Vrata ka hodniku otvoriše se uz tresak, a Birgita se utetura široko se osmehujući. Pa dobro, nije se stvarno teturala, ali bila je primetno nesigurna na nogama. „Nisam očekivala da ćete svi ostati budni čekajući me“, veselo Im reče. „Pa, zanimaće vas da čujete šta imam da vam kažem, ali prvo...“ Načinivši dva sigurna koraka osobe koja u sebi očito ima podosta pića, ona nestade u svojoj sobi.
Tom je buljio u vrata sa smetenim osmehom na licu, Džuilin sa zaprepašćenim. Oni su znali ko je ona, potpunu istinu. Elejna je čkiljila niz svoj nos. Iz Birgitine spavaće sobe začu se pljuskanje, kao da je neko ispraznio vrč na pod. Ninaeva izmenja začuđene poglede sa Avijendom.
Birgita se ponovo pojavi, sa licem i kosom sa kojih je kapala voda, kaputiča natopljenog od ramena do lakata. „Sad mi je mozak bistriji“, reče ona izvalivši se uz uzdah u naslonjaču sa okruglastim nožicama. „Taj momak ima šuplju nogu i rupu na peti. Čak je uspeo da prevaziđe u piću i Beslana, a ja sam već počela da mislim kako je za tog malog vino isto što i voda.“ „Beslana?" reče Ninaeva podigavši glas. „Tilininog sina? Šta je on tražio tamo?“
„Kako si to mogla da dopustiš, Birgita?“, uzviknu Elejna. „Met Kauton će pokvariti tog dečaka, a njegova majka će onda kriviti nas.“
„Taj dečak je tvoj vršnjak“, ukočeno joj saopšti Tom.
Ninaeva i Elejna izmeniše zbunjene poglede. Čemu ta opaska? Svima je poznato da muškarci ne dosežu potpunu razumnost, kakva god da je, bar još deset godina posle žena.
Začuđenost nestade sa Elejninog lica, a umesto nje se pojavi odlučnost i ne mala ljutnja kada se ponovo usredsredila na Birgitu. Ovde će biti oštrih reči, reči zbog kojih će, možda, obe sutra zažaliti.
„Ako biste nas ti i Džuilin sada napustili, Tome“, brzo reče Ninaeva. Bilo je vrlo neverovatno da će njih dvojica sami od sebe primetiti kako je to potrebno. „Potrebno vam je da se naspavate, kako biste mogli da budete sveži i odmorni sutra ujutro.“ Sedeli su tamo piljeći u nju kao dve zaprepašćene budale, te ona malo čvršćim glasom reče: „Sad?“
„Ova je igra okončana još pre dvadeset kamičaka“, reče Tom bacivši pogled na tablu. „Šta kažeš, da odemo u našu sopstvenu sobu i otpočnemo novu? Postaviću deset kamenova gde god ti to želiš bilo kada u toku igre.“ „Deset kamenova?“, poskoči Džuilin, odgurnuvši svoju stolicu. „Da nećeš da mi ponudiš i riblji paprikaš i zemičku uz to?“
Raspravljali su se sve vreme dok su izlazili, ali na vratima su obojica stali i pogledali je ozlojeđeno se dureći. Ne bi se začudila da ostanu budni celu noć samo zato što ih je poslala u krevet.
„Met neće iskvariti Beslana“, suvo saopšti Birgita, kada su se vrata zatvorila za muškarcima. „Sumnjam da bi i devet peroigračica sa brodskim tovarom rakije mogle njega da pokvare. Ne bi znale odakle da počnu.“
Ninaeva oseti olakšanje kada je to čula, mada je u ženinom glasu bilo nečeg čudnog najverovatnije zbog pića ali Beslan nije bio glavna tema. Ona to i reče, a Elejna se nadoveza. „Ne, nije. Ti si se napila, Birgita! Aja sam to osetila. Ja sam još uvek omamljena ako se ne usredsredim. Naša veza ne bi trebalo ovako da deluje. Aes Sedai ne padaju uokolo kikoćući se ako njihov Zaštitnik previše pije.“ Ninaeva diže ruke.
„Ne merkaj me tako“, odvrati Birgita. „Ti o tome znaš više nego ja. Aes Sedai i Zaštitnici ranije su uvek bili muškarci i žene. Možda je u tome razlika. Možda smo suviše slične.“ Osmeh joj je bio malo iskrivljen. Očito nije bilo dovoljno vode u tom vrču. „To može da dovede do neprijatnosti, pretpostavljam.“
„ Ako bismo mogle da se držimo važnih stvari?“, ukočeno upade Ninaeva. „Kao što je Met?“ Elejna je taman zaustila da odbrusi Birgiti, ali brzo zatvori usta, a dve crvene mrlje jasno joj se ovog puta ocrtaše na obrazima. „Sad“, nastavi Ninaeva. „Hoće li se Met pojaviti ovde ujutro, ili je u istom jadnom stanju kao i ti?“
„Možda bi i mogao da naiđe“, reče Birgita prihvatajući šolju čaja od nane što joj je pružila Avijenda, koja, naravno, potom sede na patos. Elejna se za trenutak mrštila na nju, a onda, ni manje ni više, prekrsti noge i spusti se pored nje!
„Kako to misliš, možda bi i mogao?“, zahtevala je da zna Ninaeva. Ona je usmerila, a naslonjača u kojoj je ranije sedela dolebde do nje, a ako je potom tresnula o pod, to joj je i bila namera. Opijanje, sedenje na patosu. Šta će biti sledeće? „Ako očekuje da ćemo mu doći puzeći...!“
Birgita je srkala čaj zahvalno mrmljajući, a za divno čudo, kada je pogledala u Ninaevu više nije delovala toliko pijano. „Odgovorila sam ga od toga. Čini mi se da to i nije ozbiljno mislio. Sada će biti sasvim zadovoljan izvinjenjem i jednim zahvaljivanjem.“
Ninaeva iskolači oči. Ona ga je odgovorila od toga? Izvinjenje? Metrimu Kautonu? „Nikad“, zarežala je.
„Zbog čega?“, zahtevala je da zna Elejna, kao da je to uopšte važno. Pravila se kao da ne vidi Ninaevine stisnute zube.
