Nebeski oganj полностью

„Serandina me je udarila kad nisam gledala“, promumla Ninaeva, pa se seti ukusa napitka od mačje paprati i tucanog sveznaja, na šta joj se jezik uvrnu. Nije zbog toga pustila Elejnu da poslednji put ide na sastanak u Tel’aran’riod. Ne izbegava ona Egvenu. Uradila je to samo zato što je uglavnom ona odlazila u Svet snova između tih sastanaka, pa je htela da malo pusti i Elejnu. I ni zbog čega drugog.

Oprezno je odložila kutiju palidrvaca u kredenac, kraj prethodne dvt Onu što se sama zapalila odavno je izbacila.

Uopšte joj nije bilo jasno zašto laže. Elejna očigledno nije izlazila iz kola, inače bi sve već čula. Ona i Džuilin verovatno su jedine dve osobe u logoru koje to ne znaju, pošto je Tom sigurno već Luki istrtljao sve do poslednje sitnice.

Duboko je udahnula, pa sela na svoj krevet i prisilila se da pogleda Elejni u oči. Nešto u devojčinoj staloženosti govorilo joj je da ova očekuje dodatno objašnjenje.

„Ja... pitala sam Serandinu za damane i sul’dam. Sigurna sam da o tome zna više nego što pokazuje.“ Zastala je da pusti Elejnu da kaže kako veruje da je to više ličilo na saslušanje ili da napomene kako im je Seanšanka već rekla sve što zna i da ta žena više nema veze s tom rabotom, ali ova je samo ćutala. Ninaeva shvati da se nada kakvoj god upadici samo da bi odložila svoje priznanje. „Prilično drsko mi je odbrusila kako ne zna više ništa i morala sam malo da je prodrmam. Stvarno si joj previše popuštala. Čak se usudila i da mi preti prstom!“ Elejna ju je i dalje samo mirno posmatrala, gotovo i ne trepćući. Ninaevi ne preostade ništa drugo nego da izdrži njen pogled i nastavi priču. „Ona... nekako me je prebacila preko ramena. Ustala sam i ošamarila sam je, a ona mi je vratila pesnicom. Eto, tako sam zaradila ovu šljivu.“ Sad može komotno da joj ispriča i ostalo. Ionako će sve čuti pa je onda bolje da čuje od nje. A radije bi dala da joj iščupaju jezik. „Jasno, nisam mogla to da istrpim, pa samo se onda malo potukle.“ Doduše, to bi se zaista teško moglo smatrati tučom, pre Ninaevinim neumornim nasrtanjem. Gorka je istina bila da je Serandina naprosto prestala da joj deli ćuške i sapliće je kad je sve počelo da liči na maltretiranje deteta. A Ninaeva je protiv nje imala jednake izglede baš kao i dete. Bila je toliko besna da bi, da ih niko nije gledao, mogla da usmerava. Da ih niko nije gledao. Poželela je da ju je Serandina ispesničila do krvi. „Latel joj je dodala štap. Znaš da još odonda želi da mi se osveti.“ Zaista nema potrebe da doda kako joj je Serandina dotle već bila prikleštila glavu uz kola. Niko je nije tako naučio pameti još otkako je, kad joj je bilo šesnaest godina, vrčem punim vode gađala Nejsu Ajelin. „Ali onda se umešao Petra.“ I to u poslednjem trenutku. Orijaš je i jednu i drugu uhvatio za potiljak i podigao ih kao mačiće. „Serandina mi se izvinila i to je sve.“ Istini za volju, Petra nije popustio svoj nežan ali neumoljiv stisak dok se nisu izvinile jedna drugoj. Ona ga je čak svom snagom udarila u stomak, ali on nije ni trepnuo. Sad joj ruka već otiče. „Ništa strašno, zaista. Verovatno će sad Latel svima da ispriča neku svoju izmišljotinu.

Nju je trebalo da naučim pameti. Šteta što je onomad nisam jače udarila.“

Osećala se mnogo bolje kad je sve priznala, ali na Elejninom je licu i dalje videla sumnju, pa zato odluči da skrene razgovor. „Šta to kriješ?“ Pridigla se pa zavrnula prekrivač i ugledala srebrni a’dam koji su uzele od Serandine. „Zašto se, za ime Svetlosti, ovime bakćeš? To je jedna najobičnija poganština i zaista ne razumem kako uopšte možeš da ga dodirneš, ali ako ti to želiš, to je tvoja stvar.“

„Ne popuj“, na to će Elejna. Na licu joj se ukaza nagoveštaj uzbuđenog osmeha. „Mislim da bih umela i sama da ga napravim.“

„Da ga napraviš!“ Ninaeva zaćuta, nadajući se da niko neće upasti da vidi ko koga ubija, pa nastavi tiše, ali nimalo ljubaznije. „Svetlosti, zašto? Bolje iskopaj nužničku jamu. Od nje bi bar bilo neke koristi.“

„Nisam mislila na pravi a’dam.“ Elejna se ukoči i podiže bradu onako kako samo ona ume, pa nastavi ledenim, smrtno uvređenim glasom. „Međutim, ovo je ter’angreal i dokučila sam kako radi. Znam da si odslušala bar jedno predavanje o vezivanju. Adam vezuje dve žene i zato sul’dam takođe mora umeti da usmerava.“ Namrštila se. „Čudna je to veza. Drugačija. Umesto da dve žene, ili više njih, to dele, ovde jedna odlučuje o svemu. Mislim da zato damane ne može da uradi ništa što sul'dam ne želi. Povodac je, čini mi se, potpuno nepotreban. Bili bi im dovoljni i samo narukvica i okov.“

„Da, bili bi dovoljni“, jetko će Ninaeva. „Dosta si razmišljala za nekog ko nema nameru da se zaista bavi time.“ Ta mala nema čak ni toliko pristojnosti da pocrveni. „A i šta će ti? Ne bih ti branila da namakneš jednu ogrlicu Elaidi na vrat, ali to je i dalje toliko odvra...“