Gospodar haosa полностью

„Najmanje šestoro", ispravila ga je sa stvarno zlobnim osmehom. „Perine, ona će mi viriti preko ramena ukoliko uskoro ne budem mogla da je obavestim kako ubrzo može da očekuje prvo, pa sam mislila, ako ikada uspeš da mi otkopčaš tu dugmad...“ Posle meseci braka još uvek je crvenela, ali taj osmeh nikada nije nestajao. „Prisustvo pravog kreveta posle toliko nedelja čini da se osećam navalentno kao seoska devojka u vreme žetve.“ Ponekad je razmišljao o tim saldejskim mladim seljankama koje je uvek pominjala. Crvenele ili ne, da su bile navalentne kao Faila kada bi ostali sami, u Saldeji nikada ne bi uspeli da prikupe letinu. On pokida još dva dugmeta dok joj je skidao haljinu, ali njoj to uopšte nije smetalo. Čak je uspela da mu pocepa košulju.

Dimajra se iznenadi kada otvori oči, iznenadi se što leži u sopstvenom krevetu u svojoj sopstvenoj sobi u Ružinoj kruni. Očekivala je da je mrtva, a ne raskomoćena i ušuškana ispod lanenog prekrivača. Stiven je sedeo na stoličici u podnožju kreveta, uspevajući da istovremeno izgleda kao da mu je laknulo, ali i zabrinuto i strogo. Njen vitki kairhijenski Zaštitnik bio je za glavu niži od nje i gotovo dvadeset godina mlađi, i pored svih sedih koje su mu šarale slepoočnice, ali ponekad je pokušavao da se ponaša kao da joj je otac, maltene tvrdeći kako ona ne ume da pazi na sebe ako on nije prisutan da je drži za ruku. Veoma se bojala da će mu ova nezgoda pružiti dobro uporište raspravama koje će uslediti narednih meseci. Merana je sedela na jednoj strani kreveta, delujući sumorno, Birnisija na drugoj. Punačka sestra uvek je delovala natmureno, ali sada je bila potpuno smrknuta.

„Kako?!", prostenja. Svetlosti, ala se osećala nemoćnom. To je bilo od Isceljenja, ali morala je da se napregne i da bi samo izvukla ruke ispod čaršava. Mora da je bila vrlo blizu smrti. Isceljenje nije ostavljalo ožiljke, ali sećanje i slabost bili su sasvim dovoljni.

„Čovek je došao u zajedničku sobu", reče Stiven, „tvrdeći da želi pivo. Rekao je da je video kako Aijeli prate Aes Sedai – tačno te je opisao – i tvrdio je kako će je ubiti. Čim je to rekao osetio sam...“ Lice mu se turobno zgrči.

„Stiven meje pozvao da pođem" reče Birnisija, „gotovo da meje odvukao – pa smo trčali celim putem. Istinu da ti kažem, nisam bila sigurna da li smo stigli na vreme sve dok sada nisi otvorila oči.“

„Naravno", ravnim glasom progovori Merana, „sve je to bilo deo iste zamke, to upozorenje. Aijeli i taj čovek. Šteta što smo ga pustili da pobegne, ali toliko smo bili zabrinuti za tebe da je iskliznuo pre no što je ikome palo na pamet da ga zadrži.“

Dimajra je razmišljala o Majlemu i kako će ovo uticati na njenu potragu u biblioteci, o tome koliko će Stivenu trebati da se smiri, tako da ono što je Merana govorila nije stvarno doprlo do nje. „Da ga zadržite? Upozorenje? O čemu ti to pričaš, Merana?“ Birnisija promrmlja nešto o tome da će možda razumeti ako joj to daju napismeno; Birnisija je povremeno imala otrovan jezik.

„Jesi li videla da iko ušao na piće otkad smo došle, Demajra?", strpljivo je upita Merana.

Stvarno – nije. Jedna ili dve Aes Sedai nisu imale nikakav uticaj na posetioce gostionica u Kaemlinu, ali devet je bila sasvim druga priča. Gazdarica Sinčonajn u poslednje vreme je to sasvim otvoreno pominjala. „Znači da su želeli da saznate kako su me Aijeli ubili. Ili da budem pronađena pre nego što umrem.“ Upravo se setila šta joj je onaj zlokobni tip režao u lice: „Rečeno mi je da vam prenesem da se držite podalje od al’Tora. Tačne reči: ’Reci ostalim vešticama da se klone Ponovo rođenog Zmaja.’ Teško da bih mrtva mogla da vam predam tu poruku, zar ne? Gde sam ranjena?“

Stiven se vrpoljio na svojoj stoličici, probadajući je bolnim pogledom. „Oba pogotka su promašila neki organ čija bi te povreda smesta ubila, ali količina krvi koju si izgubila...“

„Šta ćemo sad da uradimo?" preseče ga Dimajra, uputivši svoje pitanje Merani, pre nego što on započne o tome koliko je bila budalasta kad je dozvolila da je tako uhvate.

„Ja mislim da pronađemo Aijele koji su za to odgovorni", odlučno reče Birnisija, „i da od njih napravimo primer.“ Ona je poticala iz Graničnih ritova u Šijenaru, a upadi Aijela bili su deo njenog odrastanja. „Seonid se slaže sa mnom.“

„O, ne!“, bunila se Dimajra. „Ne želim da moja prva prilika za proučavanje Aijela bude upropaštena. I ovako jedva da progovaraju koju reč. To je moja krv, na kraju krajeva. Osim toga, ako čovek koji vas je upozorio nije i sam bio Aijel, meni se čini očigledno da su radili po nečijem naređenju, a čini mi se da u Kaemlinu postoji samo jedan čovek koji može da izdaje naređenja Aijelima.“

„Mi ostale", reče Merana, oštro odmeravajući Birnisiju, „slažemo se s tobom, Dimajra. Neću da čujem više priče o gubljenju vremena i snage na traženje jednog čopora pasa u stotinama, dok se čovek koji ih je poslao u lov smeška i šetka uokolo.“ Birnisija se malo kostrešila pre nego što je pognula glavu, ali uvek je bila takva.