„Preživeće", suvo zaključi Met. Dečko je ove navike najverovatnije i skupljao od svojih „ujaka“. Kako su počeli, uskoro će mu pokloniti i tetovažu. Bar se Olver nije išunjao da jurca uokolo s uličnom decom; izgledalo je kao da u ovome uživa koliko i u uznemiravanju odraslih žena. „Harnane, ti sačekaj ovde i ako vidiš Toma ili Džuilina, zauzdaj ih. Vanine, hoću da vidiš šta možeš da saznaš u okolini Čelzijanske palate, dole, blizu Kapije Tri kule.“ Oklevajući, pogleda po prostoriji. Devojke koje su služile ulazile su u kuhinje i izlazile s hranom i još češće s pićem. Izgledalo je da se većina gostiju zadubila u svoje srebrne vrčeve, mada su se dve žene u tkačkim prsnicima tiho raspravljale, ne obraćajući pažnju na svoj vinski punč i naginjući se preko stola jedna ka drugoj. Neki od trgovaca izgleda da su se cenkali, mašući rukama i umačući prste u svoje piće da ispišu brojeve po stolu. Muzika je zaglušivala njegove reči, niko nije mogao da prisluškuje, ali on ipak spusti glas.
Od novosti da Džaihim Karidin prima Prijatelje Mraka, Vaninovo okruglo lice izobličilo se kao da će da pljune, pa nek ga vidi ko god hoće, Harnan promrmlja nešto o prljavim Belim plaštovima, a Korevin predloži da prijave Karidina gradskoj straži. Na to ga druga dvojica pogledaše s takvim gađenjem da on brzo sakri lice iza svog vrča s pivom. Koliko je Met znao, on je bio jedan od retkih koji su mogli da piju eboudarsko pivo na ovoj vrućini. Koji je uopšte mogao da ga pije, u stvari.
„Budi pažljiv“, upozori Met kada se Vanin podigao. Nije on stvarno bio zabrinut. Vanin se kretao iznenađujuće lako za tako debelog čoveka. On je bio najbolji konjokradica u najmanje dve zemlje, a umeo je da se provuče neprimećen i pored Zaštitnika, ali... „Oni su gadna sorta. I Beli plaštovi i Prijatelji Mraka.“ Čovek samo zagunđa i mahnu Korevinu da pokupi kaput i košulju i da pođe s njim.
„Moj gospodaru?“, oglasi se Harnan kada su otišli. „Moj gospodaru, čuo sam da je juče u Rahadu bilo neke magle.“
Iako spreman da ode, Met se zaustavi. Harnan je izgledao zabrinuto, a njega je retko šta brinulo. „Kako to misliš neke magle?“ Na ovoj jari, magla gusta poput kaše ne bi potrajala ni za jedan uzdah.
Četovođa se promeškolji od neugodnosti i zagleda se u svoj vrč. „Pa, magla. Čuo sam da je bilo... nečega... u njoj.“ On podiže pogled ka Metu. „Čuo sam da su ljudi jednostavno nestajali. A neki su pronađeni pojedeni, u delovima.“
Met je uspeo da se ne strese. „Magla je otišla, zar ne? Ti nisi bio u njoj. Brini se kad budeš. To je sve što možeš.“ Harnan se u neverici namršti, ali to je bila potpuna istina. Ti mehuri zla – tako ih je zvao Rand, a i Moiraina – rasprskavali su se gde bi i kad bi sami odlučili, i činilo se da ni Rand ne može da pronađe ništa što bi ih zaustavilo. Brinuti o tome vredelo je koliko i briga o tome hoće li ti crep sutra pasti na glavu dok hodaš ulicom. Još manje, u stvari, jer si uvek mogao da odlučiš kako ćeš sutra ostati u kući.
Međutim, postojalo je nešto zbog čega je vredelo brinuti. Nalesin je ostavio njihov dobitak da leži na spratu. Prokleti plemići, ćuškali su zlato uokolo kao da je voda. Ostavivši Harnana da proučava svoj vrč, Met požuri ka stepenicama bez ograde u zadnjem delu odaje, ali pre nego što stiže do njih, obrati mu se jedna od devojaka koje su posluživale.
Kaira je bila vitka devojka punih usana i tromih sivkastih očiju. „Neko te je tražio, moj gospodaru“, reče, uvijajući suknjama sa strane na stranu i posmatrajući ga kroz duge trepavice. I glas joj je delovao tromo. „Reče da je iluminator, ali meni je tu nešto bilo sumnjivo. Zatraži obrok, ali otide kad ga gazdarica Anan ne dade. Jer je trebalo ti da platiš.“
„Sledeći put, golubice, dajte hranu“, reče ubacivši srebrnu marku u duboki izrez njene haljine. „Ja ću razgovarati sa gazdaricom Anan.“ On je želeo da nađe iluminatora – istinskog, ne neku varalicu koja prodaje rakete pune piljevine – ali to sad i nije bilo bitno. Ne kad zlato leži nečuvano. I ta magla u Rahadu, i Prijatelji Mraka, i Aes Sedai, i krvava Tilin koja je, izgleda, pustila mozak na otavu, i...
Kaira se kikotala i uvijala mazno kao mačka. „Hoćeš da ti donesem malo punča u sobu, gospodaru? Ili nešto drugo?“ Osmehivala se izazivački, s mnogo nade.
„Možda kasnije“, odgovori ćušnuvši je vrhom prsta po nosu. Ona se ponovo zakikota; uvek je to radila. Kaira bi svoje suknje podigla da pokaže podsuknje do pola butina ili i više, kad bi joj gazdarica Anan to dopustila, ali gostioničarka je pazila na devojke koje su posluživale gotovo koliko i na svoje kćeri. Gotovo. „Možda kasnije.“
Žureći uz široke kamene stepenice, izbacio je Kairu iz misli. Šta će da radi sa Olverom? Mali će se jednog dana stvarno naći u nevoljama ako misli da može tako da se ponaša prema ženama. Valjda to znači da će morati da ga drži podalje od Harnana i ostalih, što je više moguće. Oni su loše uticali na dečaka. Samo mu je to trebalo povrh svega! Moraće da izvuče Ninaevu i Elejnu iz Ebou Dara pre nego što se nešto gore desi.
