„To je ono što ćete vi da radite", reče im Met. Spaljen bio Rand i njegovo „možda pedesetak Aes Sedai". Spaljen i on i njegovo „da se malo muvaš u blizini, da pomisle kako si pretnja"! Čekati tu gde su sve dok neko ne dođe iz sela da ih priupita ko su i zašto su došli izgledalo je kao vrlo dobra zamisao. Nema uplitanja ta’verena, ovog puta. Kakva god bitka – moraće sama da dođe do njega; on ne namerava da se ušeta u nju.
„One su na toj strani?", upita Avijenda pokazujući rukom. Ne čekajući odgovor, ona popravi zavežljaj na leđima i dugim koracima krenu ka zapadu.
Met je piljio za njom. Krvavi Aijeli. Neki Zaštitnik će, verovatno, pokušati da uhvati i nju, pa će mu ona uredno predati njegovu sopstvenu glavu. A možda i neće – Zaštitnici su Zaštitnici; ako pokuša da zabije nož u jednog od njih, taj bi mogao i da je povredi. Sem toga, ako stigne do Elejne i započne čupanje kose zbog Randa, ili još gore, zabije nož u
„Talmanese, ti zapovedaš dok se ne vratim, ali ne mrdaš osim ako ti neko uskoči među Družinu sa obe čizme. Ova četvorica reći će ti sa čime ćeš možda morati da se suočiš. Vanine, ti si sa mnom. Olvere, ostani blizu Daerida, u slučaju da mu treba prenošenje poruke. Možeš da ga naučiš kako da igra ’zmije i lisice’", dodade iskezivši se Daeridu. „Rekao mi je kako bi voleo da nauči.“ Daerid opusti vilicu, ali Met je već nastavljao dalje. Divno će biti ako ga neki Zaštitnik odvuče u Salidar sa čvorugom na glavi. Kako da smanji tu mogućnost? Barjaci mu zapadoše za oko. „Ostani ovde", reče proćelavom stegonoši. „Vas dvojica, polazite sa mnom. I držite te stvarčice zamotane.“
Njegova čudna mala družina brzo je sustigla Avijendu. Ako je išta moglo ubediti Zaštitnike da ih neometano propuste, jedan pogled na njih trebalo je da bude dovoljan. Nema nikakve pretnje u ženi praćenoj četvoricom muškaraca koji očito ne pokušavaju da ostanu neprimećeni, pošto nose dva barjaka. On proveri ovu dvojicu. Još nije bilo povetaraca, ali nosili su barjake čvrsto pripijene uz štapove. Lica su im bila napeta. Samo bi budala želela da ujaše među Aes Sedai a da mu se ti stegovi razviju na iznenadnom povetarcu.
Avijenda ga odmeri iskosa a onda pokuša da mu izgura stopalo iz uzengije. „Diži me", oštro mu naredi.
Zašto je, ispod Svetlosti, sad rešila da jaše? Pa, neće je pustiti da puže gore i verovatno ga usput obori iz sedla; video je jednom ili dva puta kako izgleda kad se Aijeli penju u sedlo.
Spljeskavši još jednu muvu, on se nagnu i uhvati je za ruku. „Drži se", reče joj i uz gunđanje je posadi iza sebe. Bila je visoka gotovo kao on, a čvrsta kao đon. „Samo stavi ruke meni oko struka.“ Ona ga samo pogleda, a onda poče da se vrpolji dok nije sedela postrance, pokazujući gole noge do iznad kolena, nimalo zabrinuta zbog toga. Zgodne noge, ali on se ne bi upetljao sa još jednom Aijelkom, pa i da nije bila zaluđena Random.
Posle nekog vremena, ona progovori njegovim leđima: „Dečak, Olver, Šaido su mu ubili oca?“
Met klimnu glavom ne gledajući u nju. Da li će uopšte uspeti da primeti nekog Zaštitnika pre no što bude prekasno? Vodeći ih, Vanin je jahao oklembešen poput vreće sala, kao i uvek, ali je oštro posmatrao okolinu.
„Majka mu je umrla od gladi?", upita Avijenda.
„Tako nešto, ili je bila bolesna.“ Zaštitnici su nosili te ogrtače koji su mogli da se uklope u bilo šta. Čovek je mogao da prođe pored njih a da ih ne primeti. „Olver nije bio najjasniji, a ja nisam želeo da ga pritiskam. Sam ju je sahranio. Zašto? Misliš li da mu nešto duguješ pošto su ga Aijeli koštali porodice?“
„Dugujem?", zvučala je zaprepašteno. „Nisam ubila ni jedno ni drugo, a i da jesam, oni su bili drvoubice. Kako bih tu mogla da imam toh?“ Bez zastajanja ona nastavi kao da je to ista tema. „Ti ne brineš o njemu kako valja, Mete Kautone. Znam da muškarci nemaju pojma o uzgajanju dece, ali on je premlad da bi sve svoje vreme provodio sa odraslim muškarcima.“
Met ju je onda pogledao i zatreptao. Skinula je maramu i bila je zauzeta provlačenjem uglačanog češlja od dragog kamena kroz svoju tamnocrvenu kosu. Izgledalo je da joj to uzima svu usredsređenost. To, i održavanje u sedlu. Stigla je i da se okiti majstorski urađenom srebrnom ogrlicom i širokom narukvicom od rezbarene slonovače.
Sunce je stiglo do zenita i prešlo ga kad šuma iznenada prestade. Manje od stotinu koraka raščišćenog tla razdvajalo je drveće od sela, a zemljište je delovalo kao da je nedavno raščišćeno. Sam Salidar bio je oveće selo sivih kamenih kuća i krovova od trave, a ulice su bile pune vreve. Met slegnu ramenima u svom kaputu; najbolja zelena vuna, sa zlatovezom na orukavlju i visokoj kragni, trebalo bi da je dovoljno dobra za susrete sa Aes Sedai. Mada se nije zakopčao. Čak ni zbog Aes Sedai nije nameravao da crkne od vrućine.
