„Pod Svetlošću hodimo“, oprezno će Ragan. „Kao i uvek.“ Uno ostade potpuno ravnodušan i ne reče ni reč.
Izraz trpeljivog umora čudno je izgledao na Maseminom kiselom licu. „Nema drugog puta do Svetlosti osim kroz gospodara Zmaja. Na kraju ćete spoznati istinu i pravi put zato što ste videli gospodara Zmaja, a samo oni čiju je dušu Senka progutala mogu da vide a da ne veruju. A vi niste takvi. Vi ćete verovati.“
Ninaeva se naježi uprkos vrućini i vunenom šalu. Glas tog čoveka beše pun vere a sjaj koji je izbliza mogla da vidi u tim gotovo potpuno crnim očima graničio se s ludilom. Tako ju je odmerio pogledom da se potpuno ukočila. U poređenju s njim i najzagriženiji Beli plašt kojeg je videla izgledao je kao mlakonja. Oni ljudi u sokačetu bili su tek bleda kopija svog vođe.
„Ti, ženo. Jesi li spremna da se odrekneš grehova i robovanja putenome i prikloniš se Svetlosti gospodara Zmaja?“
„Trudim se da hodim pod Svetlošću.“ Ljutnula se na sebe što mu odgovara krotko kao Ragan. Grehovi? Ma šta taj zamišlja?
„Previše si ti putena“, dodade Masema, prezrivo pogledavši njenu crvenu haljinu i čvrsto pritegnut šal.
„Ma šta mi napriča.“ Unovo se oko razrogači od zaprepašćenja, a Ragan pokuša da je siktanjem ućutka, ali već je bilo prekasno. „Ti ćeš da mi kažeš kako da se oblačim?“ I pre nego što je bila svesna šta radi, razvezala je šal i pustila ga da joj spadne do laktova. A ionako je bilo pretopio. „Nijedan muškarac nema prava to da radi ni meni ni kojoj god drugoj ženi! Čak i ako mi se prohte da idem gola, to se tebe ne tiče!“
Masema se nakratko zagleda u njena prsa – mada mu u očima ne blesnu ni iskra divljenja, već samo dubok prezir – a onda se usredsredi na njeno lice. Unovo pravo i nacrtano oko izgledahu potpuno istovetno dok se mrštio u prazno, a Ragan samo zažmuri, očigledno nešto mrmljajući u sebi.
Ninaeva proguta knedlu. Toliko o biranju reči. Iskreno je, možda prvi put u životu, zažalila što joj je jezik bio brži od pameti. Kakav je to čovek koji može tek tako da naredi sakaćenje ili pogubljenje ljudi posle nekakve smejurije od suđenja? Toliko se bila naljutila da bi mogla da usmerava.
Ali ako to uradi... Ako su Mogedijen ili Crne sestre slučajno u Samari...
A onda mu se usna izvi. „Takva se odeća nosi jedino da se privuku muški.“ Uopšte joj nije bilo jasno kako mu glas može istovremeno zvučati toliko žestoko, a opet ledeno. „Misli o putenim zadovoljstvima odvlače ljudima pažnju s gospodara Zmaja i Svetlosti. Nosio sam se mišlju da zabranim odeću koja zavodi telo i duh. I da naredim da žene koje gube vreme zavodeći muškarce, kao i muškarce koji zavode žene, bičuju dok ne shvate da jedino pravo zadovoljstvo leži u savršenoj posvećenosti gospodaru Zmaju i Svetlosti.“ Tu već više nije gledao u nju. Zažagrene crne oči sada su bile usredsređene u nešto daleko, nešto iza Ninaeve. „Neka se sve krčme i sva mesta gde se prodaju žestoka pića, kao i sva ona koja odvlače ljude od predanog razmišljanja, zatvore i spale do temelja. I sam sam ih često obilazio u svojoj grešnoj prošlosti, ali sad se iskreno kajem, kao što svako treba da se pokaje za svoje grehe. Postoje jedino gospodar Zmaj i Svetlost! Sve ostalo je privid i zamka koju nam je Senka postavila!“
„Ovo je Ninaeva al’Mera“, brzo reče Uno kad ovaj zastade da dođe do daha. „Ona je iz Emondovog Polja u Dvema Rekama, baš kao i gospodar Zmaj.“ Masemina se glava polako okrete ka jednookom, a Ninaeva brže-bolje iskoristi priliku da se ponovo umota šalom. „Bila je s njim u Fal Dari, a i u Falmeu. Gospodar Zmaj joj je tamo spasao život. On je gleda kao majku.“
Ponovo je poželela da mu udeli nekoliko biranih reči, a možda i pokoju zaušku. Rand nju nije spasao – ili bar ne u pravom smislu reči – a tek je koju godinu starija od njega. Kao majku, nije nego! Masema se ponovo okrete ka njoj. Luđački sjaj koji mu se malopre iskrio u očima beše ništa spram ovog sada. Sada su plamtele.
„Ninaeva. Da.“ A onda reči pokuljaše iz njega. „Da! Sećam se tvog lica i tvog imena. Blagoslovena da si među svim ženama, Ninaeva al’Mera, blagoslovena koliko i sama majka gospodara Zmaja, jer si ga gledala kako raste i odgajala.“ Ščepao ju je za ruke toliko snažno da ju je zabolelo, ali on toga kao da nije bio svestan. „Ti ćeš mnogima pričati o njegovom detinjstvu, i o prvim mudrim rečima njegovim, i o čudima što su ga pratila. Sama te je Svetlost poslala ovamo da služiš gospodaru Zmaju.“
