Rand zgrabi saidin - ne svojim izborom, već po njenoj volji. Rika moći ga ophrva, donoseći sa sobom onu čudnu mučninu koju nikada nije mogao da objasni. On pade na sve četiri i stenjući povrati, dok se cela soba vrtela oko njega.
„Baš čudno“, čuo je kako Semirhag govori, kao iz neke velike daljine. On odmahnu glavom, i dalje držeći Jednu moć - rvući se s njom, kao što je oduvek i morao da čini kada je o saidinu reč, primoravajući tu silnu bujicu snage da mu se pokori. Bilo je to kao da pokušava da okuje vihor i bilo je teško i kada je on bio snažan i zdrav. Sada je skoro nemoguće.
Lijus Terin zaurla, pokušavajući da preotme saidin od Randa, ali bezuspešno. Zapravo, Rand je otkrio kako ne može da voljno usmerava, ništa više nego što može da ustane bez Semirhagine dozvole.
Uspravi se na njenu zapovest, prostorija prestade da mu se okreće oko glave, a mučnina ga prođe. Tada poče da obrazuje tkanja, zamršena tkanja od Duha i Vatre.
„Da“, kaza Semirhag, skoro kao da govori sebi u bradu. „Sad, samo da se setim... Muški način da se ovo izvede ponekad ume da bude jako čudan.“
Rand završi tkanja, pa ih gurnu prema Min. „Ne!“, vrisnu čineći to. „Ne to!“
„Ah, dakle uviđaš", obratila mu se Semirhag. „Ipak nije bilo teško slomiti te.“
Tkanja dodirnuše Min, a ona se zakoprca od bola. Rand nastavi da usmerava, a suze su mu navirale na oči dok je bivao prisiljen da kroz njeno telo šalje zamršena tkanja. Ta tkanja su samo izazivala bol, ali to su činila veoma dobro. Semirhag mora da je prestala da zapušava Minina usta, jer je ova počela da vrišti i da jeca.
„Molim te, Rande!“, preklinjala ga je. „Molim te!“
Rand zaurla od besa, pokušavajući da to zaustavi, ali nije mogao.
„Prestani sa ovim!“, zaurla.
„Preklinji“, odvrati mu Semirhag.
„Preklinjem te“, zajeca on. „Molim te, preklinjem te.“
On odjednom prestade da radi šta god da je činio. Min je i dalje visila u vazduhu, ridajući, dok joj se pogled gubio od tolike zapanjenosti i od bola. Rand se okrenu prema Semirhag i daleko sitnijoj Elzi, koja je stajala pored nje. Crna je delovala potpuno prestravljeno, kao da je upala u nešto što nije bilo predviđeno.
„A sada“, kaza Izgubljena, „videćeš kako je oduvek bilo predviđeno da služiš Mračnom gospodaru. Izaći ćemo iz ove prostorije i postaraćemo se za one takozvane Aes Sedai koje su me zarobile. Otići ćemo do Šajol Gula i predstaviti te Velikom gospodaru - a onda će sve ovo biti završeno."
On se pokloni. Mora da postoji nekakav izlaz! Zamislio je kako ga ona koristi protiv njegovih sopstvenih ljudi. Zamislio je kako se oni boje da napadnu kako ga ne bi povredili. Pred očima je video krv, smrt i uništenje koje če on izazvati. To mu je sledilo krv u venama i potpuno ga zamrzio.
Semirhag baci pogled ka vratima, pa se opet okrenu prema njemu i nasmeši. „Ali bojim se da ćemo najpre morati da se pobrinemo za nju. Hajde da završimo s tim.“
Rand se okrenu i koraknu prema Min. „Ne!“, izusti. „Obećala si da ako budem preklinjao..."
„Ništa nisam obećala", zasmeja se Semirhag. „Baš si ljupko moljakao, Lijuse Terine, ali rešila sam da ne obraćam pažnju na tvoje vapaje. Ali možeš da pustiš saidin. Ovo mora da bude malo više lično."
Saidin za tren oka nestade, a Rand oseti duboko žaljenje zbog toga što ga je moć napustila. Svet je zbog toga delovao sumornije. On priđe Min, a ona ga pogleda pravo u oči, preklinjući ga tim pogledom. Onda on prinese šaku njenom grlu, pa ga uhvati i poče da steže.
„Ne...“, on užasnuto prošapta kada je njegova šaka, protivno njegovoj volji, spreči da diše. Min se zakoprca, a on je nevoljno pribi dole, s lakoćom zanemarujući njeno otimanje. Nadneo se nad nju, pritiskajući je i daveći. Ona ga pogleda, a oči joj se iskolačiše.
Semirhag se zasmeja.
Rand još snažnije stisnu, naginjući se kako bi imao bolje uporište, a prsti mu još čvršće zagrabiše Mininu kožu i pritisnuše joj grlo. Osećao se kao da pritiska sopstveno srce i sve oko njega preplavi crnilo, tako da se samo Min videla. Osećao je kako njeno bilo dobuje pod njegovim dodirom.
Te njene prelepe tamne oči gledale su ga, pune ljubavi iako je on ubija.
