„Jednom sam poznavao ženu koja se tako ponašala“, reče Džuilin, zagledan u vatru. „Probudila se u po noći, zatekla provalnika u svojoj sobi i zabola mu nož u srce. Međutim, kad je upalila svetio, shvatila je da je to bio njen muž. Ranije se vratio s puta. Dve nedelje je bauljala unaokolo kao Ninaeva.“ Potom stisnu usnice. „Onda se obesila.“
„Žao mi je što te opterećujem ovim, dete moje“, nežno će Tom, „ali ako joj iko od nas može pomoći, to si ti. Ja znam kako se muškarac izvlači iz čemera – dobro ga nalupaš ili ga napiješ i nađeš mu kur...“ Glasno se nakašljao i počeo da se igra brkovima. Muka s tim njegovim očinskim odnosom prema Elejni bila je u tome što ju je ponekad gledao kao da joj je dvanaest godina. „Elem, hoću da kažem da ja to ne umem. Džuilin bi možda hteo da je cupka na kolenu, ali nešto nemam utisak da bi mu bila zahvalna za to.“
„Radije bih cupkao zuboribu“, promrmlja hvatač lopova, ali mnogo blažim glasom nego ranije. Nije se sekirao ništa manje od Toma, ali nije bio voljan da to pokaže.
„Prepustite to meni“, umiri ih ona, pa se ponovo posveti streli. Dobri su to ljudi i ne mili joj se da ih laže, niti da im bilo šta prećutkuje. Osim ako to nije neophodno. Ninaeva je rekla da se s muškarcima mora kao s decom, i da je to za njihovo dobro, ali ovo je nešto drugo. Ne bi bilo pošteno da ne znaju kakva im opasnost preti.
I tako im je sve ispričala. O Tel’aran’riodu, o oslobađanju Izgubljenih i o Mogedijen. Dobro, ne baš sve. Previše se stidela nekih događaja u Tančiku i nije volela čak ni da ih se seća. Održala je obećanje u vezi s Birgitinom tajnom, a zaista nije bilo nužno da im potanko objašnjava šta je Mogedijen uradila Ninaevi. To joj je malo otežalo objašnjavanje događaja koji su se odigrali te noći, ali nekako se ispetljala. Rekla im je sve što treba da znaju i dovoljno da konačno shvate s kakvim protivnikom imaju posla.
Ne samo da im je za petama Crni ađah – mada ih je i ta priča dovoljno zabezeknula – nego i Izgubljeni, čiji se jedan pripadnik izgleda posebno ostrvio na nju i Ninaevu. Bez uvijanja je objasnila da i njih dve jure Mogedijen i da je svako iz njihovog okruženja u opasnosti da se nađe između čekića i nakovnja, ko god bio šta u datom trenutku.
„Sad sve znate“, reče na kraju, „pa odlučite hoćete li ostati s nama ili ne.“ Tu je zaćutala, pazeći da ne pogleda Toma. Očajnički se nadala da će on ostati, ali nije htela da on pomisli kako ga ona preklinje, pa makar i samo pogledom.
„Nisam te naučio ni polovinu onoga što treba da znaš ako hoćeš da budeš dobra kraljica kao tvoja majka“, reče on, trudeći se da zvuči otresito, što je pokvario kad joj je koščatim prstom sklonio pramen crne kose s lica. „Nećeš me se tako lako ratosiljati, mala. Napraviću od tebe majstora Daes Dae’mar pa makar morao da urlam dok ne ogluviš. Nisam ti još pokazao ni kako se rukuje nožem. Pokušao sam da tome naučim i tvoju majku, ali ona mi je rekla da će, ukoliko joj ikada bude zatrebalo išta slično, narediti muškarcu da to obavi umesto nje. Prilično budalasto s njene strane.“
Pognula se i poljubila ga u izborani obraz, na šta on trepnu a čupave mu obrve poskočiše, pa se onda nasmeši i nastavi da pućka.
„Slobodno možeš i mene da poljubiš“, jetko će Džuilin. „Rand al’Tor bi od moje utrobe napravio mamac za pecanje ako mu te ne bih isporučio onakvu kakvu te je ostavio.“
Elejna podiže bradu. „Neću da ostaneš zbog Randa al’Tora, Džuiline.“ Da je isporuči? Dakle, stvarno! „Ostani ako to zaista želiš. I da znaš, a i ti, Tome" – zarje baš morao da se naceri Džuilinovim rečima? – „da vas nisam razrešila obećanja da ćete raditi kako vam se kaže.“ Tomov zbunjeni pogled bio je melem za njenu dušu. Ponovo se okrenula ka Džuilinu. „Pratićeš
Džuilin se ukruti, a tamno mu lice postade još tamnije. „Nikada u životu nisam ostavio ženu na cedilu.“ Uperio je lulu u nju kao da je nekakvo oružje. „Otpustiš li me, biću ti za petama kao vetar jedrima.“
Nije baš to tako zamišljala, ali nema veze. „Vrlo dobro.“ Ustala je i uspravila se, nehajno držeći strelu u ruci. Verovala je da su njih dovjica konačno shvatila ko je gazda. „Uskoro će zora.“ Zar je Rand zaista imao obraza da naredi Džuilinu da je „isporuči"? I Tom će se napatiti, kao i on, ali to je i zaslužio zbog onog keza. „Ugasite vatru i idite na spavanje. Odmah. Bez priče, Tome. Sutra nećete biti nizašta ako budete neispavani.“
Oni poslušno počeše da zatrpavaju vatru zemljom, ali tek što je kročila na drveni stepenik pred vratima kola, Elejna ču kad je Tom rekao: „Ponekad je ista majka.“
„Onda mi je drago što je nisam upoznao“, na to će Džuilin. „Stvarno je poludela za zapovednikom straže?“ Tom potvrdi.
Najpre je htela da se vrati, ali onda se samo osmehnu. Muškarci! Ova ju je misao odobrovoljila, ali to je potrajalo samo do ulaska u kola.
