Elejna je prigrli i stade da je teši šapatom, i sama svesna jalovosti svojih reči. Kako bi se ona osećala da joj neko tako oduzme Randa? I sama pomisao na nešto takvo bila je dovoljna da poželi da položi glavu na Birgitino teme i pridruži joj se u plakanju.
Nije znala koliko je vremena trebalo ratnici da se isplače, ali je ova na kraju odgurnu i zavali se, otirući suze prstima. „Nikada ovo nisam radila, osim možda kad sam bila dete. Nikada.“ Izvila je vrat i namršteno pogledala Ninaevu, koja je i dalje mirno spavala. „Da li ju je Mogedijen teško povredila? Nisam videla nikoga onako utegnutog još otkako je Turag zauzeo Mariš.“ Elejna ju je sigurno zbunjeno pogledala, jer ova odmah dodade: „To je bilo drugo Doba. Je li povređena?“
„Ništa ozbiljno. Više joj je stradao duh. Spasla si je, ali tek pošto...“ Elejna nije mogla da se natera da to prevali preko usta. Previše je tu svežih rana. „Ona krivi sebe. Misli da je sve... ovo... njena krivica, jer je tražila tvoju pomoć.“
„Da to nije učinila, Mogedijen bi je sad učila da preklinje. Ona ti je kao Gajdal.“ Birgitin opori glas odudarao je od uplakanog lica. „Nije me na silu odvukla tamo. Ako preuzima na sebe odgovornost za posledice, onda je odgovorna i za moja dela.“ Sad je već zvučala ljutito. „Ja sam slobodna žena i radim ono što hoću. Nije ona odlučivala umesto mene.“
„Moram priznati da bolje podnosiš sve ovo nego... što bih ja.“ Nije mogla da kaže „bolje nego Ninaeva“, mada je i jedno i drugo bilo istina.
„Ja uvek kažem: kad si pod vešalima, našali se s ruljom, daj napojnicu dželatu i umri s osmehom.“ Birgitin je osmeh bio turoban. „Mogedijen mi je izmakla tronožac, ali nije mi slomila vrat. Možda još i uspem da je iznenadim.“ Tad pogleda Elejnu pa se namršti. „Ti... Osećam te. Čini mi se da bih mogla da zažmurim i uperim prst u tebe pa makar bila i milju daleko.“
Elejna duboko udahnu. „Vezala sam te kao Zaštitnika“, izusti. „Umirala si, a od Lečenja nije bilo vajde, i onda...“ Ratnica ju je netremice posmatrala. Više se nije mrštila, ali pogled joj postade neugodno oštar. „Nismo imale izbora, Birgita. Umrla bi.“
„Zaštitnica“, polako izgovori ova. „Mislim da sam nekada čula priču o ženi-Zaštitniku, ali to je bilo u jednom toliko davnom životu da se ničega više ne sećam.“
Elejna ponovo udahnu, ali je sad s teškom mukom izgovarala reči. „Još nešto treba da znaš. Ionako bi pre ili kasnije sama to shvatila, a ja nemam običaj da išta prećutkujem onima koji imaju pravo da znaju, osim ako to nije zaista nužno.“ I treći udah. „Ja nisam Aes Sedai. Samo sam Prihvaćena.“
Zlatokosa ratnica ju je prvo samo gledala, da bi na kraju polako odmahnula glavom. „Prihvaćena. U Troločkim ratovima sam upoznala Prihvaćenu, Barašel, koja je vezala jednog momka za sebe. Trebalo je da narednog dana polaže ispit za unapređenje u Aes Sedai i bila je sigurna da će dobiti šal, ali se pribojavala da će joj neka druga preoteti Zaštitnika. U to vreme se zbog rata veoma brzo napredovalo u Kuli.“
„Šta je bilo s njom?“, nije mogla Elejna da ne zapita. Barašel? To ime joj je odnekud bilo poznato.
Birgita preplete prste na grudima, pa se namesti udobnije na jastuku i napravi izraz tobožnjeg saosećanja. „Naravno, čim se to pročulo, nisu joj dali da polaže. Nikakva nužnost nije mogla da opravda takav prekršaj. Naterali su je da tog jadnika prepusti drugoj, a da bi se naučila strpljenju, poslali su je u kuhinju, među služinčad i sudopere. Čula sam da je tamo ostala tri godine, a kada je konačno dobila šal, lično joj je Amirlin Tron odabrala Zaštitnika, čoveka tvrdoglavijeg od mazge. Zvao se Anselan. Videla sam ih nekoliko godina kasnije i nisam mogla da razlučim ko tu kome naređuje, a mislim da nije mogla ni Barašel.“
„Strašno“, promrmlja Elejna. Tri godine u... Čekaj malo. Barašel i
„Strašno“, potvrdi Birgita, a pogled joj, uprkos bledilu, odjednom postade nekako previše nedužan i naivan. „Pošto verovatno želiš da čuvam tvoju užasnu tajnu, pretpostavljam da mi nećeš zajahati na grbaču kako to neke Aes Sedai čine sa svojim Zaštitnicima. U suprotnom, mogla bih te odati samo da te se rešim.“
Elejna prkosno podiže bradu. „To mi zvuči kao pretnja, a ne dopuštam da mi preti niko, pa ni ti. Ako misliš da...“
Ratnica je uhvati za ruku u znak izvinjenja. Stisak joj sad beše osetno jači. „Izvini. Nisam to zaista mislila. Gajdal kaže da imam smisla za humor koliko i kamen bačen u krug šodže.“ Senka joj prelete licem na pomen Gajdalovog imena, ali brzo minu. „Spasla si mi život, kćeri naslednice Andora. Čuvaću ti tajnu i biću tvoj Zaštitnik. A i tvoja prijateljica, ako me želiš.“
