„Po tvom prisustvu, Merana", iznenada progovori Kecuejn, „zaključujem da su priče kako se dečko pokorio Elaidi lažne. Ne gledaj me tako iznenađeno, dete. Zar si mislila da ne znam za tvoje... udruživanje?“ Tu je reč tako naglasila da je zvučala prljavije nego vojnička psovka. „A ti, Anura?“
„Ja sam ovde samo da bih savetovala Berelajn, mada istina je da je ona odbacila moj savet samim tim što je došla ovde.“ Tarabonka je držala visoko podignutu glavu, sigurnog glasa. Međutim, nije prestajala da trlja prste. Ako je bila ovako prozirna, nije se baš proslavljala za pregovaračkim stolom. „Što se ostalog tiče“, pažljivo reče Anura, „još nisam odlučila."
„Što je mudro“, progunda Kecuejn, značajno pogledavši Meranu. „Izgleda da je u nekoliko proteklih godina previše sestara zaboravilo da imaju mozak ili oprez. Postojalo je vreme kada su Aes Sedai donosile odluke nakon mirne rasprave, uvek imajući na umu dobrobit Kule. Seti se samo šta je ta mala Sanče navukla petljajući se sa al’Torom, Anura. Onaj ko se suviše približi kovačkoj vatri može gadno da se opeče."
Merana isturi bradu, pomerajući vrat da se oslobodi ukočenosti. Kad je shvatila šta radi, natera se da prekine. Žena nije bila toliko iznad nje. Ne zbilja. Samo je stajala više nego ijedna druga sestra. „ Ako smem da pitam...“ suviše odbrambeno, ali gore bi bilo da je prekinula pa ponovo počela „... kakve su ti namere, Kecuejn?“ Trudila se da očuva dostojanstvo. „Očito je da si se... držala po strani... do sada. Zašto si odlučila da pristupiš... al’Toru... baš sada? Bila si... prilično neumerena... prema njemu.“
„Mogla si i da ga ošamariš“, upade Anura, a Merana pocrvene. Od njih dve, Anura je ta kojoj bi trebalo da bude daleko teže s Kecuejn, a ona se ne sapliće o sopstvene reči.
Kecuejn sa sažaljenjem odmahnu glavom. „ Ako hoćeš da vidiš od čega je muškarac sazdan, gurni ga iz onog pravca iz kog to ne očekuje. Ima dobrog metala u tom dečaku, rekla bih, ali biće teško s njim.“ Ona podignu prste i pogleda preko njih ka zidu, mrmljajući za sebe: „Ima u sebi dovoljno besa da spali svet, a uzdržava se za dlaku. Gurnu li ga prejako... Pih! Al’Tor još nije otvrdnuo kao Logan i Mazrim Taim, ali bojim se da je sto puta komplikovaniji.“ Na pomen ta tri imena u istoj rečenici, Merani se jezik zalepi za nepce.
„Videla si i Logana i Taima, obojicu?“, upita zaprepašćena Anura. „Taim, on sledi al’ Tora, tako ja čujem.“ Merana uspe da proguta uzdah olakšanja. Priče o Dumajskim kladencima nisu još stigle da se prošire. Mada hoće.
„I ja imam uši da čujem govorkanja, Anura“, kiselo dobaci Kecuejn. „Mada ponekad poželim da ih nemam, ako je suditi po onome što čujem o toj dvojici. Sav moj rad je propao i sad mora da se počne od početka. I rad ostalih, naravno, ali ja sam imala prilično udela. A tu su i ovi crnokaputaši, ovi Aša’mani.“ Prihvativši šoljicu od Dejđin, toplo se osmehnu i zahvali se mrmljajući. Bucmasta Bela izgledala je spremno da se pokloni, mada se samo vratila u ugao i prekrstila ruke. Ona je bila polaznica i Prihvaćena duže od bilo koga u sećanju živih, jedva se izborivši za dozvolu da ostane u Kuli, osvojivši prsten za nokat, a šal za dlaku. Dejđin je uvek bila samoiščezavajuća u prisustvu drugih sestara.
Udišući isparenja iz svoje šoljice, Kecuejn nastavi, iznenada živahno ćaskajući: „Bio je to Logan, skoro na mom kućnom pragu, koji me je odmamio od mojih ruža. Pih! Čerupanje na ovčijem vašaru odvuklo bi me od tih Svetlošću prokletih biljaka. Nema smisla na njih tratiti Moć, a bez nje odgajite samo deset hiljada trnova za svaku pih! Stvarno sam se nosila mišlju da položim zakletvu kao Lovac, ako bi Savet devetorice to dozvolio. Pa, bilo je to zabavnih nekoliko meseci, ta potera za Loganom, ali kad je konačno bio uhvaćen, pratiti ga u Tar Valon privlačilo me je koliko i ruže. Zato sam malčice lutala, da vidim na šta ću naleteti, možda na novog Zaštitnika, mada pretpostavljam da je malo kasno za to, ako hoću da budem iskrena prema tom muškarcu. Onda sam čula za Taima i požurila sam u Saldeju koliko god su me noge moga konja nosile. Nema ničeg boljeg za malo uzbuđenja od muškarca koji može da usmerava.“ Iznenada, njen glas i pogled kao da se stvrdnuše. „Je li ijedna od vas bila umešana u ta... zlodela... odmah posle Aijelskog rata?“
I pored svih napora, Merana nije uspela da se ne trgne zbunjeno. Oči druge žene jasno su nagoveštvale panj i glavosečinu sekiru. „Kakva zlodela? Nemam pojma o čemu govoriš."
Optužujući pogled toliko je pogodio Anuru da je zamalo pala s kreveta. „Aijelski rat?“, zahropta, ispravljajući se. „Godine nakon njega ja sam provela pokušavajući da nateram takozvani Veličanstveni savez, da postane išta više od imena.“
