Nekoliko sestara oklevalo je na ivici da se pobune, iako nijedna to nije trebalo da učini. Ona je očito bila daleko najjača u sobi, osim Avijende, a nijedna Aes Sedai nije bila Predstavnica niti članica Šerijaminog saveta. Bila je srećna da Mirela nije prisutna, pošto je ona živela u toj kući. Elejna je izabrala Zelene i bila je prihvaćena, da bi onda otkrila kako je Mirela glava Zelenog ađaha u Salidaru. Mirela, koja nije bila Aes Sedai ni petnaest godina. Po onome što se pričalo, Elejna je znala kako u Salidaru ima Zelenih koje nose svoje šalove bar pola veka, mada nijedna od njih nije imala sede. Da je Mirela bila prisutna, sva njena snaga ništa ne bi vredela ako bi glava Ađaha kome pripada želela da zadrži Avijendu. Kako su sada stvari stajale, samo je Šana, Bela buljavih očiju, koja je Elejnu podsećala na ribu, otišla tako daleko da je otvorila usta, a onda ih je brzo ponovo zatvorila kada ju je Elejna pogledala uzdignute obrve.
Njih pet nisu samo skupile usta, ali Elejna se nije obazirala na napetost. „Hvala vam“, reče sa osmehom koji nije osećala.
Avijenda zabaci tamni zavežljaj preko leđa, ali je oklevala sve dok je Elejna nije stvarno pozvala da pođe. Na ulici, Elejna joj reče: „Izvinjavam se zbog ovoga. Postaraću se da se to ne ponovi.“ Mogla je to da učini, bila je u to sigurna. Ili je Egvena, sasvim sigurno, mogla. „Nema previše mesta na kojima bismo mogle da porazgovaramo nasamo, bojim se. Moja je soba prilično vruća u ovo doba dana. Mogle bismo da potražimo neki hlad, ili da negde popijemo čaj, ako te već nisu njime prepunile.“
„Tvoja soba.“ To nije bilo baš odsečno, ali Avijenda očito nije želela da razgovara, ne još. Odjednom, ona polete ka kolima koja su prolazila noseći drva za vatru i uze sa njih granu koja je bila namenjena cepkanju za potpalu, dužu od sopstvene ruke a deblju od palca. Ponovo se pridruživši Elejni, ona poče da je ljušti svojim nožićem sa pojasa; oštro sečivo skidalo je manje grančice poput brijača. Bol joj je nestao sa lica. Sada je delovala odlučno.
Elejna ju je posmatrala iskosa dok su hodale. Ona nije verovala da joj Avijenda smera neko zlo, šta god taj neotesani Met Kauton rekao. A opet... malo je znala o đi’e’tohu; Avijenda joj je ponešto objasnila kada su zajedno bile u Kamenu. Možda je Rand nešto rekao ili uradio. Možda je taj zbunjujući lavirint časti i obaveza zahtevao da Avijenda... To joj se nije činilo moguće. Ali možda...
Kad stigoše do njene sobe, odluči da to prva pomene. Suočivši se sa drugom ženom – i vrlo namerno ne posežući za saidarom – ona reče: „Met tvrdi kako si došla da me ubiješ.“
Avijenda zatrepta. „Mokrozemci uvek sve okrenu naglavačke", reče začuđeno. Spustivši štap na donji deo Ninaevinog kreveta, ona pažljivo položi nož pokraj njega. „Moja skorosestra Egvena zamolila me je da pazim Randa al’Tora za tebe, što sam ja i obećala da ću činiti.“ Zavežljaj i šal završiše na podu pored vrata. „Imam toh prema njoj, ali još veći prema tebi.“ Razvezavši svoju bluzu, ona je skide preko glave, a onda spusti košulju sebi do struka. „Ja volim Randa al’Tora, a jednom sam sebi dozvolila i da legnem s njime. Imam toh i tražim od tebe pomoć da ga namirim.“ Okrenuvši leđa, ona kleče u mali prazan prostor. „Možeš da koristiš nož ili štap, kako god želiš; ovaj toh je moj, ali izbor je tvoj.“ Brada joj zadrhta dok je pružala vrat. Oči su joj bile zatvorene. „Šta god da ti odabereš, ja prihvatam.“
Elejna pomisli kako će joj kolena klecnuti. Min je rekla da će treća žena biti opasna, ali Avijenda?
Obrnuvši se na kolenima, Avijenda se namršti. „Nisam sigurna da te razumem. Da li ti to predlažeš da ga podelimo? Elejna, mi smo prijateljice, mislim, ali moramo postati kao prvosestre ako ćemo biti sestrožene. Trebaće vremena da saznamo možemo li to.“
Shvativši da joj usta zjape otvorena, Elejna ih zatvori.
„Pretpostavljam da će trebati", reče slabašno. Min je stalno ponavljala kako će ga one deliti, ali sigurno ne na ovakav način! Čak je i sama ta pomisao bila nepristojna! „To je malo zapetljanije nego što ti znaš. Postoji još jedna žena koja ga isto voli.“
Avijenda se tako brzo osovila na noge da je izgledalo kao da je bila na jednom pa na drugom mestu. „Kako se zove?“ Zelene oči su joj blistale, a nož joj je bio u šaci.
