Poravnavajući suknje, Ninaeva se podiže dok su ove ulazile kroz vrata. Nije to bilo zbog uznemirenosti, sigurno; sasvim sigurno nije. O, ali kad bi samo ovo ispalo kako treba...
Riejnine pronicljive plave oči proučavale su njih dve sa izrazom nekoga ko je upravo pronašao dve svinje u svojoj kuhinji, upravo izašle iz svinjca i uvaljane u blato. Tapkala je lice tankom maramicom, iako je u unutrašnjosti kuće bilo hladnije nego napolju. „Pretpostavljam da ćemo morati nešto da učinimo s njima“, promrmljala je, „ako su ono za šta se predstavljaju.“ Glas joj je još uvek bio prilično visok, muzikalan i gotovo mladalački. Kad je to izustila, zbog nečega se iznenada trgla i postrance pogledala gostioničarku, što uključi novi krug oklevajućih izvinjenja gazdarice Anan i uzbuđene pokušaje gazdarice Korli da joj odvrati. U Ebou Daru, kada su ljudi bili zbilja učtivi, izvinjenja su mogla da se izmenjuju i po sat vremena.
Elejna je takođe ustala, pomalo ukočenog osmeha. Ona podiže obrve ka Ninaevi, a onda savi ruku i prstom se dotače po obrazu dok je lakat naslanjala na drugi dlan.
Ninaeva pročisti grlo. „Gazdarice Korli, ja se zovem Ninaeva al’Mera, a ovo je Elejna Trakand. Mi tražimo...“
„Setejl mi je rekla sve o vama“, zloslutno je prekide plavooka žena. Bez obzira koliko je sedih bilo u njenoj kosi, Ninaeva je pretpostavila da je žena čvrsta kao kamena ograda. „Naoružaj se strpljenjem, devojko, a ja ću se neposredno pozabaviti vama.“ Ona se ponovo okrenu ka Setejl, tapkajući obraze maramicom. Jedva prikrivena nesigurnost ponovo joj ukoči glas. „Setejl, molim te, ako možeš da mi oprostiš, ali moram da ispitam ove devojke i...“
„Vidi ko nam se vratio nakon svih ovih godina!“, bubnu niska punačka žena srednjih godina, upravo uletevši u sobu i pokazavši glavom ka svojoj pratilji. I pored haljine iz Ebou Dara sa crvenim pojasom i uprkos preplanulom licu koje se presijavalo od vlage, njen naglasak je bio čisto kairhijenjanski. Njena jednako znojava pratilja u tamnoj, jednostavno krojenoj haljini trgovkinje, bila je za glavu viša, nimalo starija od Ninaeve, tamnih iskošenih očiju, jako povijenog nosa i širokih usta. „To je Gejrnija! Ona...“ Bujica reči iznenada se prekide kada je punačka žena zbunjeno shvatila da je tu još neko.
Riejna uz pljesak sastavi ruke kao za molitvu, ili možda da ne bi udarila nekoga. „Berovajna“, napeto reče ona, „jednoga dana ćeš sleteti sa litice, pravo dole, pre nego što shvatiš da ti više nije pod nogama."
„Žao mi je, Najsta...“ Pocrvenevši, Kairhijenjanka obori oči. Saldejka je odjednom delovala veoma zauzeta proučavanjem kruga sa crvenim draguljima koji joj je bio prikačen na grudi.
Što se Ninaeve ticalo, ona pobednički pogleda ka Elejni. Obe pridošlice mogle su da usmeravaju, a saidar je i dalje bio tkan negde u kući. Još dve, ali dok Berovajna i nije bila posebno jaka, novopridošla je stajala čak iznad Riejne; mogla je da se izravna sa Romandom ili Lelejnom. To nije bilo važno, naravno, ali ovo je činilo najmanje pet. Elejna tvrdoglavo isturi bradu, ali onda uzdahnu i kratko klimnu glavom. Ponekad je trebalo uložiti nezamislive napore da bi ona bila ubeđena u bilo šta.
„Zoveš se Gejrnija?“ Gazdarica Anan govorila je polako, mršteći se na pomenutu ženu. „Veoma ličiš na nekoga koga sam nekada upoznala. Zarju Alkejis."
Tamne iskošene oči iznenađeno zatreptaše. Izvukavši čipkom obrubljenu maramicu iz rukava, saldejska trgovkinja dotače obraze. „To je ime sestre moje bake“, reče ona posle kratkog oklevanja. „Kažu mi da veoma ličim na nju. Je li bila dobro kada si je srela? Potpuno je zaboravila na svoju porodicu otkada je otišla da postane Aes Sedai.“
„Sestra tvoje bake.“ Gostioničarka se meko nasmeja. „Naravno, bila je dobro kada sam je videla, ali to je bilo odavno. Ja sam tada bila mlađa nego što si ti sada.“
Riejna, koja se sa strane nadnosila nad nju, gotovo je hvatajući za lakat, iskoristila je priliku da uskoči: „Setejl, zbilja mi je žao, ali zaista ću morati da te zamolim da nas napustiš. Možeš li mi oprostiti što te ne pratim do vrata?“
Gazdarica Anan uputi svoja sopstvena izvinjenja, kao da je bila njena krivica što druga žena nije mogla da je otprati do dole, pa konačno ode uz poslednji, veoma zlokoban pogled ka Ninaevi i Elejni.
„Setejl!“, uskliknu Gejrnija, čim je gostioničarka odmakla. „To je bila Setejl Anan? Koliko je ona stara...? Svetlosti mi Nebeske! Čak i posle sedamdeset godina, Kula bi...“
„Gejrnija“, izuzetno oštrim tonom obrati joj se gazdarica Korli. Pogled joj je bio još oštriji, a Saldejka pocrvene. „Pošto ste i vas dve ovde, možemo da napravimo trojku za ispitivanje. Vi, devojke, ostanite tu gde ste i budite tihe.“ Ovo poslednje odnosilo se na Ninaevu i Elejnu. Ostale žene povukoše se u ugao i počeše tiho da mrmljaju.
Elejna se primaknu Ninaevi. „Nije mi se dopadalo da se prema meni odnose kao prema polaznici ni kada sam bila polaznica. Dokle misliš da nastaviš sa ovom lakrdijom?"
Ninaeva joj zašišta da ućuti. „Pokušavam da čujem, Elejna“, prošaputala je.
