Zaprepašćena začuđenost pretvori se u grozničavi bes kada je Ninaeva shvatila da je Berovajna ta koja je drži pod štitom. Većina Aes Sedai koje je srela stajale su iznad Berovajne; gotovo sve. Sabravši se, ona pokuša da dosegne Izvor, očekujući da se tkanje rasprši. Makar će pokazati ovim ženama da ona neće biti... Tokovi se... rastegnuše. Bucmasta Kairhijenjanka se osmehnu, a Ninaeva potamne u licu. Štit se rastezao sve dalje i dalje, nadimajući se kao lopta. Nije hteo da pukne. To je bilo nemoguće. Bilo koja je mogla da je odseče od Izvora ako bi je uhvatila na prepad, naravno, a neka slabija mogla je i da drži štit kad je jednom bio izatkan, ali ne ako je bila ovoliko slabija. A štitovi se nisu toliko rastezali a da se ne polome. Ovo je bilo nemoguće!
„Mogao bi da ti pukne krvni sud ako nastaviš s time“, reče joj Berovajna, gotovo ćaskajući. „Mi nikada ne posežemo iznad onoga što smo, ali veštine se vremenom neguju, a ovo je kod mene gotovo Talenat. Mogla bih da zadržim i jednog od Izgubljenih.“
Namrgodivši se, Ninaeva je odustala. Mogla je da sačeka. Pošto nije imala drugog izbora, mogla je.
Deris priđe noseći svoj poslužavnik, pa podeli šoljice tamnog čaja. Trima ženama koje su sedele. Nije čak ni zirnula ka Ninaevi i Elejni, pre nego što je izvela savršen kniks i vratila se za svoj stočić.
„Mogle smo da pijemo čaj od borovnice, Ninaeva", reče Elejna tako je pogledavši da je ova umalo zakoračila unazađ. Možda će biti najbolje da se ne odugovlači.
„Tišina, devojko.“ Glas gazdarice Korli možda je bio miran, ali ljutito je maramicom tapkala lice. „Naši izveštaji o vama kažu kako ste obe drske i svadljive, da jurite muškarce i lažete. Na šta ću dodati kako niste sposobne da sledite ni najjednostavnija uputstva. Sve to će morati da se promeni ako želite našu pomoć. Sve to. Ovo je potpuno nepropisno. Budite zahvalne što smo uopšte voljne da razgovaramo s vama.“
„Potrebna nam je vaša pomoć“, reče Ninaeva. Želela je da Elejna već jednom prestane da je gleda tako oštro. Bilo je to gore od mrkog pogleda te žene, Korli. Pa jednako loše, u svakom slučaju. „Postoji očajnička potreba da nađemo jedan ter’angreal..."
Riejna Korli upade kao da ova nije ništa ni govorila. „Mi obično od ranije poznajemo devojke koje dovedu pred nas, ali moramo se uveriti da ste one za koje se predstavljate. Koliko vrata na biblioteci Kule smeju da koriste polaznice i koja su?“ Pijuckala je čaj, čekajući.
„Dvoja.“ Iz Elejninih reči prosto je curio otrov. „Glavna vrata prema istoku, ako je neka sestra pošalje, ili mala vrata u jugozapadnom uglu, zvana Vrata polaznica, kada ide svojim poslom. Koliko još, Ninaeva?“
Gejrnija, koja je držala štit nad Elejnom, usmeri još jedan tanak mlaz Vazduha, nimalo nežno. Elejna se strese, pa još jednom, a Ninaeva žmirnu, čudeći se da se ova nije uhvatila za zadnji deo svojih sukanja. „Još nešto od onog što se zahteva jeste pristojno izražavanje“, gunđala je Gejrnija u sopstvenu šolju.
„To je tačan odgovor“, reče gazdarica Korli, kao da se ništa drugo nije ni dogodilo. Iako je, preko svoje šolje, bacila jedan brz pogled ka Saldejki. „Sad, koliko ima mostova u Vodenoj bašti?“
„Tri“, odreza Ninaeva, uglavnom jer je to bilo nešto što je znala. Nije imala pojma o biblioteci, jer nikada nije ni bila polaznica. „Moramo da saznamo...“ Berovajna nije mogla da izdvoji nimalo snage da bi usmerila tok Vazduha, ali gazdarica Korli je mogla, pa je to i učinila. Jedva održavajući mirno lice, Ninaeva upetlja šake u suknje, da bi ih održala smirene. Elejna se usudila da joj podari majušan hladan osmeh. Hladan, ali zadovoljan.
Zasule su ih sa još desetak pitanja, od onoga koliko ima spratova u spavaonici polaznica dvanaest do toga pod kojim okolnostima je polaznici dozvoljeno da stupi u Dvoranu Kule da bi prenela poruku ili da bi bila izbačena iz Kule zbog nekog zločina; ni pod kojim drugim okolnostima zasule su ih, a Ninaeva nije uspevala da prozbori više od dve tri reči, a i na njih joj je bez reči odvraćala ta užasna žena, Korli. Počela je da se oseća kao polaznica pred Dvoranom; nije im bilo dopušteno ni da govore kada su u njoj. Bio je to jedan od nekoliko odgovora koje je znala, ali na svu sreću, Elejna je spremno uskakala ako bi ona ćutala. Ninaeva bi možda bolje prošla da su ih ispitivale o Prihvaćenima, makar malo bolje, ali njih je zanimalo samo ono što bi polaznice trebalo da poznaju. Njoj je samo bilo drago što je Elejna voljna da nastavi dalje, mada, ako je suditi po njenim ubledelim obrazima i isturenoj bradi, to neće još dugo potrajati.
„Pretpostavljam da je Ninaeva stvarno bila tamo“, konačno reče Riejna, razmenjujući poglede sa druge dve. „Da ju je Elejna obučavala kako bi mogla da prođe, sasvim sam sigurna da bi to bolje uradila. Neki su ljudi celog svog života u uskovitlanoj izmaglici.“ Gejrnija šmrknu, a onda polako klimnu glavom. Berovajnino slaganje pokazalo se prebrzo, za Ninaevin ukus.
