„Više ih je od jedne, Rande. U stvari, ima ih devet.“ On se trže, a ona brzo dodade: „To je zbog ukazivanja počasti, Rande; tri puta onoliko koliko bi poslale nekom kralju ili kraljici. Merana – ona je glavna; pripada Sivom ađahu – Merana će doći ovamo sama ovog popodneva, a nikada više od jedne neće ti prići ni blizu ako se ti ne osećaš udobno zbog toga. Uzele su sobe u
„Je li to viđenje, Min, ili tvoje mišljenje?“ Izgledalo je čudno razgovarati ozbiljno sa ženom koja mu se gnezdi u krilu, ali to je bila Min, na kraju krajeva. To je činilo razliku. Samo je morao sebe da podseća.
„Moje mišljenje", nevoljno je priznala. „Rande, ja sam ih osmatrala, svaku od njih, svakoga dana, sve vreme dugog puta od Salidara. Da su nameravale da ti naude, morala bih nešto da vidim. Ne mogu da poverujem da se baš ništa ne bi pokazalo sve to vreme.“ Izmakavši se, ona ga brzo osmotri zabrinutim pogledom, koji se brzo pretvori u odlučnu čvrstinu. „Mogu i da ti kažem još nešto, kad sam već kod toga. Videla sam tvoju auru u prestonoj dvorani.
Aes Sedai će te povrediti. U svakom slučaju, žene koje mogu da usmeravaju. Sve je bilo tako zbrkano, nisam sasvim sigurna u ono o Aes Sedai. Ali može se desiti više nego jednom. Mislim da zato sve to deluje toliko zbrkano.“ On je pogleda bez reči, a ona se osmehnu. „To mi se dopada kod tebe, Rande. Ti prihvataš šta mogu da učinim i šta ne mogu. Ti me ne pitaš da li sam sigurna, ili kada će se to dogoditi. Nikada me ne pitaš više od onoga što znam.“
„Pa, pitaću nešto, Min. Možeš li da tvrdiš da Aes Sedai u tvom viđenju nisu Aes Sedai sa kojima si došla?“
„Ne“, odvrati ona jednostavno. A to se
Moram biti pažljiv, napeto prošaputa Lijus Terin. Čak i ove poluobučene devojčice mogu biti opasne kada ih je devet. Moram...
„Rande", napeto progovori Min, „Ne gledaj me tako. Ja sam na tvojoj strani, ako dođe do biranja strana. Moglo bi doći; malo. One misle da ću im reći šta ti govoriš. Neću, Rande. One samo žele da znaju kako da se nose sa tobom, šta da očekuju, ali ja im neću reći ni reč koju ti ne želiš, a ako zatražiš od mene da lažem, učiniću to. One ne znaju za moja viđenja. Ona su tvoja, Rande. Znaš da ću pročitati svakoga koga mi naložiš, uključujući Meranu i ostale.“
On se napregnu da ukloni ljutit izraz sa lica, postara se da mu glas bude blag. „Umiri se, Min. Znam da si ti na mojoj strani.“ To je bila prosta istina. Sumnjati u Min bilo bi kao sumnjati u sebe samog. Postarao se za Lijusa Terina, bilo je vreme da se postara za tu Meranu i njeno poslanstvo. „Kaži im da mogu da dolaze po tri istovremeno.“ To ga je Lijus Terin savetovao u Kairhijenu. Taj čovek je, izgleda, verovao kako može da se nosi sa tri Aes Sedai. On je pokazivao popriličan prezir prema onima koje sebe sada nazivaju Aes Sedai. Ali ono što je u Kairhijenu bilo ograničenje, ovde je bilo drugačije. Merana ga je želela mirnog i zaglađenog pre no što mu ijedna Aes Sedai priđe blizu. Neka žvaće malo taj poziv za tri za početak i neka razmišlja šta to može da znači. „Osim toga, nijedna neće ući u Unutrašnji grad bez moje dozvole. I neka ne pokušavaju da usmeravaju u mojoj blizini. Reci im to, Min. Znaću onog trenutka kada dotaknu Izvor, a time neću biti nimalo zadovoljan. Reci im.“
„Ni one neće biti previše zadovoljne, čobanine", odgovorila mu je suvo. „Ali reći ću im.“
Zvuk kršenja natera Randa da okrene glavu.
Sulin je stajala u dovratku u svojoj crveno-beloj haljini, do te mere bez kapi krvi u licu da joj je ožiljak na obrazu bio i bleđi nego obično. Njena seda kosa porasla je od kada je navukla livreju; ali još uvek je bila kraća nego bilo kome od slugu. Gazdarica Harfor namestila joj je kosu u pripijene lokne. Sulin je to mrzela. Pred nogama joj je bio srebrni poslužavnik oivičen žeženim zlatom, sa srebrošaranim zlatnim peharima koji su ležali pored njega. Vinski vrč poslednji put se zaljuljao kada ga je Rand pogledao, a onda nekim čudom ostade da stoji uspravno iako se činilo da je na poslužavniku i tepihu isto onoliko vina koliko je ostalo u vrču.
