Drveće je bilo dovoljno visoko da bi povetarac ćarlijao ispod širokih krošanja nad njihovim glavama, ali steg Crvene ruke samo je mlitavo visio, kao i ona dva koja je iskopao otkad ih je Rand izveo kroz taj prolaz na poljanu u noći, Zmajev barjak, crveno-zlatni oblik sakriven u belim prevojima i jedan od onih koje je Družina nazivala al’Torovim barjakom, prastari znak Aes Sedai, koji je srećom isto bio uvijen unutra. Proćelavi stariji stegonoša, čova sa uskim očima i više ožiljaka i od Daerida, koji je ustrajavao na tome da stvarno nosi steg delom puta svakog dana, što je malo stegonoša činilo – držao je Crvenu ruku. Talmanes i Daerid pronašli su drugu dvojicu, mladiće svežih lica koji su se pokazali dovoljno sigurni da im se može poveriti i malo odgovornosti.
Tri dana su napredovali kroz Altaru, tri dana u šumi a da nisu sreli nijednog Zmajuzakletog – niti ikoga drugog, u stvari – a Met se nadao da će tu samoću uspeti da razvuče makar i kroz ovaj četvrti dan, pre nego što stignu do Salidara. Na stranu Aes Sedai, postojala je i nevolja kako Avijendu držati dalje od Elejninog grla. Uopšte nije sumnjao zašto ona neprestano oštri taj nož; sečivo se sijalo poput dragog kamena. Vrlo se bojao da će na kraju Aijelku voditi u Kaemlin pod stražom, dok će mu krvava kći naslednica čitavog puta zvocati kako mora da je obesi. Rand i njegove proklete žene! Po Metovom mišljenju, sve što je usporavalo Družinu i držalo ga podalje od kaše koja ga čeka u Salidaru bilo je u redu. Rano zaustavljanje i kasno polaženje samo je bilo od pomoči. Kao i kola za snabdevanje u pozadini, spora kao što su i bila kroz šumu. Ali Družina teško da je mogla da jaše sporije. Pre ili kasnije, ali prebrzo, Vanin će zasigurno pronaći nešto.
Kao da je pomisao na njegovo ime bila poziv, debeli izviđač pojavi se između drveća pred njim praćen sa četiri jahača. Otišao je pre zore sa šestoricom.
Met podiže skupljenu pesnicu, dajući znak da se stane, a niz kolonu prođe žamor. Njegovo prvo naređenje, posle napuštanja prolaza, bilo je: „Nema bubnjeva, nema truba, nema frula i nema krvavog pevanja", pa ako je u početku i bilo nekoliko namrštenih lica, posle prvog dana na šumovitom terenu, gde nikada nisi mogao jasno da vidiš ništa dalje od sto koraka, a često ni toliko, više niko se nije bunio.
Naslonivši koplje preko sedla, Met je čekao da Vanin dojaše do njega, i usput malo namreškao čelo. „Pronašao si ih?“
Ćelavi čovek nagnu se u stranu da pljune kroz razmaknute zube. Toliko se znojio da je delovao kao da se topi. „Našao sam ih. Osam do deset milja ka zapadu. Ima Zaštitnika u tim šumama. Video sam kad je jedan skinuo Mara; samo se pojavio niotkuda u jednom od onih ogrtača i zbrisao ga sa sedla. Prilično ga je ugruvao, ali ga nije ubio. Pretpostavljam da se Ladvin nije vratio iz istog razloga.“
„Znači znaju da smo ovde.“ Met teško izdahnu kroz nos. Nije očekivao da će ijedan od te dvojice išta sakriti od Zaštitnika, a još manje od Aes Sedai. A opet, Aes Sedai će morati da znaju, pre ili kasnije. Želeo je da to bude kasnije. On pljesnu zunzaru, ali ona samo odzuja dalje ostavivši mu krvavu tačkicu na zglobu. „Koliko?“
Vanin ponovo pljunu. „Mnogo više nego što sam i sanjao da ću videti. Ušao sam pešice u selo, a tu su na sve strane bila lica Aes Sedai. Dve, možda i tri stotine. Možda i četiri. Nisam želeo da budem suviše upadljiv zbog brojanja.“ Pre nego što je to iznenađenje uspelo da se svari, on dodade sledeće. „Imaju i vojsku. Uglavnom logoruje na severu. Više ljudi nego što ti imaš. Možda čak dva puta više.“
Talmanes i Nalesin i Daerid dojahali su tokom tog razgovora, znoječi se i terajući muve i obade. „Jeste li čuli?“, upita Met, a oni ozbiljno klimnuše glavom. Njegova sreća u bitkama bila je jedno, ali biti brojno nadjačan dva naprema jedan, sa stotinama Aes Sedai, kao dodatak cenjkanju, moglo je da razvuče ma koju sreću. „Nismo ovde da bismo se borili", podsetio ih je, ali oni ostaše zabrinutih lica. Što se toga ticalo, ni sam se nije osećao bolje posle te primedbe. Odlučujuće je bilo žele li Aes Sedai da se njihova vojska bori?
„Pripremi Družinu za odbranu od napada", naredio je. „Raščistite koliko god zemljišta možete i upotrebite balvane da napravite prepreke.“ Talmanes se mrštio gotovo jednako koliko i Nalesin; oni su voleli da budu u sedlu i pokretu tokom borbe. „Razmišljaj. Možda ima Zaštitnika koji nas upravo posmatraju.“ Bio je iznenađen da vidi Vaninovo klimanje glavom i njegove značajne poglede ka desnoj strani. „Ako vide da se pripremamo za odbranu, onda to naprosto znači kako nemamo nameru da napadamo. To ih može navesti na odluku da nas ostave na miru, a odluče li drugačije, barem smo pripremljeni.“ To se probilo, brže do Talmanesa nego do Nalesina. Daerid je od početka klimao glavom.
Uvrćući svoju nauljenu bradicu, Nalesin progunđa: „Šta ćeš onda da radiš? Samo ćeš da sediš i da ih čekaš?“
