„Znači, vratila si se“, iz vazduha se čuo Kadarov glas. „Imaš li al’Tora?“ Nešto u njegovom tonu upozorilo ju je. Nije mogao da zna. Ali jeste. Odbacila je sve što je nameravala da kaže. „Ne, Kadare. Ali još uvek moramo da razgovaramo. Srešću te kroz deset dana tamo gde smo se prvi put susreli.“ Mogla je i brže da stigne do Rodoubičinog bodeža, ali trebalo joj je vremena da se pripremi. Kako li je znao?
„Dobro je da si mi rekla istinu, dete“, suvo je promrmljao Kadar. „Naučićeš da ne trpim kada mi se govore laži. Održavaj putanju veze zbog položaja, pa ću ja doći do tebe.“
Sevana je s nevericom piljila u kocku. Dete? „Šta si to rekao?“, zahtevala je da zna. Dete! Nije mogla da poveruje sopstvenim ušima. Rijle napadno nije gledala ka njoj, a Merijina usta iskriviše se u osmeh, potpuno izvitoperen jer ga je retko upotrebljavala.
Kadarov uzdah ispuni čistinu. „Reci svojoj Mudroj da nastavi sa onim što radi samo sa tim pa ću doći do tebe.“ Napadna strpljivost njegovog glasa grebala je poput kamena za glačanje. Kada od tog mokrozemca bude dobila ono što joj je potrebno, obući će ga u belo gai'šaina. Ne, u crno!
„Kako to misliš, ti ćeš doći, Kadare?“ Samo tišina umesto odgovora. „Kadare, gde si?“ Tišina. „Kadare?“
Ostale nesigurno razmeniše poglede.
„Je li on lud?“, reče Tion. Alaris progunđa kako mora da jeste, a Belind je ljutito zahtevala da zna dokle će nastaviti sa ovom glupošću.
„Dok vam ne kažem da prekinete“, meko reče Sevana, piljeći u kocku. Žmarci nade prožimali su joj grudi. Ako može ovo da učini, onda će sigurno moći da izvede i ono što je obećao. A možda... Neće se previše nadati. Pogleda kroz grane koje su se gotovo dodirivale nad čistinom. Sunce je još imalo da se penje do zenita. „Ako ne stigne do sredine dana, otići ćemo.“ Bilo bi previše očekivati da ne gunđaju.
„Znači, sedećemo ovde poput kamenja?“ Alaris uvežbanim pokretom odmahnu glavom, prebacivši svu kosu preko jednog ramena. „Zbog jednog mokrozemca?"
„Šta god da ti je obećao, Sevana“, natmureno joj reče Rijle, „to ne može biti vredno ovoga.“
„On je lud“, zareža Tion.
Modara pokaza glavom ka kocki. „Šta ako još može da nas čuje?“
Tion prezirno šmrknu, a Somerin reče: „Zašto bi nas bilo briga da li neki muškarac čuje šta mi govorimo? Ali ne uživam da čekam na njega.“
„ A šta ako je on kao oni mokrozemci u crnim kaputima?“ Belind napući usne, tako da je poprimila gotovo isti izraz kao Merija.
„Ne budi blesava" brecnu se Alaris. „Mokrozemci smesta ubijaju takve muškarce. Šta god algai’d’sisvai tvrdili, to mora da je bilo delo Aes Sedai. Ili Randa al’Tora.“ To ime prouzrokovalo je bolnu tišinu, ali ona nije potrajala.
„Kadar mora da ima kocku poput ove“, reče Belind. „Mora da ima i neku ženu s darom, kako bi mu proradila."
„Neku Aes Sedai?“ Rijle s gađenjem pročisti grlo. „Ako uz njega ima i deset Aes Sedai, neka samo dođu. Obračunaćemo se s njima, kao što i zaslužuju."
Merija se nasmeja suvim zvukom, oštrim poput njenog lica. „Čini mi se da si ti gotovo poverovala da su one stvarno ubile Desainu.“
„Pripazi na svoj jezik!“, frknu Rijle.
„Da“, napeto promrmlja Somerin. „Neoprezne reči mogu da stignu do pogrešnih ušiju.“
Tionin smeh je bio kratak i neprijatan. „Mnoge od vas imaju manje hrabrosti nego jedan mokrozemac.“ A to je izazvalo Somerin da se zauzvrat obrecne na nju, naravno, kao i Modaru, zbog čega Merija izgovori reči koje bi dovele do dvoboja, samo da nisu bile Mudre, na šta joj Alaris uzvrati još gorim, a Belind...
Njihovo međusobno čerupanje nerviralo je Sevanu, iako je jamčilo da Joj neće raditi iza leđa. Ali nije zbog toga podigla ruku da ih ućutka. Rijle je namršteno pogleda otvorivši usta i u tom trenutku i ostale su čule isto što I ona. Nešto je šuškalo u mrtvom lišću među drvećem. Nijedan Aijel ne bi pravio toliku buku, čak ni kada bi prilazio Mudrima bez loših namera, niti bi ijedna životinja prišla toliko blizu ljudi. Ovog puta, digla se na noge sa ostalima.
Pojaviše se dve osobe, muškarac i žena, koji su, hodajući, lomili toliko grana da bi i stenu probudili. Zaustaviše se nedaleko od čistine, a čovek neznatno nagnu glavu da bi porazgovarao sa ženom. Bio je to Kadar, u gotovo crnom kaputu s čipkom oko vrata i zglobova. Makar nije nosio mač. Izgledalo je da se svađaju. Trebalo bi da Sevana može da čuje bar neke od njihovih reči, međutim, tišina je bila potpuna. Kadar je bio gotovo za šaku viši od Modare visok za mokrozemca, pa čak i za Aijela a ženina glava nije dosezala dalje od njegovih grudi. Tamnog lica i tamnokosa koliko i on, a dovoljno lepa da Sevana napući usne, nosila je jarkocrvenu svilu, toliko otvorenu da je pokazivala grudi čak i više nego što je Somerin činila.
