Gospodar haosa полностью

Strpljivo je čekala puštajući gomilu da prolazi pored nje, obraćajući pažnju samo na ljude koji su dolazili iz kapije, ali nije videla Majlemovu ćelavu glavu ni bucmasto lice. Konačno uzdahnu. On očigledno nije dobio njenu poruku, jer da jeste, učinio bi šta god da je neophodno, ali bio bi tu u zakazano vreme. Moraće da sačeka na svoj red da prati Meranu u palatu i nada se da će joj mladi al’Tor dati dozvolu – ponovo dozvola! – da pretraži biblioteku.

Kada se okretala da se udalji od kapije, pogled joj se slučajno srete sa očima visokog usukanog tipa u kočijaškom prsniku, piljio je u nju sa previše divljenja. Kada im se pogledi susretaše, on namignu!

Nije nameravala da to trpi sve do gostionice. Stvarno moram da se setim da napravim neke obične haljine, pomislila je, pitajući se zašto to nije učinila nikada ranije. Srećom, i ranije je dolazila u Kaemlin, pre nekoliko godina, a Stiven će je čekati u Ružinoj kruni – svetionik koji je može voditi – ako već dođe do toga. Ona zađe u uzan zasenčen prostor između grnčarske radnje i krčme.

Kada je poslednji put bila u Kaemlinu, uski prolazi bili su blatnjavi, ali čak i u osušenim smrad je bivao sve gori što je dublje zalazila. Zidovi su bili prazni, bez prozora, retko sa skučenim vratima ili uzanom kapijom, a i one su delovale kao da vrlo dugo nisu otvarane. Ofucane mačke tiho su je posmatrale sa vrha burića i zidova, a psi lutalice upalih rebara spustili bi uši, ponekad i zarežali pre no što bi se odšunjali niz prelazeće tokove, kako su ovde nazivali prolaze. Ona se nije brinula da će biti izgrebana ili ujedena. Mačke kao da su osećale nešto u vezi sa Aes Sedai; nikada nije čula da je Aes Sedai ogrebala ni najdivljija mačka. Psi su bili neprijateljski nastrojeni, to je tačno, gotovo kao da su mislili kako Aes Sedai jesu mačke, ali gotovo uvek bi se odšunjali posle male predstave.

U tokovima je bilo mnogo više pasa i mačaka nego što je pamtila, i bili su ofucaniji, a s druge strane bilo je mnogo manje ljudi. Nije srela baš nikoga pre nego što je skrenula iza ćoška, gde je naletela na pet ili šest Aijela koji su dolazili ka njoj, smejući se i razgovarajući. Kao da su se iznenadili što je vide.

„Oprosti, Aes Sedai", promrmlja jedan i svi se pribiše uz jednu stranu toka, iako je bilo dovoljno mesta.

Pitajući se jesu li to isti oni koji su je pratili – jedno od tih lica delovalo joj je poznato, dežmekast tip podlačkih očiju – ona klimnu glavom i promrmlja: „Hvala", dok je prolazila.

Koplje koje se zarilo u nju, sa strane, izazvalo je takvo zaprepašćenje da nije čak ni vrisnula. Izbezumljena, ona posegnu za saidarom, ali nešto drugo je probode s druge strane i ona se nađe dole, u prašini. To lice koga se sećala unosilo se u njeno, izazivačkih crnih očiju, režeći nešto na šta nije obraćala pažnju dok je pokušavala da dosegne saidar, pokušavala da... Tama se sklopi.

Kada su Perin i Faila konačno izašli posle beskonačnog razgovora sa njenim roditeljima, čudna poslužiteljka, Sulin, čekala ih je u hodniku. Perin se kupao u znoju, koji mu je pravio tamne mrlje na kaputu, i osećao se kao da je pretrčao deset milja primajući bubotak na svakom koraku. Faila je imala osmeh na licu i veseo korak; delovala je kao da sija, prelepa i ponosna na sebe, kao onda kada je dovela ljude sa Stražarskog Brda baš kad su Troloci umalo zauzeli Emondovo Polje. Sulin se klanjala kad god bi jedno ili drugo pogledalo u nju, gotovo se preturivši svaki put; to smežurano lice sa ožiljkom niz obraz bilo je zaleđeno u podilazećem osmehu koji je izgledao kao da će se svakog trenutka raspasti. Device koje su prolazile mahale su jedne drugima u govoru rukama, a Sulin je izvodila naklon i za njih, iako je pri tom tako jako škrgutala zubima da ju je Perin jasno čuo. Čak je i Faila počela da je odmerava ispod oka.

Kada ih je dovela do njihovih odaja, dnevne i spavaće sobe u kojoj je bio krevet sa baldahinom dovoljno veliki za desetoro, sa ogromnim mermernim balkonom koji je gledao na dvorište sa vodoskokom, ona je ustrajala da im objasni ili pokaže sve, čak i ono što su mogli jasno da vide. Konji su im u štali, istimareni. Bisage su im raspakovane i obešene u orman zajedno sa Perinovim pojasom za sekira, a većina oskudnog sadržaja uredno je raspoređena u fioke komode. Perinova sekira bila je naslonjena pored sivog mermernog kamina, kao da će da secka drva za potpalu. U jednom srebrnom orošenom vrču je hladan čaj od nane, u drugom punč od šljiva. Pokazala je i dotakla, dva ogledala sa pozlaćenim okvirima, jedno iznad stočića na kome su ležali Failini češalj i četka od slonovače, a drugo stojeće ogledalo sa izrezbarenim držačima koje ni slepac ne bi mogao da ne primeti.