Posle sveg tog raspravljanja gotovo da je očekivao da njih dve skoče jedna drugoj za grlo, ali kao da je Melainina trudnoća stvorila neku vrstu bliskosti. Kada su ustale, žene su bile pune osmeha i zagrljaja, a Melaina reče: „Nisam očekivala da ćeš mi se dopasti, Min, ali dopadaš mi se, a jednu devojčicu nazvaću po tebi, jer si ti prva znala za nju. Moram sada otići da kažem Baelu, da nebi bio ljubomoran na Randa al’ Tora što je to saznao pre njega. Neka bi uvek pronašla vode i hlada, Min.“ Za Randa, dodade: „Pažljivo posmatraj te Aes Sedai, Rande al’Tore, a Min pruži svu zaštitu kada joj bude potrebna. Ozlediće je doznaju li da je zakleta tebi.“ Naravno, otišla je ukazavši mu isto poštovanje kao i pri dolasku – klimnula mu je glavom.
Što ga je ponovo ostavilo nasamo sa Min. Što je zbog nečega delovalo nezgrapno.
Rand i Min stajali su gledajući jedno u drugo, ne pomerajući se, dok on konačno ne progovori: „Da li bi volela da pođeš sa mnom do farme?“
Ona se malčice trže na zvuk njegovog glasa. „Do farme?“
„To je, u stvari, škola. Za muškarce koji su došli zbog pomilovanja.“
Min preblede. „Ne, mislim da ne bih... Merana će očekivati da me čuje. A ja bi trebalo što pre da im prenesem tvoje uslove. Bilo koja od njih može nehotice da zaluta u Unutrašnji grad, a ti ne bi želeo... Zaista bi trebalo da krenem.“
Nije mogao da je shvati. Pre no što je i upoznala ijednog od učenika, bojala ih se, muškaraca koji su mogli da usmeravaju, muškaraca koji su želeli da usmeravaju. Kod bilo koga drugog to bi bilo razumljivo, ali on je mogao da usmerava a ona je bila spremna da mu razbaruši kosu, ćušne ga u rebra i njemu u lice nazove ga raznim imenima. „Želiš li pratnju nazad do
Smeh joj je bio pomalo nesiguran. Stvarno se potresla zbog farme. „Vodila sam računa o sebi još dok si ti pazio ovce, seljačiću.“ Odjednom su joj se u obe šake našli noževi; zavitlala je njima i oni se ponovo nađoše u rukavima, iako ne tako glatko kao što su izašli. Mnogo ozbiljnijim glasom, ona reče: „Moraš da paziš na sebe, Rande. Odmori se. Deluješ umorno.“ Onda se podiže na prste i izvi glavu da bi mu dotakla usne poljupcem. „I meni je bilo prijatno da tebe sretnem, čobanine.“ Opet se nasmejala, ovog puta razdragano, i nestala.
Gunđajući sebi u bradu, Rand navuče kaputić pa ode u svoju spavaću sobu da uzme mač iz zadnjeg dela garderobnog ormana, stvarčice prekrivene ružama dovoljno visoke i široke da četvorica tu odlože svu svoju odeću. Stvarno se pretvarao u napaljenog jarca. Min se samo zabavljala. Pitao se koliko li samo namerava da ga začikava zbog omaške koja mu se omakla.
Osrednje velika platnena kesa, koja je čangrljala dok ju je izvlačio ispod svojih čarapa iz ormara sa fiokama ukrašenog lapisom, nestade u jednom džepu, a mnogo manja plišana kesa bi spuštena preko angreala u drugom džepu. Kujundžija koji je za njega napravio ono što je ležalo u većoj kesi bio je presrećan da radi za Ponovorođenog Zmaja i pokušao je da odbije i platu, samo zarad te časti. Zlatar koji je napravio jedan jedini komad u manjoj kesi zahtevao je četvorostruko više od onoga što je Bašer proglasio vrednošću rada, i dve Device pride, koje bi ga čuvale dok ne završi.
Ovaj odlazak na farmu već je neko vreme bio u Randovim mislima. Njemu se Taim nije dopadao, a Lijus Terin bi se uvek uzbudio u njegovoj blizini, ali nije mogao stalno da izbegava to mesto. Pogotovo ne sada. Koliko mu je bilo poznato, Taim je uspešno držao učenike podalje od grada – bar Rand nije čuo ni za kakve nemile događaje, a sigurno bi za to saznao – ali novosti o Merani i poslanstvu pre ili kasnije stići će do farme, sa kolima za snabdevanje ili novim učenicima, a kako su se glasine širile, devet Aes Sedai postalo bi devet Crvenih sestara, ili čak devedeset njih u hajci na muškarce koje bi Smirile. Da li bi posledica toga bilo bežanje učenika u noč ili upad učenika u Kaemlin kako bi zadali prvi udarac – on je to morao da umiri pre no što uopšte otpočne.
U Kaemlinu se ionako previše govorkalo o Aes Sedai, što je bio još jedan razlog da ode na imanje. Alana i Verin sa devojčicama iz Dveju Reka narasle su do pola Kule, prema pričama na ulicama, a postojala je i gomila drugih priča o Aes Sedai koje se ušunjavaju u grad, ušunjavaju kroz kapije u noći. Priča o Aes Sedai koja Isceljuje mačke lutalice bila je tako uporna da bi čak i on mogao da poveruje u nju, ali svi Bašerovi napori da uđe u trag njenom poreklu pokazali su da je stvarna koliko i priča da su žene koje svuda prate Ponovorođenog Zmaja u stvari prerušene Aes Sedai.
