Merana zevnu i zatvori usta, delujući posramljeno, ni manje ni više, a peckanje iznenada prestade. Međutim, ni Rand ni Aša’mani nisu otpustili saidin.
„Ko si ti?“, zahtevao je da zna. „Koji ađah?“ Crveni, ako je suditi po Meraninoj reakciji, ali da Crvena sestra jednostavno ovako ušeta, sasvim sama, zahtevalo bi posedovanje samoubilačke hrabrosti. „Šta hoćeš?“
Kecuejn za trenutak zadrža pogled na njemu, ali ne odgovori. Merana otvori usta, no sedokosa žena pogleda u nju podignute obrve i to je bilo to. Merana stvarno porumene i spusti pogled. Anura je i dalje blenula u pridošlicu kao da je duh. Ili div.
Bez reči, Kecuejn požuri preko odaje ka dvojici Aša’mana, šibajući tamnozelenom jahaćom suknjom. Randje imao utisak da se ona uvek kreće tim ubrzanim klizećim pokretom, skladno, ali ne gubeći vreme i ne dozvoljavajući da je išta ometa. Dašiva je odmeri od glave do pete, pa iskezi zube. Iako ga je gledala pravo u lice, činilo se da ona to ne primećuje, ništa više nego što je pokazivala da primećuje Narišmine ruke na maču kada mu je prstom podigla glavu okrećući je tamo-vamo pre nego što se istrgao.
„Kakve prelepe oči“, promrmljala je. Narišma je nesigurno treptao, a Dašivino podrugivanje pretoči se u osmeh, ali tako gadan da je u poređenju s tim njegov malopređašnji usiljeni osmeh delovao veselo.
„Ne radite ništa“, odreza Rand. Dašiva je imao hrabrosti da ga popreko pogleda pre nego što mrzovoljno prinese pesnicu grudima, kao što Aša’mani pozdravljaju. „Šta tražiš ovde, Kecuejn?“, nastavi Rand. „I pogledaj u mene, spaljena bila!“
I pogledala ga je, malo okrenuvši glavu. „Znači ti si Rand al’Tor, Ponovorođeni Zmaj. Pomislila bih da je čak i derište kao Moiraina moglo malo da te nauči ponašanju.“
Rijalin odloži koplje iz desne ruke među ostala koja je držala iza štita, pa mahnu govorom ruku Devica. Ovog puta niko se nije smejao. Ovog puta Rand je bio siguran da govor nije neka šala o njemu. „Voljno, Rijalin", reče podigavši ruku. „Voljno, svi vi.“
Kecuejn nije obraćala pažnju ni na to, osmehivala se ka Berelajn. „Znači, ovo je tvoja Berelajn, Anura. Mnogo je lepša nego što su mi pričali.“
Spustila se u kniks, prilično duboko, a opet bez imalo nagoveštaja odavanja počasti, ni naznake da je na bilo koji način nižeg položaja. To je samo bila ljubaznost i ništa više. „Moja gospo, Prva od Majena, moram da govorim s ovim mladićem, a zadržaću i vašu savetnicu. Čula sam da ovde imate mnogo dužnosti. Neću vas odvajati od njih.“ To je bilo otpuštanje, skoro potpuno, sem da joj otvori i pridrži vrata.
Berelajn blagonaklono nagnu glavu, a onda se glatko okrenu ka Randu i raširi suknje spustivši se u kniks s tako dubokim naklonom da se zabrinuo hoće li ostati i ovoliko odevena. „Moj gospodaru Zmaju“, obrati mu se, „tražim tvoju milostivu dozvolu da se povučem."
Klanjanje kojim je Rand otpozdravio nije bilo tako uvežbano. „Imaš je, moja gospo Prva, po tvojoj želji.“ On joj ponudi ruku kako bi joj pomogao da ustane. „Nadam se da ćeš razmisliti o mojoj ponudi.“
„Moj gospodaru Zmaju, služiću ti gde god i kako god odlučiš.“ Glas joj je ponovo bio med. Pretpostavio je da je to zarad Kecuejn. U njenom izrazu lica nije bilo koketiranja, samo odlučnost. „Seti se Harine“, dodade šapatom.
Kada se vrata zatvoriše za Berelajn, Kecuejn progovori: „Uvek je dobro gledati kako se deca igraju, zar ne, Merana?“ Merana je samo buljila iskolačenih očiju, okrećući se od Randa do sedokose sestre i nazad. Anura je delovala kao da se samo snagom volje drži uspravno.
Većina Devica ode za Berelajn, očito zaključivši da nema ništa od ubijanja, ali Rijalin i još dve ostadoše pored vrata, još uvek s velovima. Možda je to čista slučajnost što je bila po jedna za svaku Aes Sedai. Činilo se da je i Dašiva zaključio kako je opasnost prošla. Ponovo se oslonio na zid, podvijene noge, očito posmatrajući Aes Sedai dok su mu se usne bezglasno micale, prekrštenih ruku.
Narišma upitno pogleda Randa, ali ovaj samo odmahnu glavom. Ta žena ga je namerno izazivala. Pitanje je, zašto je izazivala muškarca koji je može, znala je, umiriti ili ubiti bez imalo naprezanja. Lijus Terin je mrljao isto pitanje. Zašto? Zašto? Popevši se na podijum, Rand podiže Zmajevo žezlo s prestola i sede, čekajući da vidi šta će se dogoditi. Ta žena neće uspeti.
„Prilično napadno, šta misliš?“, obraćala se Kecuejn Anuri, gledajući unaokolo. Pored sveg ostalog zlata, široke zlatne trake pružale su se preko zidova, iznad ogledala, ukrasi ispod svoda bili su gotovo dve stope visoke obrnute zlatne stepenice. „Nikad nisam uspela da se odlučim ko više preteruje, Kairhijenjani ili Tairenci, ali pred njima ovi iz Ebou Dara mogu samo da pocrvene, a ni Krpari ne bi bolje prošli. Je li ono poslužavnik s čajem? Baš bih volela šolju, ako je svež i vruć.“
