„Još koji prokleti minut i Masema bi digao ruku na tebe. Ili bi, što je još verovatnije, rekao da neko to treba da uradi! A kad on kaže da nešto treba obaviti, uvek se nađe pedeset, sto ili ako treba čak i hiljadu prokletih ruku koje jedva čekaju da ga poslušaju!“ Potom oštrim korakom krenu niz ulicu a Ragan za njim, pa je morala da požuri da je ne bi ostavili. Uno je žurio kao da želi da ona zaostane. Malo joj je nedostajalo da se okrene i ode na drugu stranu samo da bi mu dokazala da greši. A to što je ipak pošla za njim nema nikakve veze sa strahom da će se izgubiti u tom spletu ulica nalik zečjoj jazbini. Sigurno bi i sama pronašla izlaz. Pre ili kasnije. „Taj je čak i predsedavajućeg Krunskog saveta poslao na bičevanje – ej, na bičevanje! – samo zato što je podigao glas ni upola koliko si ti“, gunđao je jednooki. „I još je to nazvao nepoštovanjem reči gospodara Zmaja. Tako mi mira! A ti još pitaš ko je on da ti govori kako da se oblačiš. Previše si rekla za onih pet minuta, a po licu sam ti video da si se tek bila naostrila da opleteš. Jedino gore što si mogla da uradiš bilo je da izgovoriš Zmajevo pravo ime. On to smatra svetogrđem. Kao i izgovaranje imena Mračnog.“
Ragan žustro zaklima glavom, na šta perčin stade da mu poskakuje. „Sećaš li se gospe Belome, Uno? Malo pošto su iz Tira stigle prve glasine o gospodaru Zmaju, ona je u Maseminom prisustvu rekla nešto o 'tom Randu al’Toru' na šta je on istog trenutka poslao po dželata i sekira.“
„Pogubio je ženu zbog toga?“ zgranu se ona.
„Nije“, promrmlja Uno, „ali samo zato što je ova počela da puzi kad je shvatila da onaj prokletnik to ozbiljno misli. Onda su joj vezali ruke za zadnji kraj njene sopstvene kočije i vukli su je kroz čitavo selo u kome se to desilo. Njene proklete sluge su samo stajale kao ovce i gledale.“
„Kad se sve završilo“, nastavi Ragan, „zahvalila je Masemi na njegovom milosrđu, baš kao i lord Alešin.“ Glas mu beše mnogo poučniji no što se Ninaevi sviđalo. Sad sigurno sledi nekakva pouka koja će se odnositi i na nju. „I zaista su imali razloga za to, Ninaeva. Njihove glave ne bi bile prve koje su završile na kocu. Lako je to mogla biti i tvoja, a i naše, da smo pokušali da ti pomognemo. Masema nema miljenike.“
Uzdahnula je. Odakle Masemi tolika moć? I to očigledno ne samo nad svojim sledbenicima. S druge strane, zašto bi gospoda i dame bili mudriji od običnih seljaka? Po njenom mišljenju, uglavnom su bili čak i mnogo gluplji. Ona budala s prstenjem sigurno je plemenitog roda, pošto trgovkinje ne nose rubine. Ali u Geldanu sigurno postoje i nekakvi zakoni, sudovi i sudije. A gde im je kralj, ili kraljica? Nije mogla da se seti ko vlada Geldanom. U Dvema Rekama niko se nije mnogo bavio pitanjima vlasti, ali plemstvo i vladari upravo i služe tome da se pravda uredno sprovodi. Svejedno, nje se Masemine rabote ne tiču. Ima ona pametnija posla nego da se sekira zbog stada maloumnika koji su dopustili jednom luđaku da im bude vođa.
Ali radoznalost joj ne dade mira. „Zar on zaista veruje da može sprečiti muškarce i žene da gledaju jedni druge? Šta će se dogoditi kad više ne bude ni brakova ni dece? Hoće li onda zabraniti ljudima i da obrađuju zemlju, ili da tkaju i prave obuću, kako bi mogli da razmišljaju jedino o Randu al’Toru?“ Namerno je naglasila njegovo ime. Dosadilo joj je što ga ova dvojica zovu gospodar Zmaj gotovo isto toliko uporno kao Masema. „Da ja vama kažem nešto. Pokuša li samo da naredi ženama kako da se oblače, sam će podići pobunu. Ali protiv sebe.“ U Samari sigurno postoji neko telo nalik Ženskom krugu – kao, uostalom, i u većini gradova, mada pod različitim nazivima i ne s tolikim ovlašćenjima, pošto ima stvari koje muškarci jednostavno ne vide – koje bi svakako ukazivalo ženama na neprimerenost određene odeće, ali to je nešto potpuno drugačije nego kad neki tamo muškarac upire prstom u njih. Žene se ne mešaju u muške stvari – ili bar ne više no što je neophodno – i muškarci ne treba da se mešaju u njihove. „A ne verujem ni da će muškarci išta bolje dočekati naredbu o zatvaranju krčmi i gostionica. Nema tog čoveka koji će mirno zaspati ako ne može s vremena na vreme da zavuče nos u kriglu.“
„Možda će biti tako“, na to će Ragan, „a možda i neće. On ponekad zaista sprovodi reči u delo, ali ponekad ih zaboravi ili sve odloži ako mu iskrsne nešto bitnije. Iznenadila bi se“, kiselo dodade, „na šta sve njegovi sledbenici pristaju bez ijedne reči.“ Tek tada je shvatila da je on i Uno štite svojim telima i da sumnjičavo zagledaju prolaznike. I samoj joj se činilo da bi na najmanji mig potegli mačeve na nekog. Ako su zaista naumili da izvrše Masemino naređenje, bolje bi im bilo da još malo razmisle.
