Većina Aijela kao da je očekivala da će ih Aes Sedai udariti, verovali su da su to sasvim sigurno zaslužili i nameravali su da prime udarac bez treptanja. Čak su i Mudre govorile o Aes Sedai sa poštovanjem, ukoliko su to uopšte činile. Očito se ponešto promenilo. Međutim, samo je rekao: „Znam.“ Ako je Melaina nameravala da mu saopšti zbog čega, uradiće to i bez njegovog zapitkivanja. Ako nije, zapitkivanje mu ne bi pribavilo odgovore. „Za Egvenu, a i za Salidar. Njih devet iz Salidara trenutno je u Kaemlinu. Ovo je Min, a ona je stigla sa njima.“ Min se protrlja o njegove grudi i nešto promrmlja. Lijus Terin je ponovo gunđao, na ivici čujnosti, te ga nije razumeo, a Rand je bio srećan što mu nešto ometa pažnju. Min je osećao... prijatno. Bila bi uvređena do neba kad bi to saznala. A opet, uzevši u obzir njeno obećanje da će ga naterati da plati, možda bi se smejala. Možda. Ponekad je bila poput žive.
Melaina nije pokazala nikakvo iznenađenje što on sve to zna. Nije čak ni šal pomerila. Otkad se udala za Baela izgledalo je kao da je – „primirena" nije prava reč; preblaga je za Melainu – manje razdražljiva. „To je bila moja druga novost. Moraš se pripaziti od njih, Rande al’Tore, i koristiti čvrstu ruku. One ništa drugo neće poštovati.“ Sasvim sigurno, promena.
„Imaćeš dve ćerke", promrmlja Min. „Bliznakinje kao kapi vode.“
Ako Melaina ranije nije bila iznenađena, sada se potpuno prenerazila. Oči joj se raširiše, a tako jako se trgla da se gotovo odigla s poda. „Kako ti možeš...?", započe sumnjičavo, a onda se prekide da se pribere. Pa i pored toga, kada je nastavila glas joj je zvučao kao bez daha. „Ni sama nisam bila sigurna da sam bremenita sve do jutros. Kako si mogla da znaš?“
Min tada jeste ustala, dobacivši mu pogled koji je i predobro poznavao. Zbog nečega je on za sve kriv. Ona nije baš nevinašce, ali to je bilo zanemarljivo. Zamajavajući se oko svoga kaputića, gledala je svuda osim ka Melaini, a kada joj je pogled ponovo pao na njega, jedva da se malčice promenio. On ju je uvalio u ovo; on treba i da je iščupa.
„U redu je, Min", reče on. „Ona je Mudra, a pretpostavljam da zna stvari od kojih bi ti se kosa ukovrdžala.“ Samo što je njena kosa već kovrdžava. Kako žene to uopšte izvode? „Siguran sam da će obećati da će čuvati tvoju tajnu, a njenom obećanju možeš da veruješ.“ Melaina gotovo da se saplela o sopstveni jezik od žurbe da izrekne obećanje.
I pored toga, Rand dobi još jedan pogled, pre no što se Min spustila i sela pored Melaine. Prekoran, verovatno.
I pored sveg njenog oklevanja, kad je konačno progovorila, Min je dala mnogo jasnije objašnjenje nego što je njemu ikada dala, možda potpomognuta neprekidnim potpitanjima druge žene, a i Melaininom promenom držanja. Kao da je Melaina zaključila kako Min njene sposobnosti čine na neki način ravnopravnom, nimalo mokrozemkom.
„To je izuzetno", konačno reče Melaina. „Kao da tumačiš snove bez snevanja. Dve, kažeš? Obe devojčice? Bael će biti tako srećan. Dorinda mu je podarila tri sina, ali i ona i ja znamo da on želi ćerku.“ Min zatrepta i zatrese glavom. Naravno – nije ništa znala o sestroženama.
Onda njih dve vrlo brzo pređoše na same porođaje. Nijedna nije do tada rodila dete, ali obe su pomagale babicama.
Rand glasno pročisti grlo. Nije stvar bila u tome što su ga potresale sitne pojedinosti. On je pomagao ovcama da se ojagnje, kobilama da se oždrebe i kravama da se otele. Nerviralo ga je što sede tu, primaknutih glava, kao da je on naprosto ispario. Ni okrenule se nisu sve dok nije ponovo pročistio grlo, dovoljno glasno da se zapitao nije li ogrebao nešto.
Melaina se nagnu bliže ka Min i progovori šapatom koji se mogao čuti u susednoj sobi. „Muškarci se uvek onesveste.“
„I to uvek u najgorem mogućem trenutku", složila se Min potpuno istim tonom.
Šta li bi mislile da su ga videle u ambaru Metovog oca, prekrivenog krvlju i sadržinom vodenjaka sve do ramena, s tri polomljena rebra jer se ta kobila nikada ranije nije ždrebila, pa se od straha ritnula? Ždrebe je bilo divno, a ni kobila se uopšte nije džilitala sledećeg puta.
„Pre nego što se onesvestim", reče im on ukočeno, pridruživši im se na tepihu, „možda bi neka od vas želela da kaže nešto više o Aes Sedai?“ On bi ustao i seo na pod i ranije, samo da mu Min nije sedela u krilu. Među Aijelima, samo su poglavari imali stolice, a poglavarska stolica korišćena je samo za izricanje presuda ili prihvatanje predaje neprijatelja.
