Gospodar haosa полностью

Obe žene bile su propisno uzdrmane. Nisu rekle ni reč, ali jedna je nameštala šal, druga kaputić i kao da baš nisu bile voljne da mu uzvrate pogled. Sve je to nestalo kada su konačno počele priču. Min se žilavo držala svoga stanovišta da salidarske Aes Sedai nemaju nameru da naude Randu i kako će mu možda pružiti i pomoć, samo ako se sa njima promišljeno postupi, što znači da im se javno oda svako poštovanje, a ona će lično preneti Randu svaki šapat koji bude čula. „To ne znači da sam izdajica, shvati me, Melaina. Poznavala sam Randa pre nego li ijednu Aes Sedai, osim Moiraine, zapravo, a istina je da je on osvojio moju odanost mnogo pre nego što je ona umrla.“

Melaina nije smatrala Min izdajicom, naprotiv, izgledalo je da čak ima još bolje mišljenje o njoj. Mudre su imale sopstveno viđenje aijelskih shvatanja o uhodama. Ali je uporno tvrdila kako se, osim izvesnih izuzetaka, Aes Sedai može verovati koliko i Šaidoima, što će reći nimalo, dok se ne zarobe i pretvore u gai’šaine. Ona nije bukvalno predložila zarobljavanje Aes Sedai odselih u Ružinoj kruni, ali nije bila ni daleko od toga. „Kako možeš da im veruješ, Rande al’ Tore? Ja mislim da one nemaju časti, izuzimajući Egvenu al’Ver, a ona...“ Melaina je ponovo uvrtala svoj šal. „Kada mi neka Aes Sedai pokaže da ima časti koliko Egvena, ja ću joj verovati, a nikako pre toga.“ Rand je daleko više slušao nego što je govorio, a izrekavši ne više od desetak reći saznao je mnogo toga. Odgovarajući na Melaininu raspravu, Min je navela predstavnice poimence, nabrajajući šta je svaka žena pojedinačno izjavila o podršci Randu i uistinu priznajući da sve i nije baš tako ružičasto. Merana Ambrej i Karejn Steng, Plava, bile su Andorke, pa i pored toga što su Aes Sedai odane samo Beloj kuli, možda zato što su bile udaljene od Kule brinule su jer Rand boravi u Kaemlinu, a možda je i ubio Morgazu. Rafela Sindel, takođe Plava, mogla je biti zadovoljna promenama koje je Rand sproveo u Tiru, gde je usmeravanje nekada bilo protivzakonito a svaka devojčica sposobna da ga nauči bila proterivana iz zemlje, ali ona nije mnogo pričala, a Morgaza je brinula i nju. Seonid Trajgan, Zelena, pretresala je svako govorkanje iz svog rodnog Kairhijena i držala se sopstvenih saveta, a Fejldrin Harela, druga Zelena sestra, povremeno je upoređivala svireposti Zmajuzakletih u Altari i Murandiji sa onima koje su Zmajuzakleti počinili u njenom rodnom Tarabonu, odbijajući čak i da pomene činjenicu da je građanski rat raspolutio njenu otadžbinu pre no što se ijedan čovek u njoj zakleo Zmaju. Međutim, koliko god da je Melaina pritiskala, Min je ustrajavala da svaka od tih Aes Sedai priznaje Randa kao Ponovorođenog Zmaja i da su se sve vreme putovanja iz Salidara vrlo pažljivo raspitivale kakav je i kako je najbolje prići mu a da ga pri tom slučajno ne uvrede ili ne uplaše.

Rand zagunđa na to – što su zabrinute da će ga uplašiti – ali Melaina poče da ustrajava na činjenici da ako većina žena u poslanstvu ima toliko razloga da bude protiv Randa, onda se takvom poslanstvu ne može poveriti ni prikupljanje balege za vatru. Min ga udostoji grimase izvinjenja pa nastavi. Arad Doman susreo se sa Zmajuzakletima koliko i Tarabon, kao i sa sopstvenim građanskim ratom, ali Dimajra Erif, iz Smeđeg ađaha, govorila je samo o susretu s Random i glasinama da je osnovao neku vrstu škole u Kairhijenu; nijedan čovek koju je osnovao školu nije mogao biti umanjen u Dimajrinim očima. Birnisija Morsed, Žuta sestra iz Šijenara, saznala je od Šijenaraca u Salidaru da je Randa u Fal Dari primio veliki kapetan lord Agelmar Džagad, što je bila počast koja je za nju imala određenu težinu; lord Agelmar teško da bi primio nekog grubijana, budalu ili nitkova. To je imalo gotovo jednaku težinu za Masuri Sokavu; ona je bila Smeđa, iz Arafela, koji se graničio sa Šijenarom. Konačno, tu je bila Velajnda Natenos, koja je, prema Mininim rečima, pokazivala nestrpljenje nimalo svojstveno Belima da Rand istera Samaela iz Ilijana; ako bi joj to obećao Min se ne bi iznenadila da mu Velajnda ponudi zakletvu odanosti. Melaina je izražavala nevericu, čak je i kolutala očima, ona nikada nije srela Aes Sedai koja bi imala toliko razuma, što je za Randa bilo više nego neočekivano, budući da bi mu se ona lično verovatno nasmejala u lice ako bi od nje zatražio takvu zakletvu. Međutim, Min je ustrajavala u tvrdnji da je to istina, šta god druga žena tvrdila.

„Ukazaću im koliko god mogu poštovanja, a da ne kleknem pred njih“, kaza Rand Min, kada je konačno presušila. Za Melainu dodade: „A dok mi ne pokažu dokaze dobre volje, neću imati ni mrvicu poverenja u njih.“ Smatrao je da je time zadovoljio obe, jer je svaka dobila upravo ono što je tražila, ali po namrgođenim pogledima koje su mu uputile – nijedna nije bila zadovoljna.