A toje upravo ona vrsta gluposti kakvu brbljaju polaznice, Merana odlučno podseti samu sebe. Čak i mi na kraju umiremo. Pa opet, Kecuejn je ipak bila Kecuejn. A ako ona nije bila jedna od onih sestara koje su se pojavile u gradu nakon što je al’Tor odveden, sunce većeras neće zaći. Merana pomeri ruke da bi namestila šal i shvati kako on visi o klinu u njenoj sobi. Gluposti. Nije joj trebao podsetnik ko je ona. Kad bi samo bila neka druga, a ne Kecuejn...
Dve Mudre na ulazu u poprečni hodnik posmatrale su ih kako prolaze, hladnih bledih očiju na kamenim licima pod tamnim maramama. Edara i Lejin. Obe su mogle da usmeravaju, prilično jako; mogle su visoko da se uzdignu da su kao devojčice došle u Kulu. Kecuejn ih prođe ne pokazujući da je primetila neodobravanje divljakuša. Anura jeste, pa se sad mrštila i gunđala dok su joj se tanke pletenice ljuljale jer je odmahivala glavom. Merana zadrža pogled na podnim pločicama.
Nema sumnje, sada je njoj palo u zaduženje da objasni Kecuejn tu... nagodbu... koja je postignuta s Mudrima sinoć, pre nego što su nju i ostale dovele u palatu. Anura nije znala za to ona nije bila deo toga a Merana je gajila slabašnu nadu da će se pojaviti Rafela ili Verin, ili bilo koja druga kojoj će nekako uvaliti tu dužnost. To jeste bila nagodba, na određen način, a verovatno i najbolja moguća pod ovim okolnostima, pa ipak se ozbiljno pitala hoće li Kecuejn to tako shvatiti. Žarko je želela da ne bude ona koja će morati da je ubeđuje. Bolje da sledećih mesec dana sipa čaj onim prokletim muškarcima. Ona požele da nije tako slobodno govorila pred mladim al’Torom. To što je znala zašto ju je naterao da služi čaj nije bio melem za to što je bila odsečena od svake prednosti koju bi time mogla da izvuče. Radije je smatrala da je uhvaćena u neko ta’verensko savijanje Šare nego što je verovala da su je oči tog mladića, poput uglačanih sivoplavih dragulja, naterale da brblja od čistog straha, ali u svakom slučaju, dala mu je prednost na poslužavniku. Želela je...
Želje su za decu. Ona je vodila bezbroj pregovora, a u mnogima je i uspela da sprovede namereno; obustavila je tri rata, a barem dve desetine je sprečila pre nego što su i počeli, suočavajući se s kraljevima i kraljicama i zapovednicima i terajući ih da shvate šta je razumno. Pa i pored toga... ona uhvati sebe kako obećava da se neće ni rečju požaliti, bez obzira koliko često je taj čovek bude terao da mu izigrava služavku, ako samo Seonid iskoči iza sledećeg ugla, ili Masuri, ili Fejldrin, ili bilo koja. Svetlosti! Kad bi samo mogla da zatvori oči i da se ispostavi kako je sve što se dešavalo otkad je napustila Salidar u stvari samo ružan san.
Na njeno iznenađenje, Kecuejn ih povede pravo do male sobe koju su delile Bera i Kiruna, u dubinama palate. Gde su živele sluge. Mali prozor, postavljen visoko na zidu, a opet u ravni s kamenim pločama spoljnog dvorišta, propuštao je tanak zrak svetla, ali soba je delovala zatamnjeno. Ogrtači i bisage, uz nekoliko haljina, visili su s klinova u ispucalom žutom zidu. Goli drveni pod bio je izbrazdan pukotinama, mada je neko pokušao da ih popuni. Majušan olupan okrugli sto stajao je u jednom kutku, a jednako olupan stalak za umivanje u drugom, sa sve okrnjenim lavorom i vrčem. Merana odmeri mali krevet. Nije izgledao mnogo uži od onoga koji je ona morala da deli sa Seonid i Masuri, dvoja vrata niže. Ta je soba bila veća možda za po stopu u dužini i širini, ali nije bila predviđena za troje. Koiren i one druge, još uvek u šatorima Aijela, verovatno su kao zatvorenice bile udobnije smeštene.
Ni Bera ni Kiruna nisu bile tu, ali jeste Dejđin, punačka bleda žena s tankim srebrnim lancem u dugoj crnoj kosi, i okruglim mesečevim kamenom koji joj je visio posred čela. Njena tamna kairhijenska haljina imala je četiri tanke obojene pruge preko gornjeg dela, a ona je dodala i umetke na suknju, bele, boje njenog Ađaha. Mlađa kćerka jedne od nižih Kuća uvek je Merani ličila na goluba gušana. Kad je Kecuejn ušla, Dejđin ustade puna očekivanja.
U sobi je postojala samo jedno sedalo, malo veća stoličica sa žalosnim izgovorom za naslon. Kecuejn je zauze i odahnu. „Čaja, molim te. Da sam uzela drugi gutljaj onoga što je taj mali sipao, mogla bih od jezika da napravim potplatu na cipelama.“
Svetlost saidara, mada bledunjava, smesta okruži Dejđin, a olupani čajnik podiže se sa stola i, dok su tokovi vatre zagrevali vodu, ona otvori malu kutiju za čaj okovanu mesingom.
U nedostatku drugog mesta gde bi mogla da sedne, Merana se spusti na krevet, poravnavši suknje i vrpoljeći se na zdudanom dušeku dok je pokušavala da sredi misli. Ovo je moglo da bude i najvažnije pregovaranje koje je ikada započela. Posle nekoliko trenutaka Anura joj se pridruži, pažljivo sedajući na ivicu dušeka.
