Gospodar haosa полностью

„Ti nisi budala, Mete", tiho reče Tom. „Znaš ti i bolje. Egvena... Teško je razmišljati o tom detetu kao o Amirlin...“ Met kiselo zagunđa da se slaže; Tom se nije obazirao. „...A opet, verujem da ima čvrstinu za to. Prerano je da se prosudi da li su izvesni događaji samo slučajnosti, ali počinjem da verujem da možda ima i pameti. Pitanje glasi: da li je dovoljno žilava? Ako joj to nedostaje, živu će je pojesti – čvrstinu, pamet i sve to skupa.“

„A ko? Elaida?“

„Oh, ona. Ako joj se ukaže prilika; toj žilavosti ne fali. Ali Aes Sedai koje su ovde jedva da smatraju Egvenu za Aes Sedai; možda za Amirlin, ali ne za Aes Sedai, koliko god u to bilo teško poverovati.“ Tom odmahnu glavom. „Ni ja to ne razumem, ali istina je. Isto je sa Ninaevom i Elejnom. One to pokušavaju da drže među sobom, ali čak ni Aes Sedai ne uspevaju da prikriju onoliko koliko im se čini, ako gledaš iz velike blizine i upotrebiš vijuge.“ On ponovo izvadi pismo, pa poče da ga prevrće po rukama i ne gledajući u njega. „Egvena hoda ivicom provalije, Mete, a tri struje, baš ovde, u Salidaru – tri za koje sam siguran – mogu je gurnuti preko napravi li jedan pogrešan korak. Elejna će slediti za njom, ako se to desi, a i Ninaeva. Ili će možda gurnuti njih dve, da bi je povukle dole.“

„Baš ovde, u Salidaru" reče Met glasom ravnim poput daske. Tom hladnokrvno klimnu glavom, a Met nije mogao da obuzda svoj glas. „A ti hočeš da ih ja ostavim ovde?“

„Hoču da prestaneš sa razmišljanjima kako češ ih naterati da bilo šta urade. One same odlučuju šta če uraditi, a ti to ne možeš promeniti. Ali možda – samo možda – možeš meni pomoči da ih održim u životu.“

Met skoči na noge. U glavi mu je bila slika žene s nožem zarivenim medu grudi; i nije to bilo pozajmljeno sečanje. On šutnu burence na kome je sedeo, na šta se ono zakotrlja kroz prolaz. Da pomogne zabavljaču da ih održi u životu? Bledo sečanje se uskomeša, nešto vezano za Bazela Gila, gostioničara u Kaemlinu koji saopštava nešto o Tomu, ali to je bilo poput magle, nestalo je čim je pokušao da ga zadrži. „Od koga je to pismo, Tome? Od neke žene koju si spasavao? Ili si je ostavio tamo gde su mogli da joj odrube glavu?“

„Ostavio sam je", tiho reče Tom. On ustade i odšeta ne progovorivši više ni reč.

Met upola posegnu da ga zaustavi, zausti nešto. Samo što nije mogao da smisli šta bi rekao. Blesavi starac! Ne, nije bio blesav. Egvena je bila tvrdoglava kao mazga, a pored Ninaeve je čak i ona delovala podnošljivo. Sto je još gore, obe bi se popele na vrh drveta kako bi bolje osmotrile grmljavinu. Što se ticalo Elejne, plemkinje nikada nisu imale dovoljno razuma ni da se maknu sa kiše. A onda bi se ozlojedile zato što su se skvasile.

On istrese lulu pa ugasi žiške petom, pre nego što upale suv korov, onda podiže šešir sa zemlje i othrama na ulicu. Trebala su mu obaveštenja iz boljeg izvora nego što je zabavljač kome je sopstvena veličanstvenost udarila u glavu zato što se muvao uokolo sa tom oholom devojčicom, kćeri naslednicom. Nešto niže, s leve strane, Met ugleda Ninaevu kako izlazi iz Male kule, pa krenu ka njoj, vijugajući među natovarenim kolima koja su vukli konji ili volovi. Ona bi mu mogla reći ono što treba da zna. Ako hoće. Bok ga je žignuo. Spaljen da sam, duguje mi nekoliko odgovora.

Baš tada Ninaeva ga ugleda i primetno se ukoči. Za trenutak ga je posmatrala kako prilazi, a onda iznenada požuri u suprotnom pravcu, očito pokušavajući da ga izbegne. Dva puta se osvrnula preko ramena pre no što je nestala među ljudima i kolima.

On zastade mršteći se pa natuče šešir. Prvo ga ta žena šutne bez ikakvog razloga, a sad neće da razgovara s njim. One su namerile da ga puste da se lagano krčka, ona i Egvena, dok ne bude krotko trčkarao tamo kuda pokažu prstom. E pa, izabrale su pogrešnog čoveka za svoje smicalice, kože im sagorele!

Vanin i ostali bili su pred štalama pored kamene kuće koja je sigurno nekada bila gostionica. Aes Sedai kuljale su sada u nju i iz nje. Kockica i drugi konji bili su vezani u blizini, a Vanin i dvojica izviđača koji su bili uhvaćeni čučali su naslonjeni na zid. Mer i Ledvin razlikovali su se koliko god je to bilo moguće, jedan visok, suvonjav i grubog lica, drugi nizak, četvrtast i naizgled blag, ali obojica su delovala jednostavno postiđeno kad je Met naišao. Ni jedan ni drugi nije mogao da preboli što je tako lako uhvaćen. Dvojica stegonoša ukočeno su stajali, i dalje čvrsto držeći barjake priljubljene uz koplja, kao da je to sad uopšte imalo smisla. Delovali su više nego prestrašeno. Bitka je bila jedno – sve ove Aes Sedai nešto su sasvim drugo. Čovek je imao mogućnosti u bici. Posmatrala su ih dvojica Zaštitnika. Ne otvoreno, sa druge strane štalskog dvorišta, ali oni nisu tek tako izabrali to mesto, potpuno izloženo suncu, da bi stali i proćaskali.