Gospodar haosa полностью

Sedeo je na velikom pozlaćenom tronu koji je izgledao kao da je sav sastavljen od Zmajeva, odeven u crveni kaput sa gustim zlatovezom, držeći, ni manje ni više, neku vrstu vrha koplja sa zeleno-belom kićankom. Još jedan presto stajao je na visokom postolju iza njega, isto tako pozlaćenom, ali sa lavom napravljenim od belih dragulja naspram crvenih. Lavlji presto, tako su priče kazivale. U tom trenutku, što se nje ticalo, mogao je da ga koristi i kao podupirač za noge. Izgledao je umoran. Bio je tako lep da joj se srce stezalo. Slike su neprekidno poigravale oko njega. Sa Aes Sedai i Zaštitnicima, bujica slika od koje je ona pokušavala da pobegne; nije mogla da ih rastumači ništa bolje nego slike oko drugih ljudi, ali uvek su bile prisutne. Prisiljavala je sebe da vidi slike oko Randa, inače bi, u suprotnom, samo zurila u njegovo lice. Jednu sliku videla bi svaki put kada bi se srela s njim. Beskrajne hiljade treperavih svetala, poput zvezda ili svitaca, žure u veliko crnilo, pokušavaju da ga ispune, kuljaju u njega i bivaju progutane. Izgledalo je da ima više svetala nego što je ikada ranije videla, ali i crnilo ih je isto tako mnogo brže gutalo. A bilo je tu još nečega, nečeg novog, aura žute i smeđe i ljubičaste od koje joj se stomak grčio.

Pokušala je da osmotri plemstvo pred njim – sigurno su velikaši, sa svom tom finom izvezenom odećom i bogato izvezenim haljinama – ali nije bilo slika. Tako je uglavnom i bilo, a i kada bi videla nešto, najčešće nije imala predstavu šta to predskazuje. I pored toga, ona skupi oči, piljeći. Ako uspe da razazna samo jednu sliku, jednu auru, to bi mu moglo pomoći. Sudeći po pričama koje je čula otkad je ušla u Andor, svaka mu je pomoć dobrodošla.

Uz težak uzdah, konačno je odustala. Škiljenje i piljenje nisu bili ni od kakve pomoći ako od početka nije bilo ničega što bi moglo da se vidi.

Odjednom je shvatila da se plemstvo povlači, Rand je ustao a Enaila je mahala, dajući joj znak da uđe. Rand se osmehivao. Min pomisli kako će joj srce iskočiti iz grudi. Znači, tako su se osećale sve one žene kojima se smejala, koje su se bacale muškarcima pred noge. Ne. Nije ona neki lakomisleni devojčurak; starija je od njega, prvi put se poljubila dok je on još mislio kako je izaći i čuvati ovce nešto najzabavnije na svetu, i... Svetlosti, molim te, ne dozvoli da mi klecaju kolena.

Nemarno odloživši Zmajevo žezlo tamo gde je sedeo, Rand u jednom skoku slete sa postolja i potrča niz Veliku dvoranu. Čim je stigao do Min, uhvati je ispod ruku, podiže u vazduh i zavrte oko sebe još i pre no što su Dijelin i ostali izašli. Neki velikaši su zaprepašćeno zurili, ali on se na to nije obazirao. „Svetlosti, Min, tako je lepo videti tvoje lice", smejao se. Bilo je neuporedivo lepše od Dijelininih ili Elorijeninih skamenjenih crta. Ali čak i da su Aemlin i Aratela i Pelivar i Luan i svi oni, do poslednjeg, objavili svoje zadovoljstvo zato što je Elejna na putu za Kaemlin, umesto što su sumnjičavo piljili u njega sa rečju „lažov“ u pogledu, on bi i dalje bio oduševljen što vidi Min.

Kada ju je spustio, ona mu se nasloni na grudi, teško dišući i čvrsto mu se držeći za ruke. „Izvini", rekao je. „Nisam hteo da ti se zavrti u glavi. Samo sam stvarno vrlo srećan što te vidim.“

„Pa, uspeo si da mi se zavrti u glavi, ti vunoglavi čobanine", mrmljala je naslonjena na njegove grudi. Odgurnuvši se od njega, ona ga osmotri iskosa kroz dugačke trepavice. „Veoma sam dugo jahala, stigla sam usred noći, tako nešto, a ti me bacaš uokolo kao da sam džak ovsa. Zar nikada nisi učio pristojno ponašanje?“

„Vunoglavi", meko se nasmejao. „Min, slobodno me nazovi lažovom, ali u stvari mi je nedostajalo da čujem kako me zoveš tim imenom.“ Nije to više ponovila; samo je digla pogled ka njemu, iz koga je ljutina sasvim iščilela. Trepavice su joj izgledale duže nego što se sećao.

Shvativši gde se nalaze, on je uhvati za ruku. Prestona dvorana nije mesto za susrete starih prijatelja. „Dođi, Min. Možemo da popijemo malo hladnog punča u mojoj dnevnoj sobi. Somara, idem u svoje odaje; možeš sve da raspustiš.“

Somara nije delovala nimalo srečno zbog toga, ali ona otpusti sve Device izuzimajući sebe samu i Enailu. Obe su delovale pomalo mrzovoljno, što nije shvatao. On je, pre svega, dopustio Somari da ih tako mnogo okupi u palati jer su dolazili Dijelin i ostali. Bašer je bio napolju, u logoru svojih konjanika, severno od grada, iz istih razloga. Device su bile tu radi podsećanja, Bašer nije bio tu jer je moglo biti i previše podsećanja. Nadao se da ove dve Device nemaju nameru da se ponašaju kao majke. One su se smenjivale čuvajući ga i više nego što bi trebalo, bar se njemu tako činilo, ali Nandera je bila čvrsta kao što je i Sulin bila kad je u pitanju njegovo mešanje u poslove Devica. On možda i jeste zapovednik Far Daeris Mai, ali nije Devica, te ga se to ne tiče.