Anaija onda okrenu pogled ka njemu, jedan od onih pogleda Aes Sedai namenjenih potkopavanju muškaraca. Odmah ga je dovoljno potkopala. Naravno da su neke Aes Sedai znale za njega – neke su znale i mnogo više nego što bi voleo, a ako dobro razmisli, činilo mu se kako se priseća da je i Anaija jedna od tih – ali objaviti tako nešto na ovaj način, pred samo Svetlost zna koliko tih hladnih očiju... Ruka mu pomilova izdubljenu polovinu koplja. Lisičja glava ili ne, bilo ih je toliko da su mogle jednostavno da spuste ruke na njega i odvuku ga.
Međutim, Anaija je samo za trenutak bila zainteresovana za njega. Prišavši Avijendi ona upita: „A kako se ti zoveš, dete?“ Glas joj je bio prijatan, ali očekivala je odgovor bez ikakvog zadržavanja.
Avijenda joj uzvrati pogled, za glavu viša i koristeći svaki palac te prednosti. „Ja sam Avijenda od septe Devet dolina Taardad Aijela.“ Anaijine usne izviše se u osmeh na taj prkosni odgovor.
Met se pitao ko će da pobedi u tom dvoboju pogledima, ali pre nego što je uspeo da se opkladi sam sa sobom, pridruži im se još jedna Aes Sedai, žena čije je usukano lice davalo utisak godina i pored glatkih obraza i sjajne smeđe kose. „Svesna li si ti da možeš da usmeravaš, devojko?“
„Jesam", ukočeno odvrati Avijenda i stisnu usne kao da ne namerava da kaže ništa više; posvetila se nameštanju svoga šala, ali već je rekla previše. Aes Sedai počeše da se roje oko nje, izguravši Meta dalje.
„Koliko ti je godina, dete?“
„Razvila si priličnu snagu, ali mnogo bi mogla da naučiš kao polaznica.“
„Da li mnogo aijelskih devojčica umire od bolesti rasipanja kad su nekoliko godina mlađe od tebe?“
„Koliko već dugo možeš...“
„Mogla bi...“
„Stvarno bi trebalo...“
„Morala bi...“
Ninaeva se pojavi u vratima tako iznenada da je izgledalo kao da je iskočila iz vazduha. Spustivši pesnice na bokove, zurila je u Meta. „Šta ćeš ti ovde, Metrime Kautone? Kako si stigao ovamo? Pretpostavljam da je previše nadati se kako ti imaš ikakve veze sa onom vojskom Zmajuzakletih koja se sprema da se sruči na nas.“
„U stvari", suvo joj odgovori, „ja sam zapovednik.“
„Ti...!“ Ninaeva je stajala razjapljenih usta, onda se strese, povlačeći svoju plavu haljinu kao da je izgužvana. Bila je otvorenija od svih njenih haljina koje je ranije nosila, dovoljno otvorena da se vidi grudni razdeljak, sa žutim spiralnim vezom oko razreza i poruba. Sve u svemu, potpuno drugačije od onoga što je nosila kod kuće. „Pa, dođi sa mnom", oštro mu naredi. „Odvešću te Amirlin.“
„Mete Kautone", pozva Avijenda, pomalo bez daha. Gledala je oko Aes Sedai i preko njihovih glava da bi ga pronašla. „Mete Kautone.“ Samo toliko, ali za jednu Aijelku delovala je usplahireno.
Aes Sedai koje su je okruživale nisu prestajale, mirnih razumnih i upornih glasova.
„Za tebe je najbolje da...“
„Moraš razmotriti...“
„Najbolje od svega...“
„Jedva da možeš pomisliti da...“
Met se iskezi. Mogla je svakog časa da isuče nož, ali sumnjao je kako bi joj to pomoglo sa tom ruljom. Jedno je bilo sigurno, neće ona loviti Elejnu u skorije vreme. Pitajući se da li će je na povratku naći odevenu u belu haljinu, dobaci svoje koplje Vaninu. „Vodi, Ninaeva. Da vidimo tu tvoju
Bilo je Aes Sedai za stolovima unutra – njemu je to ličilo na zajedničku sobu, i pored tog pažljivog škrabanja i izdavanja naređenja – ali one jedva da obratiše pažnju na njega i Ninaevu dok su prelazili preko sobe. To je samo služilo da pokaže kakvim su trkalištem one ovde upravljale. Prihvaćene koje jurcaju uokolo, mrmljajući nešto za sebe, a nijedna Aes Sedai ne izgovara ni reč. On je bio u Kuli najkraće što je mogao, ali bilo mu je poznato da Aes Sedai tako vode poslove.
U zadnjem delu sobe, Ninaeva otvori vrata koja su pamtila i bolje dane. Sve je na tom mestu delovalo kao da je videlo bolje dane. Met uđe za njom – i ukopa se na mestu. Tu je bila Elejna, kao i uvek prelepa sa tom zlatnom kosom, ali izigravajući veliku gospu svakim prstom svoje visine, u zelenoj svili sa visokom čipkanom kragnom, namestivši jedan od onih snishodljivih osmeha sa uzdignutim obrvama. A tu je bila i Egvena, sedeći iza stola, sa upitnim osmehom na licu. I sa sedmoprugom ešarpom preko bledožute haljine. Brzo pogledavši iza sebe on zatvori vrata pre nego što je ijedna Aes Sedai mogla da pogleda unutra.
„Možda vi mislite da je ovo smešno“, zarežao je prešavši parče tepiha što je brže mogao, „ali odraće vas saznaju li za ovo. One vas
