Nebeski oganj полностью

„Gospodar Zmaj ne priznaje ni zakonska niti bilo kakva druga ograničenja koja su postavili obični smrtnici“, zanesenim će glasom Masema, ali ubedljivo i bez trunke besa. „Proročanstva kazuju da će gospodar Zmaj raskinuti sve okove i veze i upravo se to i dešava. Njegov će nas sjaj spasti Senke.“

„Nas sada ne ugrožava Senka, nego secikese, džeparoši i razbojnici. Neki... mnogi vaši sledbenici veruju da mogu tek tako da uzmu sve što im se svidi i da odu.“

„Pravda nas čeka na onom svetu, kada se budemo ponovo rodili. Nema svrhe sekirati se zbog ovozemaljskih stvari. Ali neka vam bude. Ako tražite ovozemaljsku pravdu" – usne mu se na to prezrivo iskriviše – „neka tako i bude. Od sada će svakome ko nešto ukrade biti odsečena desna ruka i biće obešen svaki muškarac koji povredi ili uvredi ženu ili pak ubije nekoga, a žena koja ukrade ili ubije biće išibana. Naravno, sve to pod uslovom da tužilac pronađe dvanaestoro ljudi koji će ga podržati. Neka tako bude.“

„Naravno“, promrmlja žena. Lice joj ostade uzdržano, ali beše vidno potresena. Ninaeva se nije razumela u geldanske zakone, ali nije verovala da su baš toliko jednostavni. Žena tad duboko udahnu. „Ostaje još i problem hrane. Teško je hraniti toliko usta.“

„Svaki čovek, žena i dete moraju siti izaći pred gospodara Zmaja. Moraju i tačka! Gde ima zlata, ima i hrane, a na svetu ima previše zlata. I precenjeno je.“ Masema besno odmahnu glavom, ali nije se ljutio na svoju gošću, već na čitav svet. Izgledao je kao da bi najradije pronašao one koji vole zlato i sručio na njih sav svoj bes. „Gospodar Zmaj je Ponovo Rođen. Senka se nadnela nad svet i samo nas on može spasti. Samo on, vera u njega i pokornost reči njegovoj. Sve drugo je jalovo, pa makar i ne bilo svetogrđe.“

„Nek Svetlost blagosilja ime gospodara Zmaja.“ Ovo je više zvučalo kao deklamovanje naučenog odgovora. „Ne radi se više samo o zlatu, gospodaru Proroče. Iznalaženje i prevoz dovoljnih količina hrane...“

„Nisam ja nikakav gospodar“, prekide je on ponovo, ali ovoga puta ljutito. Povio se ka njoj, a na usnama mu beše zaostala kap pljuvačke. Njen se izraz lica ne promeni, ali prsti stadoše da joj se grče kao da bi najradije počepala sopstvenu haljinu. „Nema drugog gospodara do gospodara Zmaja, u kome Svetlost počiva, a ja sam tek bedni glasnik njegov. Upamti to! Svetlohulnici zaslužuju bič, bili visoka ili niska roda!“

„Oprosti mi“, promrmlja ona, pa raširi suknju i duboko se pokloni kao da je na kraljevskom dvoru. „Sve je tako kao što kažeš, naravno. Nema gospodara do gospodara Zmaja, blagosloveno mu ime bilo, a ja sam mu samo skromna sledbenica koja je došla da čuje mudru reč Prorokovu.“

Masema obrisa usta nadlanicom i nastavi ledenim glasom: „Nosiš previše zlata. Ne daj da te zavedu ovozemaljska blaga. Zlato je ništa. Gospodar Zmaj je sve.“

Ona istog trena stade da skida prstenje, a onaj mršavi vratar odmah se stvori kraj nje s otvorenom vrećicom, u kojoj završi sav njen nakit, uključujući i ogrlicu i narukvicu.

Ninaeva pogleda Una i upitno podiže obrvu.

„Sve do poslednje pare ide sirotinji“, objasni joj on jedva čujno, „ili onima kojima je potrebna pomoć. Da mu jedna trgovkinja nije ustupila svoju prokletu kuću, spavao bi u štali ili u nekoj kolibi podno grada.“

„Čak i hranu dariva“, tiho dodade Ragan. „Donosili su mu kraljevske đakonije dok nisu shvatili da on za sebe zadrži samo malo hleba i variva. Vino jedva i da okusi.“

Ninaeva odmahnu glavom. Valjda se i tako može pomoći siromašnima. Daj im novac koji otmeš od onih koji to nisu. Naravno, tako će na kraju svi biti siromašni, ali neko vreme će sve biti u redu. Pitala se koliko Uno i Ragan znaju o tome. Često oni koji tvrde da sakupljaju novac za sirotinju završe punih džepova ili im se pak osladi osećaj moći dok dele milostinju. Više je cenila poštenog čoveka koji dobrovoljno udeli jedan novčić nego sve one budale koje su napustile svoja imanja i radnje da bi bezglavo sledile ovog... Proroka.

Ona žena se u međuvremenu ponovo poklonila Masemi, ovoga puta još dublje i poniznije. „Do sledeće prilike da slušam Prorokove reči i savete. Neka Svetlost blagosilja ime gospodara Zmaja.“

Masema odsutno odmahnu rukom, kao da je već zaboravio polovinu onog što su pričali. Video je ono troje u hodniku i sada ih je posmatrao s onoliko zadovoljstva koliko je njegovo turobno lice moglo da iznedri. Što nije bilo mnogo. Žena izjuri napolje takoreći i ne primetivši ih, na šta Ninaeva samo šmrknu. Onaj mršavi im usplahireno mahnu da uđu. Za nekog kome je upravo oduzet onoliki nakit, gospođa se držala vrlo dostojanstveno.

Mršavi se vrati na svoje mesto, a trojica muškaraca rukovaše se po šijenarski – hvatajući se za podlaktice.

„Mir tvome maču“, reče Uno, a odmah za njim i Ragan.

„Mir gospodaru Zmaju“, usledio je odgovor, „i neka nas sve obasja njegova Svetlost.“ Ninaevi zastade dah. Značenje ovih reči beše nedvosmisleno: gospodar Zmaj je izvor Svetlosti. I taj ima obraza da nekome priča o svetogrđu! „Jeste li konačno otkrili Svetlost?“