Njoj zgasnu ona iskra u oku. Zaustila je da kaže nešto, ali stade kad Asmodean podiže ruku. U očima su joj se lepo videla sva neizgovorena pitanja o Seanšanu. Da ju je ovaj poznavao, znao bi da neće prestati da čeprka sve dok iz njega ne iščačka sitnice za koje je čak i sam zaboravio da ih zna. A to uopšte ne bi bilo loše. Ali drugi put. Prvo će on da iz Asmodeana izvuče neke odgovore. Avijenda je u pravu. Vreme je da očvrsne.
„Dobro si se dosetio“, reče ona, „da sakriješ prolaz koji sam napravila. Da je neki gaisain slučajno ušao, hiljadu sestara po koplju pošlo bi da te traži.“
Asmodean se nakašlja. „Jedna gaisain i jeste ušla. Neko ko se zove Sulin poslao ju je da proveri jesi li jeo, gospodaru Zmaju, pa sam, ne bih li je sprečio da uđe ovamo i vidi da te nema, dao sebi slobodu da joj kažem kako ti i ova mlada žena ne želite da vas uznemiravaju.“ Randu ne promače kad sc Asmodeanove oči malo suziše.
„Molim?“
„Čudno je to primila. Nasmejala se i otrčala napolje. Samo nekoliko minuta kasnije, bar dvadeset Far Dareis Mai okupilo se pod prozorom i više od jednog sata udaralo kopljima o štitove. Moram priznati, gospodaru, da sam bio vrlo iznenađen nekim predlozima koje su dovikivale.“
Rand oseti da se zajapurio. Bili su na drugom kraju sveta, a Device su ipak sve saznale! Avijenda ga, međutim, sumnjičavo pogleda.
„Jesu li joj kosa i oči kao moje?“ Nije ni sačekala da Asmodean klimne. „To je sigurno bila moja prvosestra “ Na Randovom je licu videla neizgovoreno pitanje i odgovorila mu pre nego što je išta stigao da kaže. „Nijela je tkalja, a ne Devica. Carini su je pre pola godine zarobili tokom napada na uporište Sulara. Pokušala je da me nagovori da se manem koplja i udam se. Poslaću je Čarinima, i to s po jednom modricom na guzici za svakog kome je razglasila.“
Rand je uhvati za ruku kad je pošla da izađe. „Porazgovarao bih s Nataelom. Rekao bih da do zore nije mnogo ostalo...“
„Otprilike dva sata“, ubaci se Asmodean.
„...tako da nema vremena za spavanje. Ako bi da ipak pokušaš, zamolio bih te da negde drugde napraviš sebi krevet. A ionako ti trebaju i nova ćebad.“
Ona krotko klimnu, pa izvuče ruku iz njegove i zalupi vrata za sobom. Sigurno se nije naljutila na njega jer ju je izbacio iz sobe – a i zašto bi kad je sama rekla kako se između njih dvoje više ništa neće dogoditi – ali bilo mu je drago što nije na Nijelinom mestu.
Igrajući se onim skraćenim kopljem, okrenuo se ka Asmodeanu.
„Čudno ti je žezlo, gospodaru Zmaju.“
„Poslužiće svrsi.“ Podsećaće ga da Seanšani još uvek postoje. Poželeo je da mu glas bude hladniji nego od Praznine i saidina. Mora da očvrsne. „Pre nego što odlučim da li da te nataknem na njega ili ne, objasni mi zašto mi nikad nisi rekao da možeš nešto da učiniš nevidljivim? Da nisam uočio tokove, ne bih ni znao da je prolaz još tamo.“
Asmodean proguta knedlu i promeškolji se kao da se pita koliko je Randova pretnja ozbiljna. „Nisi me pitao, gospodaru. To ima veze s krivljenjem svetlosti. Uvek me toliko zapitkuješ da prosto ne stignem ništa drugo da ti ispričam. Do sada si valjda shvatio da pred tobom nemam tajni.“ Olizao je usne i krenuo da ustane, ali je ostao na kolenima. I odmah je počeo da blebeće. „Osetio sam tvoje tkanje – kao i svako u krugu od jedne milje nikad nisam video tako nešto – nisam znao da iko osim Demandreda i možda Semirhag – a i Lijusa Terina – može da spreči zatvaranje prolaza – ali došao sam čim sam ga osetio i jedva sam prošao pored onolikih Devica – upotrebio sam isti trik – sad valjda znaš da sam ti odan. Gospodaru Zmaju, ja sam ti odan.“
Lecnuo se kad je ponovo čuo reči onih Kairhijenjana. Uperio je patrljak koplja ka Asmodeanu i grubo rekao: „Diži se. Nisi pas.“ Ali čim ovaj ustade, on mu prisloni oštricu na grlo. Mora da očvrsne. „Od sada ćeš svaki put kad razgovaramo da mi kažeš i dve stvari koje te nisam pitao. Ali pazi: svaki put. Ako samo pomislim da nešto pokušavaš da sakriješ od mene, biće ti drago da te prepustim Semirhag.“
„Biće kako ti kažeš, gospodaru Zmaju“, promuca Asmodean. Izgledao je kao da bi se najradije poklonio da mu celiva ruku.
Kako bi to izbegao, Rand se odmače do kreveta i sede na čaršav, na šta se perina pod njim ulegnu, pa stade da proučava koplje. Pametno bi bilo da ga sačuva, ne kao žezlo, već kao podsetnik. Seanšane nikako ne sme da zaboravi. I one damane. Da Avijenda nije bila tamo da im odseče pristup Izvoru...
„Nisi uspeo da me naučiš kako da postavim štit prema ženskom tkanju. Pokušaj makar da mi pokažeš kao da izbegnem nevidljive tokove ili da im se suprotstavim.“ Setio se kako je Lanfear prosekla njegovo tkanje kao nožem.
„Teško je to, gospodaru, ako nemaš ženu s kojom bi vežbao.“
„Imamo dva sata“, hladno će Rand, otpustivši štitove. „Potrudi se. Dobro se potrudi.“
