Učinile one to ili ne, Ninaeva je i dalje smatrala da nešto skrivaju. Elejna samo nije želela to da prizna. Adeleas nije primetila da je Ninaeva slučajno čula opasku da će potražiti begunice kada stignu do Ebou Dara, a kad je Ninaeva upitala da li stvarno očekuju da nađu neku, Vandena odvrati – za dlaku prebrzo – kako uvek drže otvorene oči ne bi li primetile neku mladu ženu koja je pobegla iz Kule. To nije imalo smisla. Nijedna nije pobegla iz Salidara, ali polaznice jesu ponekad bežale – život im je težak, pogotovo kad možeš da se raduješ samo godinama poslušnosti pre nego što se uopšte i usudiš da razmišljaš sopstvenom glavom – a povremeno bi i poneka Prihvaćena, koja bi posumnjala u svoju sposobnost da dostigne šal, pokušala da se iskrade, a opet, Ninaeva je znala da ih vrlo malo uopšte izađe sa ostrva Tar Valona, a gotovo svaku bi dovukli nazad. Mogle su biti izbačene bilo kada, jer nisu dovoljno jake da nastave, zbog odbijanja ili padanja na ispitu za Prihvaćenu ili na ispitu za Aes Sedai, koji su ona i Elejna preskočile, ali odlazak nikada nije bio sopstvena odluka za onu koja nije nosila šal.
Dakle, ako su uspešne begunice toliko retke, zašto Vandena i Adeleas misle da će ih možda pronaći u Ebou Daru i zašto su se zatvorile poput školjki kada ih je o tome pitala? Bojala se da zna odgovor na ovo poslednje, u svakom slučaju. Morala je da se i te kako savlađuje da ne bi cimala pletenicu. Pomisli kako je sve bolja u tome.
„Bar Met konačno zna da smo Aes Sedai", zarežala je. Bar sad može da se obračuna s njim. Neka samo nešto pokuša, pa če videti kako izgleda biti zatrpan svime oko čega može da obavije tokove. „Bolje bi mu bilo.“
„Jesi li ga zato izbegavala kao Čeltanac koji se skriva od poreznika?" sa smeškom je upita Birgita, a Ninaeva oseti kako joj se lice žari. Ona je mislila da je bolje prikrila svoja osečanja.
„On preterano razdražuje ljude, čak i za muškarca", promrmlja Avijenda. „Ti mora da si putovala nadaleko, Birgita. Često govoriš o mestima za koja nikada nisam čula. Jednoga dana volela bih da putujem mokrozemljem i vidim sva ta čudna mesta. Gde se nalazi... Čeltan? Čelta?“
To smesta izbrisa Birgitin osmeh; gde god da je to bilo, moglo je biti mrtvo hiljadama godina, ili iz ko zna kog doba. Ona i njena nečuvena mesta. Ninaeva požele da je bila prisutna kada je ova priznavala Egveni ono što je devojka već znala. Egvena je postala zadivljujuće uporna tokom svoga boravka sa Aijelima, i nije trpela ništa što je smatrala glupošću. Birgita se zaista vratila izgledajući kao da je upravo kažnjena.
Pa i pored toga, Ninaevi je Birgita bila draža od Avijende, koja ju je povremeno zbilja uznemiravala svojim piljenjem i krvožednim govorom. A koliko god da je Birgita umela da onespokoji ženu, Ninaeva je obećala da će čuvati njenu tajnu.
„Met... me je zaplašio", reče ona brzo. To joj je prvo palo na pamet kako bi odvratila Avijendinu pažnju i poslednje što je želela da iko drugi zna. Obrazi joj se ponovo zažariše. Elejna se u stvari osmehnula, iako je imala dostojanstva da to sakrije iza šolje za čaj. „Ne na taj način", dodade Ninaeva kada Avijenda poče da se mršti i opipava svoj nož za pojasom. Činilo se da Aijelka smatra kako pravilan odgovor na bilo šta mora biti nasilan. „To je samo bilo...“ Avijenda i Birgita pogledaše u nju pretvorivši se u uši i oči. „Samo je rekao...“ Kao što je ona zaštitila Birgitu, tako je sada Elejna spasavala nju.
„Stvarno mislim da je dosta priče o gosparu Kautonu", odlučno reče Elejna. „On je ovde samo da bismo ga iščupale Egveni iz kose, a ja mogu da razrešim šta ćemo s ter’angrealom kasnije.“ Usne joj se na trenutak stisnuše. Uopšte nije bila zadovoljna kada su Vandena i Adeleas počele da usmeravaju ka Metu, sasvim na svoju ruku, a još manje kada se on iskrao u tu gostionicu. Nije mogla ništa ništa da učini, naravno. Tvrdila je da će stvoriti kod njega naviku, ako mu samo bude govorila da uradi ono što bi i inače morao da uradi. Pa, trebaće joj mnogo sreće. „On je najmanje važan deo ovog putovanja", reče ona, još odlučnije.
„Da.“ Ninaeva je jedva sakrila olakšanje u glasu. „Da, bitna je zdela.“
„Predlažem da prva krenem u izviđanje", reče Birgita. „Ebou Dar mi deluje grublje nego što se sećam, a četvrt koju ste opisale mogla bi biti grublja nego...“ – nije baš pogledala u Avijendu – „...nego ostatak grada", završila je uz uzdah.
„Ako će da se izviđa", nestrpljivo se umeša Avijenda, „želim da učestvujem u tome. Imam kadinsor.“
„Izviđač treba da se uklopi", nežno reče Elejna. „Mislim da bi trebalo da nađemo haljine iz Ebou Dara za
