Met se gotovo molio da mu jednom kaže nešto što ne mora da se obavi, samo jednom, pa da može da joj kaže ne. Kratko i jasno, ne! Još jedan zahtev da joj da ter’angreal bio bi idealan, ali ona ga više nikada nije pomenula. Objasnio je svojim ljudima da nemaju nikakvu obavezu da je slušaju i nikada nije stvarno ni uhvatio nekoga da to čini, ali počeli su zadovoljno da se smeškaju kada bi ih hvalila kako dobro brinu o konjima i da nadimaju grudi kada bi im saopštila da joj izgledaju kao dobri vojnici. Onoga dana kada je Met video Vanina kako je pozdravlja prinevši pesnicu čelu i čuo ga da mrmlja: „Hvala, moja gospo“, bez imalo podsmeha u glasu, toga dana Met gotovo da je progutao sopstveni jezik.
Pokušavao je da bude uljudan, ali nijedna ga žena nije zarezivala, ne samo Elejna. Avijenda mu je saopštila kako uopšte nema časti, ni manje, ni više, a ako ne bude počeo da ukazuje Elejni dužno poštovanje, ona lično če se potruditi da ga poštovanju nauči. Avijenda! Zena za koju je još uvek podozrevao da čeka svoju priliku pa da Elejni prereže grkljan! Nazvala je Elejnu svojom skorosestrom! Vandena i Adeleas zurile su u njega kao da je čudna buba pribodena za dasku. Ponudio se da gada sa Lovkinjom, bilo iz zabave ili za novčič – luk koji je nosila mora da joj je raspalio maštu; ime koje je uzela kao Lovac bilo je Birgita – ali ona ga je samo vrlo čudno pogledala i odbila. U stvari, nakon toga ga se klonila. Držala se Elejne kao da je srasla uz nju, osim kada bi Elejna došla do njega. A Ninaeva...
Sve vreme, od Salidara, izbegavala ga je kao da je smrdljiv. Njihove treće noći puta, prve koju su proveli u gostionici, malom svratištu po imenu
Ona je stvarno poskočila pravo gore, u vazduh, i spustila se mašući pesnicom ka njemu, mada ju je smesta sakrila u naborima svojih sukanja. „Ostavi me na miru, Mete Kautone", gotovo da je vikala. „Čuješ li me? Da si me ostavio na miru!“ A onda otutnja napolje provukavši se pored njega, tako nakostrešena da je upola očekivao da joj pletenica stoji ukočena u vazduhu kao mačji rep. Nakon toga ne samo da je smrdeo, nego je dobio i neku bolest, gadnu i zaraznu. Ako bi samo pokušao da joj se približi, sakrila bi se iza Elejne i pokazivala mu zube preko ramena druge žene, kao da je, za ime sveta, bila spremna da mu se isplazi. Žene su, jednostavno, lude; to je sve.
Bar su Tom i Džuilin bili spremni da jašu pored njega, kad god Elejna nije zahtevala njihovu pažnju. Ona je to ponekad i činila, samo da bi ih zadržala podalje od njega, bio je siguran, iako nije mogao da prokljuvi zbog čega. Kada su stigli do gostionica, ova dvojica su bila vrlo spremna da tokom večeri podele kriglu piva ili punča sa njim i Nalesinom. Bile su to seoske zajedničke sobe, ozidane ciglama i tihe, gde se zabava svodila na posmatranje ofucane mačke, a sama gostioničarka je posluživala, a to je po pravilu bila žena s bokovima na koje bi muškarac polomio prste ako bi pokušao da ih uštine. Razgovarali su uglavnom o Ebou Daru, o kome je Tom znao podosta, iako nikada nije bio u tom gradu. Nalesin je bio više no srećan da priča o svojoj jedinoj poseti kad god bi ga podstakli, iako se uglavnom usredsređivao na dvoboje koje je video, kockanje i konjske trke. Džuilin je pričao priče koje je čuo od ljudi koji su poznavali ljude koji su bili tamo, ili bar ne dalje od treće ili četvrte ruke, a zvučale bi potpuno neverovatno da ih Tom i Nalesin nisu potvrdili. Muškarci su se borili u dvobojima zarad žena u Ebou Daru, a
