Tom pročisti grlo. „Tilin je slaba kraljica, a Karidin je vrlo moćan izaslanik.“ Spustivši kamenčić, držao je oči prikovane za tablu. Zvučao je kao da na glas razmišlja. „Po određenju, Ispitivač Belih plaštova ne može biti Prijatelj Mraka; makar to tako shvataju u Tvrđavi Svetla. Ako bi ga uhapsila, ili samo optužila, našla bi celu legiju Belih plaštova unutar Ebou Dara pre no što bi stigla i da trepne. Ona bi možda ostala na prestolu, ali od tog trenutka bila bi lutka čije konce povlače iz Kupole istine. Jesi li konačno spreman da se predaš, Džuiline?“ Hvatač lopova mu pokaza zube, a potom se besno nagnu i poče da proučava tablu.
„Nisam mislila da je ona kukavica", s gađenjem prozbori Avijenda, a Tom se na to osmehnu kao da se zabavlja.
„Ti se nikada nisi suočila ni sa čime sa čim nisi mogla da se boriš, dete“, nežno joj reče, „nečim toliko snažnim da možeš samo da pobegneš ili da budeš živa progutana. Pokušaj da obuzdaš svoje prosuđivanje o Tilin dok ti se to ne dogodi.“ Iz nekog razloga Avijenda pocrvene. Ona je obično tako dobro krila svoja osećanja da joj je lice ličilo na kamen.
„Znam“, odjednom se oglasi Elejna. „pronaći ćemo dokaz koji će čak i Pedron Nijal morati da prihvati.“ Ona je uskakutala nazad u sobu. Ne, poigravala je. „Prerušićemo se i pratićemo ga.“
Odjednom, pred njima više nije stajala Elejna, u svojoj zelenoj haljini iz Ebou Dara, nego Domanka u tankoj, pripijenoj plavoj. Ninaeva poskoči pre nego što je uspela da se zaustavi, a usta joj se skupiše od ozlojeđenosti na samu sebe. To što u tom trenutku samo nije bila sposobna da vidi tkanje, nije bilo nikakvo opravdanje da se toliko zaprepasti zbog obične Varke. Usudi se da baci pogled ka Tomu i Džuilinu. Čak je i Tom stajao razjapljenih usta. Nesvesno, ona čvrsto dočepa svoju pletenicu. Elejna će odati sve! Šta se to dešava sa njom?
Varka je najbolje delovala ako ste stajali blizu onoga što je tu bilo ranije, makar po obliku i veličini, tako da su delovi haljine iz Ebou Dara povremeno bleskali kroz domansku odeću dok se Elejna vrtela posmatrajući se u dva velika ogledala koja su stajala u toj prostoriji. Smejala se i tapšala je rukama. „O, nikada me neće prepoznati. Ni tebe, skorosestro.“ Odjednom je pored Ninaevine stolice sedela Tarabonka, sa smeđim očima i plavim pletenicama ukrašenim crvenim perlicama iste nijanse kao i njena tesno pripijena haljina. Upitno je gledala u Elejnu. Ninaevina ruka jače se stegnu oko pletenice. „A ne smemo ni tebe da zaboravimo“, nastavi da brblja Elejna. „Znam baš pravu stvar.“
Ovoga puta, Ninaeva je primetila sjaj oko Elejne. Bila je besna. To što je videla tokove koji su tkani oko nje nije joj nagoveštavalo sliku koju je Elejna stvorila oko nje, naravno. Za to je morala da pogleda u jedno od ogledala. Žena Morskog naroda buljila je nazad u nju, ukočena, sa tucetom naušnica ukrašenih dvostrukim draguljima u oba uha i dvaput više okruglih zlatnih privezaka na lancu koji je bio povezan sa karikom u nosu. Osim nakita, nosila je vezene pantalone od zelene svile i ništa više, onako kako su se žene Ata’an Mijere odevale kada kopna nije bilo na vidiku. To je bila samo Varka. Ispod tog tkanja još uvek je bila pristojno odevena. Ali... pored svog odraza vide Toma i Džuilina koji su pokušavali da obuzdaju keženje.
Prigušeno skvičanje probi joj se izgrla. „Zažmurite!“, viknu na muškarce, pa poče da skakuće uokolo, mašući rukama, samo da bi joj se haljina videla kroz tkanje. „Žmurite, spaljeni bili!“ O. Žmurili su. Nakostrešena od ogorčenja, ona prestade da pocupkuje. Međutim, ovi više i nisu pokušavali da se savlađuju. U stvari, Avijenda se otvoreno smejala klateći se napred nazad.
Ninaeva povuče suknje u ogledalu, žena Morskog naroda kao da je cimnula pantalone pa se zabulji u Elejnu. „Prekini s ovim, Elejna!“ Domanka joj uzvrati pogled, otvorenih usta i očiju iskolačenih od neverice. Tek je tada Ninaeva shvatila koliko se naljutila: Istinski izvor sijao je na ivici vidnog polja. Posegnuvši za saidarom, ona zabi štit između Elejne i Izvora. Ili je bar pokušala to da učini. Postaviti štit nekome ko već drži Moć nije lako, čak i ako ste jači. Jednom, kad je bila devojčica, udarila je gazda Luhanovim Čekićem u njegov nakovanj, što je jače mogla, a od toga se tresla sve do prstiju na nogama. Ovo je bilo dvaput jače od toga. „Tako ti ljubavi Svetlosti, Elejna, jesi li ti pijana?“
Sjaj oko Domanke lagano se ugasi, a s njim nestade i Domanke. Ninaeva je znala da je tkanje nestalo i sa nje, ali ipak zvirnu u ogledalo i ispusti uzdah olakšanja kada u njemu ugleda Ninaevu al’Mere u plavoj haljini prošaranoj žutim.
„Ne“, lagano reče Elejna. Lice joj je gorelo od crvenila, ali to nije bilo zbog stida, bar ne u potpunosti. Isturila je bradu, a glas joj je postao leden – nisam."
