Ako ništa drugo, podrugljivi osmeh se pojača. „Znači, ti si on, jesi li?“ On izazivački odmeri Randa. „Pa, meni ne deluješ tako veličanstveno. Mislim da bih ja sam mogao...“ Tok Vazduha materijalizovao se neposredno pre no što ga je zakačio ispod uveta, a on se stropošta na zemlju.
„Ponekad nam je potrebna čvrsta ruka", reče Taim prilazeći, pa se nadnese nad čoveka na tlu. Glas mu je zvučao gotovo razdragano, ali njegove tamne, iskošene oči zurile su gotovo ubilački u čoveka koga je raspalio. „Ne možeš reći čoveku kako poseduje moć od koje se zemlja trese, a potom očekivati da hoda skrušeno.“ Zmajevi koji su se peli uz rukave njegovog crnog kaputa svetlucali su na sunčevom svetlu; zlatovez je bio dovoljan za jednu plamteću boju, ali od čega se plava tako sijala? Odjedared, on podiže glas: „Kismene! Rohajde! Odvucite Tolvara i polivajte ga vodom dok se ne osvesti. Bez Lečenja, zapamtite. Možda će ga glavobolja naučiti da pazi šta laprda.“
Dvojica u crnim kaputima, mlađi od Randa, dotrčaše i nagnuše se iznad Tolvara, a onda zastadoše pa iskosa pogledaše u Taima. Trenutak kasnije Rand oseti kako ih ispunjava saidar; tokovi Vazduha podigoše oklembešenog Tolvara, a njih dvojica otkasaše dok je on lebdeo među njima.
Odavno je trebalo da ga ubijem, dahtao je Lijus Terin. Trebalo je... trebalo... pojavi se grebanje ka Izvoru.
Rand polagano udahnu. Taim ga je posmatrao, sa tim nazoviosmehom na licu. „Učiš ih i Lečenje?“
„Ono malo što znam, kao prvo. Najpre to, pa tek onda kako se ne znojiti na smrt po ovakvom vremenu. Oružje gubi svrhu ako otkaže posle prve rane. Kako stvari stoje, već imamo jednog koji se ubio jer je previše povukao i trojicu koja su pregorela, ali još niko nije umro od mača.“ Uspeo je da ubaci mnogo prezira u reč „mač".
„Tako znači", reče Rand. Jedan mrtav, a trojica pregorela. Da li su Aes Sedai gubile toliko u Kuli? A opet, one su polako napredovale. One su sebi mogle priuštiti da idu polako. „A šta je ta Crna kula o kojoj je onaj tip pričao? Ne sviđa mi se kako to zvuči, Taime.“ Lijus Terin je ponovo mumlao i naricao, gotovo razgovetno.
Čovek orlovskog nosa samo slegnu ramenima, posednički ponosno posmatrajući imanje i učenike. „Neko ime koje učenici koriste. Ne možeš i dalje zvati ovo imanjem. Ili se barem njima to nije dopadalo, želeli su nešto više. Crna kula kao protivteža Beloj kuli.“ On nakrivi glavu, posmatrajući Randa gotovo postrance. „Mogu to da potisnem, ako tako želiš. Vrlo je lako ljudima ukloniti reč sa usana.“
Rand je oklevao. Možda jeste lako ukloniti im je sa usana, ali ne i iz glave. Morala se nekako zvati. Nije razmišljao o tome. A što da ne Crna kula? Mada, dok je posmatrao glavnu kuću i ramove – velike ali ipak samo od drveta – to ime ga je nagonilo na smeh. „Neka ostane.“ Možda je i Bela Kula otpočela tako skromno. Crna kula ionako nikada neće imati vremena da izraste u nešto što bi se moglo nadmetati s Belom. To mu izbrisa osmeh, a on žalobno pogleda u decu. I on se igra, kao i oni, praveći se da gradi nešto što bi moglo da potraje. „Okupi učenike, Taime. Imam da im saopštim ponešto.“
Došao je misleći da će ih sve okupiti oko sebe, a kada je video koliko ih je, možda da će im govoriti sa rasklimanih kola, ali ona kao da su nestala. Međutim, Taim je imao podijum za obraćanje, jednostavnu kocku od crnog kamena, isklesanu i uglačanu tako fino da se na suncu presijavala poput ogledala, sa dva stepenika urezana u zadnjem delu. Stajala je na otvorenom prostoru, iza glavne kuće, a oko nje je zemljište bilo golo, ravno, tvrdo i ugaženo. Žene i deca sakupiše se na jednoj strani da posmatraju i slušaju.
Sa te kocke Rand je imao prilike da vidi nagoveštaje raširenosti Taimovih vrbovanja. Džahar Narišma, koga je Taim istakao, mladić sa urođenom iskrom, imao je krupne tamne oči, poput devojačkih, bledo lice ispunjeno samopouzdanjem, a kosu vezanu u dve duge pletenice sa srebrnim zvončićima na kraj evima. U stvari, Taim je rekao da je on stigao iz Arafela, ali Rand je prepoznao šijenarsku obrijanu glavu sa čvorom kose na temenu kod drugog čoveka, pa dvojicu sa providnim velovima kakve su nosili i muškarci i žene u Tarabonu. Bilo je tu iskošenih očiju iz Saldeje, kao i bledunjavih, onižih muškaraca iz Kairhijena. Jedan stariji čovek imao je nauljenu šiljatu bradicu, oponašao je tairenske lordove, što on sigurno nije bio sa tim oronulim, naboranim licem, a najmanje trojica su nosili brade sa izbrijanom gornjom usnom. Rand se ponada da Taim nije probudio Samaelovu pažnju vrbujući po Ilijenu. Očekivao je uglavnom mladiće, ali sveža lica poput Ibenovog i Fedvinovog imala su protivtežu u prosedim ili ćelavim glavama, nekima sa više sedih od Damera. Mada, sada, kada je o tome malo razmislio, nije tu bilo ničeg zagonetnog, nije postojao nikakav razlog da nema isti broj staraca kao i dečaka koji mogu da se nauče.
