Nebeski oganj полностью

„Razumem“, reče on. Svaki Dvorečanin koji zatraži takvu dozvolu od svog oca dobio bi jedino po ušima. Kad samo pomisli na momke koji su se kidali od naivne brige da će neko doznati šta oni rade s devojkama kojima nameravaju da se ožene... A onda se setio kako je Ninaeva uhvatila Kimri Levin i Bara Dovtrija u seniku njegovog oca. Kimri je već pet godina uplitala kosu, ali Ninaeva ju je ipak, kad je završila s njom, prepustila gospođi Levin. Ženski krug je Bara maltene živog odrao, a to nije bilo ništa spram onoga što se spremalo Kimri narednih mesec dana, koliko je, po njihovom mišljenju, bilo najkraće pristojno vreme čekanja na venčanje. Kružila je šala – ali samo tamo gde je Ženski krug ne može čuti – da mladenci prvih nedelju dana braka nisu mogli čestito da sednu. Rand se dosećao da Kimri nije tražila dozvolu svoje majke. „Naravno, pretpostavljam da Egvena nije upućena u baš sve muške običaje“, nastavio je. „Žene ne znaju sve. Svejedno, sad moramo da se venčamo, pošto sam ja sve počeo. Ne treba nam ničija dozvola.“

„Tipočeo?“, reče ona, pa šmrknu prezrivo. Bilo da su Aijelke ili Andorke, žene taj zvuk koriste kao štap – da njime bočnu ili da odalame. „To ionako nema veze, pošto ćemo sve da obavimo po aijelskim običajima. Ovo se neće ponoviti, Rande al’Tore.“ Bio je iznenađen – ali i zadovoljan – prizvukom žaljenja u njenom glasu. „Ti pripadaš skorosestri moje skorosestre. Elejna i ja sada imamo toh, ali to se tebe ne tiče. Hoćeš li doveka tu da ležiš? Čula sam da muškarci vole da se posle izležavaju, ali klanovi će uskoro početi da se pripremaju za polazak, a ti moraš da budeš tamo.“ Na trenutak se sneveselila i naslonila se na kolena. „Ako se uopšte vratimo. Nisam sigurna da se sećam kako sam napravila onaj prolaz, Rande al’Tore. Moraćeš ti da nas vratiš tamo.“

Objasnio joj je da je zaustavio prolaz i da ga još uvek oseća, na šta je njoj toliko laknulo da mu se čak i osmehnula. Međutim, kad je sela, prekrstila noge i rasporedila suknju oko sebe, postalo mu je potpuno jasno da ona uopšte nema nameru da se okrene dok se on bude oblačio.

„Pošteno“, promrmljao je posle nekoliko trenutaka, pa se iskobeljao iz ćebadi.

Trudio se da bude opušten kao što je ona bila, ali to ne beše lako. Osećao je njen pogled poput dodira kad god joj je okrenuo leđa. Nije baš morala da mu kaže da ima lepu zadnjicu – ni on ništa nije rekao o njenoj. Kazala je to samo da bi ga postidela. Žene ne gledaju muškarce na taj način. A i ne traže dozvolu od majke da bi...? Zaključio je da mu posle svega ovoga život s Avijendom neće biti ni za dlaku lakši.

Nisu mnogo pričali. Složili su se da bi, iako napolju i dalje besni oluja, ogrnuti ćebadima i prostirkama – koje Avijenda odmah poče da deli na dve hrpe – mogli da stignu do prolaza. Rand prigrli saidin i ispuni se životom i smrću, rastopljenom vatrom i tečnim ledom.

„Deli jednako“, opomenu je. Znao je da mu je glas hladan i bezizražajan. Asmodean ga je ubeđivao da može to da prevaziđe, ali to još ne beše savladao.

Ona ga iznenađeno pogleda, ali samo reče: „Krupniji si pa ti treba više“, i nastavi po starom.

Nije bilo svrhe da se nadgovara s njom. Iz iskustva je znao da kad žena nešto naumi – bila ona iz Emondovog Polja ili iz redova Devica – muškarac je može sprečiti u tome jedino ako je veže. Još je gore kad se ona pri tom žrtvuje na neki način. Iznenadilo ga je što nije zvučala ogorčeno, niti ga je nazvala kilavim mokrozemcem. Možda od svega ovoga ostane još ponešto osim uspomene. Nije valjda ozbiljno mislila „nikad više"? Međutim, izgleda da je upravo to mislila.

Izatkao je prst debelu nit Vatre i njome najednom zidu prosekao vrata koja su se širila od dna ka vrhu. Zaprepastiše se kad kroz pukotine prosinu dnevna svetlost. Rand prigrli saidin i zbunjeno pogleda Avijendu. Znao je da je izgubio pojam o vremenu – Izgubio si ti pojam i o godinama - ali ipak nisu mogli toliko dugo biti unutra. Gde god da su, veoma su daleko od Kairhijena.

Gurnuo je prosečenu ploču, ali ona se ne pomače sve dok se nije leđima naslonio na zid, ukopao pete u tlo i upro iz sve snage. Taman što se setio da bi mu verovatno bilo lakše kad bi upotrebio Moć, led popusti i on izlete u ledeni, bleštavobeli zimski dan. Doduše, ne baš sasvim. Ploča nije pala, već je ostala da stoji nagnuta i naslonjena na sneg što se beše nakupio oko zidova. Ležeći na leđima, Rand je gledao snegom pokrivena uzvišenja i nanose oko retkog, kržljavog drveća i žbunja kakvo nikad ne beše video.