Korišćenje moći nije dolazilo u obzir, naravno. Sve tri bi to smesta znale. Na sreću, nisu istkale nikakve prepreke možda nisu umele a ponekad su im se glasovi dizali taman dovoljno.
„...Rekla je da su možda divljakuše", rekla je Riejna, a zaprepašćenje i gađenje pojaviše se na licima ostalih žena.
„Onda ćemo im pokazati vrata“, reče Berovajna. „Zadnja vrata. Divljakuše!"
„Ja još uvek želim da saznam ko je ova Setejl Anan“, upade Gejrnija.
„ Ako ne možeš da zadržiš misli na pravom putu“, reče joj Riejna, „možda bi trebalo da ovog puta odeš na imanje. Alisa savršeno zna kako da usredsredi nečije misli. E sad...“ Reči se ponovo izgubiše u nejasnom zujanju.
Pojavi se druga služavka, vitka žena, lepuškasta, osim što je imala kiseo izraz lica, u gruboj sivoj vunenoj haljini i dugoj beloj kecelji. Spustivši zeleno lakiran poslužavnik na jedan od stočića, ona kradimice obrisa obraze krajičkom kecelje, pa poče da se zamajava oko plavih glaziranih šolja i odgovarajućeg čajnika. Ninaeva podiže obrve. I ova žena je mogla da usmerava, iako ne prejako. Zašto je bila služavka?
Gejrnija baci pogled preko ramena i trže se. „Šta je Deris napravila da bi zaslužila pokoru? Mislila sam da će ribe propevati onog dana kad će ona samo zaobići pravilo, a nekmoli prekršiti ga.“
Berovajna glasno šmrknu, ali njen odgovor jedva da se čuo. „Htela je da se uda. Ići će preko reda, pa će biti poslata zajedno sa Kirejlom, dan posle Svetkovine polumeseca. To će izravnati račun za gazda Denala.“
„Možda obe imate želju da plevite polja za Alisu?“, suvo progovori Riejna, a glasovi se ponovo utišaše.
Ninaeva je iznenada poželela da kliče. Ona nije mnogo polagala na pravila, bar ne na pravila drugih ljudi drugi ljudi retko su sagledavali okolnosti jasno kao ona, pa su zato izmišljali glupava pravila; na primer, zašto se ta žena, Deris, ne bi udala ako je to već želela? ali pravila i pokore ukazivala su na udruženje. Ona je bila u pravu. I još nešto. Ona poče da ćuška Elejnu sve dok ova nije pognula glavu ka njoj.
„Berovajna nosi crveni pojas“, prošaputala je. To je ukazivalo na Mudru ženu, jednu od čuvenih Isceliteljki iz Ebou Dara, čija je pomoć bila poznata nadugo i naširoko kao najbolja izuzimajući Lečenja Aes Sedai i koja je mogla da izleči gotovo sve. To je, kao, sve bilo rađeno pomoću bilja i znanja, ali... „Koliko smo Mudrih žena susrele, Elejna? Koliko ih je moglo da usmerava? Koliko ih je bilo iz Ebou Dara, ili bar iz Altare?“
„Sedam, ako računaš i Berovajnu“, stiže spori odgovor, „a samo za jednu sam bila sigurna da je meštanka.“ Ha! Ostale to vrlo očito nisu bile. Elejna duboko udahnu iako je tiho nastavila. „Nijedna, međutim, nije bila ni blizu snage ovih žena.“ Makar nije nagoveštavala da su pogrešile, nekako; sve te Mudre žene imale su sposobnost. „Ninaeva, da li ti to ozbiljno nagoveštavaš da su Mudre žene... sve Mudre žene... da su...? To je i više nego neverovatno.“
„Elejna, u ovom gradu postoje esnafi za ljude koji svake noći čiste trgove! Mislim da smo upravo pronašli prastaro, nadmeno sestrinstvo Mudrih žena.“
Tvrdoglava žena odmahnu glavom. „Kula bi poslala stotinu sestara ovamo, pre mnogo godina, Ninaeva. Dve stotine. Bilo šta takvo bilo bi zatrto u korenu po kratkom postupku."
„Možda Kula nema pojma“, reče Ninaeva. „Možda se esnaf držao dovoljno neupadljivo, tako da Kula nije ni pomislila da su vredne muke. Ne postoji zakon protiv usmeravanja ako nisi Aes Sedai, samo protiv pretvaranja da si Aes Sedai, ili ako zloupotrebljavaš Moć. Ili izazivaš nepoštovanje.“ To je značilo ako uradiš bilo šta što će nepovoljno prikazati Aes Sedai, za slučaj da neko pomisli kako si jedna od njih, što je bilo prilično preterano, po njenom načinu razmišljanja. Prava nevolja, međutim, bila je što ona sama nije verovala u to. Kula kao da je uvek sve saznavala, a one bi, verovatno, razbile kružok pletilja ako bi žene u njemu mogle da usmeravaju. A opet, mora da postoji neko objašnjenje za...
Jedva obraćajući pažnju, oseti kako je neko prigrlio Istinski izvor, ali odjednom je bila potpuno svesna toga. Razjapila je usta kada tok vazduha dočepa njenu pletenicu u korenu lobanje i povuče je preko sobe, da hoda na prstima. Elejna je žurila pored nje, lica crvenog od besa. Najgore od svega bilo je što su se obe nalazile pod štitom.
Kratka trka završila se kada im je dopušteno da spuste pete pred gazdaricom Korli i drugim dvema, koje su sve tri sedele na crvenim stolicama pored zida, okružene sjajem saidara.
„Rečeno vam je da budete tihe“, odlučno reče Riejna. „Ako odlučimo da vam pomognemo, moraćete da naučite kako se od vas očekuje bespogovorna poslušnost, ništa manja negoli u samoj Beloj kuli.“ Poslednje reči naglasila je sa mnogo poštovanja. „Reći ću vam da bismo se prema vama ponašale mnogo nežnije da nam niste došle ovako nepropisno.“ Tok, koji je držao Ninaevinu pletenicu, nestade. Kada je oslobođena, Elejna poče ljutito da zabacuje glavu.
