Drugi muškarac bio je krupan i privlačan na neki opak način, a kosa mu na slepoočnicama beše potpuno seda. Sedeo je udobno zavaljen i igrao se bogato ukrašenim putirom. Ovo je bio tek bled opis tog predmeta, optočenog s toliko dragulja da se kovina između njih tek tu i tamo prosijavala. Ninaeva nijednog trenutka nije ni posumnjala da je to što se nazire između svih tih rubina, smaragda i mesečevog kamenja čisto zlato. Sve je to, udruženo s njegovom masivnošću, ostavljalo utisak prilične težine. „Okomiće se samo na tebe“, reče orijaš dubokim glasom. „Ako zatreba, samo reci i neko iz njegovog okruženja če umreti. Onda će on doći po tebe, i dok ga ti budeš zamajavao, nas troje ćemo se povezati i zajednički ćemo ga srediti. Da li se desilo nešto zbog čega bismo menjali ovaj plan?“
„Ništa se nije promenilo“, procedi onaj s ožiljkom, „a pogotovu ne moja vera u vas. I ja hoću da budem povezan s vama, ili odustajem.“
Zlatokosa zabaci glavu i grohotom se nasmeja. „Jadniče“, reče podrugljivo i odmahnu rukom okićenom prstenjem. „Zar zaista misliš da on ne bi primetio da si povezan? Ne zaboravi da on sad ima učitelja, koji jeste očajan, ali ne i potpuna budala. Posle ćeš još da tražiš da primimo dovoljno one dece Crnog ađaha kako bi imao krug veći od trinaestoro, pa da ti i Rafhin preuzmete vlast.“
„Ako nam već Rafhin dovoljno veruje pa pristaje da še veže iako će neko od nas upravljati“, reče onaj zvonki glas, „ne vidim zašto nam i ti ne bi ukazao malo poverenja.“ Krupajlija se zagleda u svoj putir, a žena u izmaglici slabašno se osmehnu. „Ako ne veruješ da te nećemo ostaviti na cedilu“, nastavi nevidljiva žena, „onda bar veruj da ćemo toliko jedni druge držati na oku da ništa neće krenuti naopako. Pristao si na ovo, Samaele. Zašto si sad počeo da sitničariš?“
Ninaeva se trže kad je Birgita dotače po ruci...
...i one se ponovo obretoše među kolima. Mesec je prosijavao kroz oblake. Sve joj izgledalo gotovo obično u poređenju s onim što je videla.
„Zašto...“, zausti Ninaeva, pa zastade da proguta knedlu. „Zašto si nas povukla odande?“ Srce joj se popelo u grlo. „Da nas nije Mogedijen primetila?“ Toliko se bila usredsredila na ostale Izgubljene – na njihovu smešu običnog i neobičnog – da je na Mogedijen potpuno bila zaboravila. Iz grudi joj se ote uzdah olakšanja kad Birgita odmahnu glavom.
„Ni na trenutak nisam skidala oka s nje, ali nije se ni makla. Svejedno, ne volim da budem toliko otkrivena. Da je samo podigla pogled, ili neko od onih ostalih...“
Ninaeva je i dalje drhtala, pa se čvršće umota u šal. „Rafhin i Samael.“ Poželela je da malo manje krklja. „Jesi li prepoznala ostale?“ Naravno da jeste. Glupo je sročila pitanje, ali previše se bila potresla.
„Ona što se nije videla od stolice bila je Lanfear. Ona druga je Grendal. Ne smatraj je budalom zato što se baškari u onoj stolici od čega bi čak i sendženski grubijan pocrveneo. Opaka je, a svoje
„Opaka je“, začu se Mogedijenin glas, „ali ne koliko treba.“
Birgita se okrete i podiže luk, a srebrna strela za tren oka se nađe u žlebu, ali onda iznenada odlete kroz mesečinom obasjanu noč i toliko silovito udari o zid Ninaevinih kola da se odbila i sručila na tlo dobrih pet koraka dalje.
Ninaeva očajnički poseže za saidarom. Bes joj se prošara strahom, ali ga ipak ostade dovoljno da... Međutim, nekakav nevidljiv zid isprečio se između nje i toplog sjaja Istinskog izvora. Poželela je da urlikne. Nešto je otpozadi uhvati za noge i cimnu ih uvis, da bi joj potom i ruke poletele unatrag, tako da su joj se nad glavom šake spojile s gležnjevima. Odeća joj se pretvori u prah koji skliznu s tela a kika joj sunu nazad i završi na zadnjici. Mahnito je pokušala da izađe iz tog sna, ali ne desi se ništa. Visila je tako izvijena kao u klopci. Svaki mišić beše joj istegnut do granice pucanja. Drhtaji počeše da joj potresaju telo a prsti klonulo da se trzaju, dotičući stopala. Činilo joj se da bi joj kičma pukla i od najmanjeg pokreta.
Da sve bude čudnije, strah joj beše iščileo, mada prekasno. Bila je sigurna da bi uspela u svom naumu da se nije glupo prepala u trenutku kad je trebalo da dela. A toliko je žudela za prilikom da sklopi šake oko Mogedijeninog vrata.
