Nebeski oganj полностью

„Pokušaj ti“, reče on Avijendi, trljajući se po ruci. „Žena će to učiniti nežnije. Ne znam kako se ovo otvara.“ Izgledalo je kao da su ogrlice, povoci i narukvice saliveni iz jednog dela. „Ako su im ovo stavili, sigurno se nekako može i skinuti.“ Tih nekoliko trenutaka neće imati nikakvog uticaja na prolaz i ono što ih sada čeka u njemu. Da li je to Asmodeanovo maslo?

Avijenda odmahnu glavom, ali ipak poče da petlja oko okova na vratu druge žene. „Miruj“, procedila je kad damane, belolika devojka od šesnaest – sedamnaest godina, pokuša da ustukne. Ako su Randa gledale kao da je zver, onda je Avijenda bila otelotvorenje košmara.

„Ona je marat’damane“, ciknu svetlokosa devojka. „Spasi Seri, gospodarice! Molim te, gospodarice! Spasi Seri!“ Druga damane, dosta starija, gotovo sredovečna, stade neobuzdano da tuli. Ne prestajući da petlja oko ogrlice, Avijenda iz nekog razloga besno pogleda devojku, pa Randa, a onda stade da mrmlja sebi u bradu.

„To je on, gospo Morza“, reče sul’dam druge damane onim njihovim unjkanjem koje je Rand jedva uspevao da razume. „Dovoljno dugo nosim narukvicu da znam da se ovde desilo još nešto osim što je ova marat’damane uspela da omete Džini.“

Morzu to kao da nije iznenadilo. Štaviše, u plavim joj se očima, dok je gledala Randa, pojavilo nešto nalik užasnoj spoznaji. Za to je moglo postojati samo jedno objašnjenje.

„Bila si u Falmeu“, reče on. Ako on prođe prvi kroz prolaz, Avijenda će sekund-dva ostati sama.

„Jesam.“ Plemkinja je izgledala poraženo, ali je njen nerazgovetni, lenji glas i dalje imao smiren, kraljevski ton. „Videla sam te. Videla sam i šta si uradio.“

„Dobro pazi da i ovde ne bude isto. Ne dirajte me i neću vam ništa.“ S druge strane, ne sme da pošalje Avijendu u... Svetlost bi znala šta. Da zbog stanja u kome se nalazio nije bio potpuno ravnodušan, sigurno bi se mrštio, baš kao i ona dok je pokušavala da se izbori s onim okovima. Moraće da prođu zajedno, pa kud puklo da puklo.

„Štošta je ostalo tajna o događajima u Hokvingovoj zemlji, gospo Morza“, reče ona ozbiljna žena. Tamne su joj oči sada počivale na Morzi baš kao malopre na njemu. „Priča se čak i da je Svepobednička vojska doživela poraz.“

„Sad si našla da tražiš istinu u naklapanjima, Džalindin?“ brecnu se Morza. „Bar bi ti, kao Tragač, trebalo da znaš kad treba da ćutiš. Lično je carica zabranila razgovor o Koreneu, osim kad ga ona sama povede. Ostaćemo bez jezika izgovorimo li makar ime konačnog odredišta tog pohoda. Možda bi ti volela da završiš mutava u Gavranskoj kuli. Čak ni Prisluškivači neće čuti kad budeš molila za milost, a isto bi ti se hvatalo i da te čuju.“

Rand je od svega toga razumeo tek pokoju reč, ali ne zbog njihovog čudnog izgovora. Poželeo je da ima više vremena. Korene. Povratak. Tako su Seanšani u Falmeu zvali svoj pokušaj da osvoje zemlje iza Aritskog okeana, a među njima i njegovu otadžbinu, pošto su polagali pravo na njih. Sve ostalo – Tragač, Prisluškivač, Gavranska kula – predstavljalo je tajnu. Izgleda da je Povratak odložen do daljnjeg. To bi moglo biti bitno.

Prolaz se jeste sužavao. Već je bio za debljinu prsta uži neko pre nekoliko trenutaka. Sad ga je održavala samo njegova moć, pošto je otvor težio da se zatvori još otkako je Avijenda uklonila svoje tkanje.

„Požuri“, rekao joj je, a ona tako pogleda da bi verovatno isto osećao da mu je zavitlala kamen među oči.

„Trudim se, Rande al’Tore“, reče ona, ne prestajuči da čeprka po okovima. Suze su se slivale niz Serino lice, a iz grla joj je dopiralo jednolično ječanje, kao da je Aijelka kolje. „Zamalo si ubio i sebe i njih dve. Osetila sam kako je Moć grunula u njih u trenutku kad si dotakao okov. Stoga me ostavi na miru da im pomognem ako mogu.“ Potom promrmlja nekakvu psovku, pa poče da čeprka sa strane.

Randu dođe na um da natera sul'dam da otvore okove, pošto one sigurno znaju kako se to radi. Međutim, po namrštenim im je licima video da bi mu to samo silom pošlo za rukom, a ako već ne može da ubije žensko čeljade, sigurno ne bi mogao ni da ga muči.

Uzdahnuo je i zagledao se u sivu prazninu što ih je čekala u prolazu. Kao da su u njegove tokove bili utkani neki drugi, tako da ne bi mogao samo jedne da prekine a druge ne. Možda je to nekakva zamka, ali ako pokuša da odseče sivilo, prolaz bi mogao da se zatvori pre no što stignu da skoče kroz njega. Ipak će morati da se naslepo bace u... Svetlost zna šta.

Morza je pomno slušala svaku njegovu i Avijendinu reč, a onda se zamišljeno zagledala u dve sul'dam, a Džalindin nije oka skidala s nje. „Mnogo je tajni koje ne bi trebalo da se kriju od Tragača, gospo Morza“, reče žena strogog lika. „Tragači moraju sve da znaju.“

„Obuzdaj se, Džalindin“, odbrusi Morza, a ruke joj se u oklopljenim rukavicama tako trznuše da bi, da ne beše sapeta, verovatno prekinula uzde. Jedino je mogla da zabaci glavu i oholo pogleda onu drugu. „Poslali su mi te zato što je Sarek mnogo digao nos, a kod njega su proračuni za Serengadu, Dai i Tuel, a ne da me zapitkuješ o onome što je carica proglasila...“