Avijenda namršteno ispusti vazduh, a Ninaeva se osećala kao njen odjek, razmišljajući o svim tim dubokim razrezima na haljinama. Veoma dubokim, koliko god da su bili uski. Birgita se stvarno naceri, ta žena nije imala nimalo stida.
Pre nego što je rasprava mogla da se rasplamsa, žena kratke crne kose u odeći posluge Kuće Mitsobar uđe bez kucanja, što je Ninaeva smatrala nepristojnim, premda je Elejna tvrdila da posluga može tako da se ponaša. Haljina joj je bila bela, sukanja prikupljenih na levoj strani do kolena da bi se pokazala zelena podsuknja, a na pripijenom gornjem delu na levoj strani grudi bilo je izvezeno zeleno sidro i mač. Čak se i uski razrez spuštao duboko. Bucmasta i otprilike srednjih godina, žena je oklevala, a onda klecnu i obrati se svima. „Kraljica Tilin želi da vidi tri Aes Sedai, ako bi izvolele.“
Ninaeva razmeni začuđene poglede sa Elejnom i ostalima.
„Ovde smo samo nas dve Aes Sedai", reče Elejna trenutak kasnije. „Možda je trebalo da odeš kod Merilile?“
„Upućena sam u ove odaje... Aes Sedai.“ Stanka je bila jedva dovoljno duga da bi se primetila, i žena je jedva izbegla da pretvori naziv u pitanje.
Elejna se podiže, gladeći suknje; niko sa strane ne bi posumnjao da ona zapravo zaglađuje svoju ljutnju, ali bilo je nagoveštaja ukočenosti u uglovima očiju i usana. „Hoćemo li da krenemo, onda? Ninaeva? Avijenda? Birgita?“
„Ja nisam Aes Sedai, Elejna", reče Avijenda, a služavka brzo ubaci: „Rečeno mi je samo Aes Sedai.“
„Avijenda i ja mogle bismo da procunjamo po gradu, dok ste vi kod kraljice", reče Birgita pre nego što Elejna stiže da nešto kaže. Avijenda se razvedri.
Elejna oštro pogleda u njih dve, a onda uzdahnu. „Pa, makar budite pažljive. Ninaeva, ideš li, ili i ti želiš da vidiš grad?“ Ovo poslednje izrekla je suvim glasom, još jednom pogledavši ka Birgiti.
„O, ne bih to nipošto propustila", reče joj Ninaeva. „Biće dobro konačno sresti nekoga ko misli...“ Nije mogla da završi dok sobarica tu stoji. „Ne bi trebalo da puštamo kraljicu da čeka.“
„O, ne", reče žena u livreji. „To bi bilo skuplje od mojih ušiju.“
Koliko god da su joj uši vredele, trebalo im je vremena da prođu kroz hodnike palate. Kao da nadoknađuje svu belinu spolja, palata je bila puna boja. U jednom hodniku tavanica je bila obojena zeleno a zidovi plavo, u drugome su zidovi bili žuti a tavanica bledoružičasta. Podne pločice bile su crveni, crni i beli rombovi, ili plavi i žuti, u gotovo svim spojevima ili prelivima. Bilo je malo tapiserija, najčešće sa prizorima sa mora, ali mnogo vaza od zlatnog porcelana Morskog naroda stajalo je u zalučenim udubljenjima, takođe i mnogo krupnih komada od brušenog kristala, kipova, vaza i činija, koje su privlačile i Elejninu i Ninaevinu pažnju.
Naravno, posluga se nalazila gotovo svuda; muška livreja sastojala se od belih pantalona i dugih zelenih prsnika preko belih košulja sa širokim naranim rukavima, ali pre nego što su daleko odmakle, Ninaeva primeti kako im neko prilazi, što je natera da se zaustavi i posegne za Elejninom nadlakticom. Bio je to Džaihim Karidin. Ona nije skidala pogled sa visokog prosedog čoveka dok je krupnim koracima prolazio pored njih, nijednom ne okrenuvši pogled onih okrutnih duboko usađenih očiju ka njima, dok mu je beli plašt lepršao za njim. Znoj mu je prekrivao lice, ali on na to nije obraćao pažnju, kao što nije obraćao pažnju ni na njih.
„Šta će on ovde?" pitala se Ninaeva. Taj čovek je izazvao pokolj u Tančiku, a samo je Svetlost znala i na kojim sve drugim mestima.
Služavka je upitno pogleda. „Ali, Deca Svetla isto su uputila Poslanstvo, pre nekoliko meseci. Kraljica... Aes Sedai?“ Ponovo to oklevanje.
Elejna je uspela da blagonaklono klimne glavom, ali Ninaevi nije pošlo za rukom da prikrije osornost u svom glasu. „Onda da je ne puštamo da čeka.“ Jedino što je Merilila napomenula o ovoj Tilin bilo je da je veoma tačna žena, koja se ukočeno drži pravila. Ali ako i ona počne da sumnja da su one Aes Sedai, Ninaeva je bila u pravom raspoloženju da to i dokaže.
Služavka ih je dovela do velike odaje sa svetloplavom tavanicom i žutim zidovima, gde su redovi visokih prozora s trostrukim lukom izlazili na dugačak balkon od kovanog gvožđa i propuštali prilično izdašno slani povetarac, i Ninaeva i Elejna izvedoše pred kraljicom svoje naklone, pravilne za Aes Sedai pred vladarem, malo dublje sa kratkim naklonom glave.
Tilin je bila veoma upečatljiva žena. Nije bila viša od Ninaeve, ali je stajala sa kraljevskim dostojanstvom kakvo bi Elejna vrlo teško dosegla i kad joj najbolje ide. Trebalo je da odgovori na njihove naklone istim takvim, ali nije. Umesto toga, njene krupne crne oči, zapovednički snažne, proučavale su ih.
