Potera konja ponet svežom rešenošću, raspršivši makar malo svoju iznurenost. Da bi stigao do zapovedničkog položaja, morao je da se probije kroz logorske sledbenike, kojih je čak bilo više od pravih vojnika. Kuvari da pripremaju hranu. Žene da služe hranu i peru sudove. Vozari da prevoze hranu. Majstori da popravljaju kola koja voze hranu. Kovači da prave potkovice za konje koji vuku kola što voze hranu. Trgovci da hranu kupuju i komornici da sve to dovode u red. Manje ugledni trgovci, koji hoće da zarade na vojnicima i njihovoj ratnoj plati, kao i žene koje žele isto to. Dečaci koji raznose poruke i nadaju se da će jednoga dana i sami nositi mačeve.
Bio je to potpuni metež. Čitava jedna sirotinjska četvrt šatora i straćara, različitih boja, izgleda i različito uređenih. Čak ni jedan sposoban vojskovođa kakav je Brin ne može da nametne preveliki red logorskim sledbenicima. Njegovi ljudi će se manje-više držati podalje od njih, ali neće moći da nateraju logorske sledbenike da održavaju vojničku poslušnost.
Gavin je jahao kroz sve to, ne obraćajući pažnju na one koji su mu nudili da mu uglačaju mač ili prodaju nekakvo slatko pecivo. Cene su svakako niske - to je mesto koje živi od vojnika - ali njegov bojni at i lepša odeća jasno govore da je on nekakav zapovednik. Ako bilo šta kupi od jednog prodavca, ostali će nanjušiti novac i lako bi se moglo desiti da ga opkole svi oni koji se nadaju da će mu prodati svoju robu ili usluge.
Stoga nije obraćao pažnju na viku, već je gledao pravo preda se i prema vojsci pred njim. Njeni šatori bili su podignuti u urednim redovima, razvrstanim po odredima i barjacima, mada ponekad i u manjim skupinama. Gavin je mogao da pretpostavi kakav je raspored, a da nije morao ni da ga pogleda. Brin voli uređenost, ali takođe veruje u podelu dužnosti. Dopušta svojim nižim zapovednicima da upravljaju svojim logorima kako god hoće, što dovodi do manje jednoobraznog rasporeda, ali i do toga da su svi ti manji logori daleko bolji u upravljanju samim sobom.
Jahao je pravo prema drvenom zidu. Međutim, nije bilo tako lako zanemarivati logorske sledbenike oko njega. Njihova dreka ispunjavala je vazduh, skupa sa zadahom kuvanja, nužnika, konja i jeftinih mirisa. U taboru nije gužva kao u gradu, ali tabor nije ni tako dobro održavan. Vonj znoja meša se s dimom logorskih vatri, pa s memlom ustajale vode i smradom neopranih ljudi. Od svega toga došlo mu je da prinese maramicu licu, mada se suzdržao. Tako bi delovao kao razmaženi velmoža kada diže nos videći običan svet.
Smrad, metež i dreka nimalo nisu doprinosili njegovom raspoloženju. Morao je da stisne zube da ne bi psovao prodavce. Neko se zatetura na stazu pred njim - on zauzda konja. Ta žena je bila u smeđoj suknji i beloj bluzi, a ruke su joj bile kaljave. „Sklanjaj mi se s puta“, prasnu Gavin. Majka bi mu pobesnela da ga čuje da tako priča. Pa, njegova majka je sada mrtva; ubio ju je Al’Tor.
Žena pred njim diže pogled i skloni se sa staze. Svetla kosa joj beše povezana u žutu maramu, a telo joj je bilo blago dežmekasto. Dok s okretala, Gavin joj samo na tren vide lice.
Ukočio se. To je lice jedne Aes Sedai! Nepogrešivo prepoznatljivo. Zgranuto je sedeo u sedlu dok je ta žena namicala maramu i žurno odlazila. „Čekaj!“, viknu i okrenu konja. Ali žena se nije zaustavila. Pokolebao se, pa spustio ruku kada je video da se pridružila redu pralja koje nedaleko odatle rade između nekoliko drvenih korita. Ako se pretvara da je obična žena, onda vrlo verovatno ima svoje plamene razloge za to, pa mu neće biti zahvalna na razotkrivanju. U redu. Gavin suzbi razdraženost. Egvena. Mora se usredsrediti na Egvenu.
Kada je stigao pred zid oko zapovedničkog položaja, vazduh je već bio daleko bolji. Na straži su, držeći halebarde, stajala četiri vojnika s uglačanim čeličnim kalpacima i oklopnim prsnicima obeleženim Brinovim trima zvezdama. Pored kapije je lepršao barjak s Plamenom Tar Valona.
„Hoćeš da stupiš u vojsku?", upita jedan vojnik kada Gavin zauzda konja. Gojazni čovek je na levom ramenu imao crvenu prugu, što je govorilo da je narednik zadužen za stražu. Umesto halebarde je nosio mač. Oklopni prsnik jedva da je stajao kako treba na njegovoj trbušini, a brada mu je bila prekrivena riđim čekinjama. „Moraćeš da se vidiš s kapetanom Aldanom", proštenja ovaj. „Veliki plavi šator, negde na četvrtini puta oko logora. Imaš svog konja i mač; to će ti obezbediti dobru platu.“ Čovek pokaza prema jednom dalekom delu glavnine vojske, van bedema od kolja. Tako neće moći. Gavin lepo vidi kako se Brinov barjak vijori unutar drvenog zida.
