On nije umeo da drži govore, ali dugo i pažljivo je razmišljao o tome šta želi da im kaže. Ne odmah, ali to će uraditi brzo, uz malo sreće. „Svi ste verovatno čuli priče da se Kula... Bela kula... podelila. Pa, to je istina. Postoje određene pobunjene Aes Sedai, koje će se možda odlučiti da postanu moje sledbenice, a one su mi uputile poslanstvo. Njih devet ovog časa sedi u Kaemlinu i čeka na moju dobru volju. Zato, kada čuj ete za Aes Sedai u Kaemlinu, nemojte verovati nikakvim glasinama. Znate zbog čega su ovde, te ćete moći da se nasmejete u lice svakome ko vam prodaje razne priče.“
Ništa se nije dogodilo. Samo su stajali, piljeći u njega, jedva i trepćući. Taim ga je posmatrao podrugljivo, vrlo podrugljivo. Dotakavši kesu u džepu, Rand pređe na ono što ga je mučilo.
„Potrebno vam je ime. Na Starom jeziku, Aes Sedai znači Sluga svih, ili nešto približno tome. Nije lako prevesti Stari jezik.“ On je znao samo nekoliko reči, poneke od Asmodeana, šačicu od Moiraine, neke koje su procurile od Lijusa Terina. Međutim, Bašer mu je pružio ono što je tražio. „Još jedna reč iz Starog jezika je aša’man. To znači čuvar, ili čuvari. Ili branitelj, a možda i još ponešto; rekoh vam, Stari jezik je vrlo prilagodljiv. Mada mi se čini da je čuvar najbolja reč. Samo, to nije bilo koji branitelj ili čuvar. Ne možete nazvati čoveka koji brani nepravdu aša’manom, niti onoga ko je zao, nikada. Aša’man je čovek koji brani istinu i pravdu i pravo za sve. Čuvar koji se neće povući ni kada je sva nada nestala.“ Sama Svetlost je znala da će nada nestati kada nastupi Tarmon Gai’don, ako ne i ranije. „To ćete vi ovde postajati. Kada završite obuku, vi ćete biti Aša’mani.“
Mrmor se razli poput šapata lišća na vetru, ime se ponavljalo, ali i to ubrzo utihnu. Zainteresovana lica zurila su u njega; gotovo je mogao da vidi kako čulje uši ne bi li čuli šta će dalje reći. I to je nekakav napredak. Platnena vrećica slabašno začangrlja kada ju je vadio iz džepa svog kaputića.
„Aes Sedai započinju kao polaznice, potom postaju Prihvaćene, a onda, konačno, pune Aes Sedai. I vi ćete imati stepene, ali ne poput njihovih. Među nama neće biti izbacivanja ni teranja.“ Oterati? Svetlosti, učinio bi sve, osim da im veže ruke i noge, kako bi zaustavio svakoga ko pokuša da ode, ako može makar malo da usmerava. „Kada čovek tek dođe u Crnu kulu...“ Nije mu se dopadalo to ime. „...Biće nazvan Borcem, jer to postaje kada nam se pridruži, što ste svi vi postali, borci koji se bore protiv Senke, ali ne samo Senke, nego i protiv svakoga ko se suprostavlja pravdi ili ugnjetava slabije. Kada Borac dostigne određeni stepen u svojim veštinama, nazvaće se Predanim, a nosiće ovo.“ Iz torbice on izvadi ono što je kujundžija napravio, mali svetlucavi, srebrni mač, savršen sa svojom dugom drškom, iskošenim štitnikom za ruku i blago zakrivljenim sečivom. „Taime.“
Taim ukočeno pristupi kocki, a Rand se sagnu da pričvrsti srebrni mač na visoku kragnu njegovog kaputa. Izgledalo je kao da još jače svetluca naspram potpuno crne vune. Taimovo lice bilo je izražajno koliko i kamen pod Randovim čizmama. Rand mu pruži kesu i šapnu: „Daj ovo svakome za koga misliš da je spreman. Samo budi siguran da jeste.“
Ispravljajući se, nadao se da broševa ima dovoljno; on zaista nije očekivao ni približno toliko ljudi. „Predani, koji dostatno napreduju u svojim veštinama, nazivaće se Aša’manima, a oni će nositi ovo.“ Rand izvadi plišanu vrećicu i podiže ono što je bilo u njoj. Sunčeva svetlost bleskala je na majstorski izrađenom zlatu i crvenom emajlu. Izuvijana figura, potpuno ista kao ona na Zmajevom barjaku. I ona je završila na Taimovoj kragni, sa druge strane, tako da su mu mač i zmaj svetlucali kraj grla. „Biće da sam ja prvi Aša’man", reče Rand učenicima, „ali Mazrim Taim je drugi.“ Naspram Taimovog lica kamen bi delovao mekano; šta ne valja s tim čovekom? „Nadam se da ćete svi vi na kraju postati Aša’mani, ali zbude li se to ili ne, pamtite da ste svi vi Borci. Mnoge bitke su pred nama, možda ne uvek one koje smo očekivali, a na kraju, Poslednja bitka. Svetlost nam poslala da je zaista poslednja. Ako nas Svetlost obasja, pobedićemo. Pobedićemo, zato što moramo da pobedimo.“
Trebalo je da usledi nekakav poklič kada je on rekao svoje. Nije sebe smatrao govornikom koji će naterati ljude da poskakuju i viču, ali ovi su ljudi znali zbog čega su ovde. Izjava da će pobediti trebalo bi da izazove nešto, makar i slabašno. Usledila je samo tišina.
Rand skoči sa kamene kocke, a Taim odreza: „Razidite se na časove i zadatke.“ Učenici – Borci – odoše svojim putevima u gotovo jednakoj tišini kao i dok su stajali, samo uz tiho mrmljanje. Taim pokaza ka glavnoj kući. Tako je čvrsto stezao kesu sa mačevima-oznakama da je prosto bilo čudo kako ga nijedan ne ubode kroz tkaninu. „Ima li moj gospodar Zmaj vremena za pehar vina?“
Rand klimnu glavom; želeo je da dokuči šta je pozadina svega toga pre no što se vrati u palatu.
