„Elaida je previše slavoljubiva, koliko sam uspela da primetim“, prekide je Kecuejn, tako iznenada se nagnuvši napred da se Merana i Anura povukoše unazad na krevetu iako nije gledala u njih, „a ona je verovatno propast koja se krčka, ali još uvek je Amirlin Tron, uzdignuta od Dvorane Kule potpuno u skladu sa zakonima Kule.“
„Ako je Elaida zakonita Amirlin, zašto se nisi pokorila njenom naređenju za povratak?“ Sve što je ukazivalo na Berinu nesigurnost, bila je nepokretnost njenih ruku položenih na suknje. Samo upadljiv napor da ih ne grči ili ne poravnava suknje mogao ih je držati tako nepomično.
„Dakle, jedna od vas ipak ima nešto kičme“, meko se nasmeja Kecuejn, ali oči joj nisu delovale nimalo veselo. Zavalivši se, pijuckala je čaj. „Sad sedi. Imam još mnogo pitanja.“
Merana i Anura ustadoše, ponudiviši svoja mesta na krevetu, ali Kiruna je samo stajala, zabrinuto posmatrajući Kecuejn, a Bera, pogledavši svoju prijateljicu, samo odmahnu glavom. Korela zakoluta plavim očima, zbog nečega se široko osmehujući, ali Kecuejn je delovala kao da je nije briga.
„Polovina govorkanja koje čujem“, reče ona, „tvrdi kako su se Izgubljeni oslobodili. To me ne bi iznenadilo, uz sve ostalo, ali imate li ikakvih dokaza, za to ili protiv toga?“
Nedugo potom, Merani je bilo drago što sedi; odmah zatim, znala je kako se oseća rublje pod praljinom prakljačom. Kecuejn je bila ta koja je ispitivala, skačući s teme na temu, tako da nikada nisu znale šta je sledeće. Korela je bila mirna, osim što se povremeno kikotala ili odmahivala glavom, a Dejđin nije radila ni to, naravno. Merana je najgore prošla, zajedno s Berom i Kirunom, ali ni Anura nije bila pošteđena. Svaki put kad bi se Berelajnina savetnica opustila, misleći da se izvukla, Kecuejn bi je iznova pritegla.
Ta žena je htela sve da zna, od toga koliku vlast ima al’Tor među Aijelima, do toga zašto je gospa od talasa Morskog naroda usidrena na reci; od toga je li Moiraina stvarno mrtva, do toga je li dečko stvarno ponovo otkrio Putovanje i da li ga je Berelajn odvukla u krevet i ima li ikakve namere da to učini. Šta je Kecuejn mislila o tim odgovorima, nije moglo da se odredi, osim jednom, kad je saznala da je Alana privezala al’Tora i kako. Usne joj se skupiše u tanku crtu, a mrgodnim pogledom je mogla da prosvrdla rupu u zidu, ali dok je za sve ostale to bio izraz gađenja, Merana je razmišljala o Kecuejninoj izjavi kako razmišlja da uzme novog Zaštitnika.
Neznanje je prečesto bilo odgovor koji nije bio prihvatljiv, jer reći da nešto ne znate nije utoljavalo Kecuejninu glad; zahtevala je svaku trunku i parčence onoga što su znale, pa čak i kad im nije bilo poznato da išta znaju. Uspevale su da ponešto prećute, uglavnom ono što je trebalo prećutati, a opet, nekoliko iznenađenja i tu se pojavilo, čak i od Anure, za koju se ispostavilo da je primala detaljna pisma od Berelajn, gotovo od prvog dana kada je devojka pojahala na sever. Kecuejn je zahtevala odgovore, ali nije davala nijedan, a to je brinulo Meranu. Gledala je kako lica postaju nepopustljiva, pa kao da se brane, a potom puna izvinjenja, i pitala se da li i njeno izgleda slično.
„Kecuejn“, morala je da pokuša još jednom. „Kecuejn, zašto si rešila da se zanimaš za njega baš sada?“ Oči su je na trenutak netremice gledale, a onda Kecuejn posveti svu pažnju Beri i Kiruni.
„Znači, one su uspele da ga otmu pravo iz palate", govorila je sedokosa žena pružajući svoju praznu šoljicu da je Dejđin napuni. Nikome drugom nije bio ponuđen čaj. Kecuejn je imala tako neodređen izraz lica i govorila je tako nejasno da je Merani došlo da čupa kosu od muke. Al’Toru neće biti drago kad sazna da je Kiruna odala otmicu, iako sasvim slučajno; Kecuejn je koristila svaku omašku u govoru da kopa dalje dok ne pronađe više nego što su nameravale da kažu. Bar pojedinosti o tome kako su postupale s njim nisu izašle na sunce. On je jasno nagovestio koliko bi bio nezadovoljan da se to desi. Merana zahvali Svetlosti što ta žena ni na jednoj temi razgovora nije predugo ostajala.
„Sigurne ste da je to bio Taim? I sigurne ste da ti crnokaputaši nisu stigli na konjima?“ Bera je odgovarala oklevajući, a Kiruna se durila; bile su sigurne koliko je to bilo moguće; niko nije zaista video kako Aša’mani dolaze ili odlaze, a ta... rupa... kroz koju su došli ovde, mogla je biti delo al’Tora. Sto je, naravno, uopšte nije zadovoljilo.
„Razmišljajte! Niste više šašave devojčice, ili bar ne bi trebalo da budete. Pih! Mora da ste bar nešto primetile."
