Gospodar haosa полностью

„Razumem", promrmlja Elejna. Možda su njih dve išle da se pridruže Merilili zbog nečega, mada su već tri Aes Sedai bile na Tilinom dvoru, ili su možda imale sopstvene ciljeve u Ebou Daru. Nije verovala ni u jedno ni u dugo. Arejna se držala svoga mišljenja, a isto je bilo i sa Dvoranom. Elejna i Ninaeva imaće pratnju dve prave Aes Sedai, koje će im biti saputnice. „Ona može da razume da ona neće ići.“

Birgita isprati Elejnin uporan pogled, ka Arejni, a onda slegnu ramenima. „Ona to razume; samo nije srećna zbog toga. Lično, ne mogu da dočekam da pobegnem.“

Elejna je oklevala samo za trenutak. Obećala je da će čuvati tajne, što joj se nije dopadalo, ali nije obećala da će prestati da ubeđuje drugu ženu kako za to nema ni potrebe ni svrhe. „Birgita, Egvena...“

„Ne!“

„Zašto ne?“ Elejna nije dugo imala Birgitu kao Zaštitnika pre no što je odlučila da će, kada veže Randa, nekako uspeti da ga ubedi da radi ono što mu se kaže, bar kada bude nešto važno. Docnije je dodala još jedan uslov. Moraće da joj odgovara na pitanja. Birgita je odgovarala kad joj se prohte, izvrdavala kako joj se prohte, a ponekad bi samo složila tvrdoglav izraz lica, kao u ovom trenutku. „Reci mi zbog čega, pa ako je to dobar razlog, više nikada te neću terati.“

U početku, Birgita je samo pokazivala zube, a onda dohvati Elejnu za nadlakticu i gotovo je odvuče do početka jednog prolaza. Niko od prolaznika nije ih ni pogledao, a Arejna ostade gde je i bila, mada tmurnijeg lica nego ranije, pa ipak se Birgita pažljivo osvrnula oko sebe pre no što je prošaputala: „Uvek kada bi me Točak ispreo, ja bih se rodila, živela i umrla ne znajući čak ni da sam vezana za Točak. To sam znala samo u međuvremenu, u Tel’aran’riodu. Ponekad sam bivala poznata, čak i čuvena, ali bila sam poput svih ostalih, ne neko ko je izašao iz legende. Ovoga puta sam iščupana, ne ispredena. Prvi put sam u ljudskom obličju a da znam ko sam. Prvi put to znaju i drugi ljudi.

Tom i Džuilin znaju; oni ništa ne govore, ali ja sam sigurna. Ne posmatraju me na isti način kao i drugi ljudi. Ako bih im kazala da ću se popeti uz staklenu planinu i ubiti džina golim rukama, oni bi samo pitali treba li mi usputna pomoć, ali ne bi očekivali da je zatražim.“

„Ne razumem", polako reče Elejna, a Birgita uzdahnu i obori glavu.

„Nisam sigurna mogu li to. U drugim životima radila sam ono što sam morala, ono što je izgledalo ispravno, sasvim dovoljno za Mejrion ili Džoanu ili bilo koju ženu. Sada sam Birgita iz pripovesti. Svi koji me znaju nešto očekuju. Osećam se kao pero-igrač koji je ušetao na Tovanski tajni skup.“

Elejna nije pitala; kada bi Birgita pominjala stvari iz prošlih života, njena objašnjenja su obično unosila veću zbrku nego neznanje. „To je glupost", odvrati ona odlučno, uhvativši drugu ženu za mišice. „Ja znam, a ja sasvim sigurno ne očekujem da ubijaš ikakve džinove. Kao ni Egvena. A ona to već zna.“

„Dokle god ne priznam", promrmlja Birgita„, kao i da ne zna. Ne zamaraj se da mi ukazuješ da je i to glupost; znam da jeste, ali to ništa ne menja.“

„A šta ćemo sa ovim? Ona je Amirlin, a ti si Zaštitnik. Ona zaslužuje tvoje poverenje, Birgita. Potrebno joj je.“

„Jesi li više završila s njom?" drsko je pitala Arejna, udaljena samo korak od njih. „Ako ćeš otići i ostaviti me, bar možeš da me podučiš streljaštvu, kao što si i obećala.“

„Razmisliću o tome", tiho reče Birgita Elejni. Okrenuvši se Arejni, ona je uhvati za koren pletenice. „Razgovaračemo o streljaštvu", reče, gurajući je na ulicu, „ali ćemo prvo porazgovarati o ponašanju.“

Odmahujući glavom, Elejna se iznenada seti Avijende, pa požuri. Ta kuća nije bila daleko.

Načas nije mogla da prepozna Avijendu. Elejna je navikla da je viđa u kadinsoru, sa kratko ošišanom tamnocrvenom kosom, ne u suknji i bluzi, sa šalom i kosom koja joj je padala preko ramena i bila povezana maramom. Na prvi pogled, nije izgledala kao da ima teškoća. Sedeći prilično nezgrapno na stolici – Aijeli nisu bili sviknuti na stolice – delovala je kao da mirno pijucka čaj sa pet sestara u krugu dnevne sobe. Kuće u kojima su boravile Aes Sedai imale su takve stvari, iako su Elejna i Ninaeva i dalje bile u svome prenatrpanom sobičku. Na drugi pogled, Avijenda je izgledala kao da je neko progoni dok je pogledala na Aes Sedai preko ruba svoje šolje za čaj. Nije bilo vremena za treći pogled; kada ugleda Elejnu, Avijenda skoči na noge i ispusti šoljicu na sveže pometen pod. Elejna je srela malo Aijela, izuzev u Kamenu Tira; ali znala je da oni kriju svoja osećanja, a Avijenda je to vrlo dobro činila. Samo što joj je sada ogoljena bol obojila lice.

„Izvinjavam se“, Elejna se glatko obrati prisutnima, „ali moraću da je odvedem od vas na izvesno vreme. Možda biste mogle da porazgovarate sa njom kasnije.“