„Nisam došao da bih stupio u vojsku", odvrati Gavin, okrećući Izazivača kako bi bolje pogledao te ljude. „Zovem se Gavin Trakand. Moram smesta da razgovaram s Garetom Brinom, a u vezi s veoma hitnim stvarima."
Vojnik izvi jednu obrvu, pa se zasmeja sebi u bradu.
„Ne veruješ mi", bezizražajno reče Gavin.
„Trebalo bi da odeš da popričaš s kapetanom Aldanom", lenjo odbrusi čovek i opet pokaza ka dalekom šatoru.
Gavin duboko udahnu kako bi se smirio, pokušavajući da suzbije razdraženost. „Ako bi samo poslao nekoga po Brina, otkrićeš da...“
„Misliš li da praviš nevolje?" upita ga vojnik i nakostreši se. Ostali spustiše halebarde.
„Neću da pravim nevolje", ravnim glasom odvrati Gavin. „Samo mi je potrebno da...“
„Ako nameravaš da boraviš u našem logoru", prekide ga vojnik i pođe napred, „moraćeš da naučiš da radiš šta ti se kaže."
Gavin ga pogleda pravo u oči. „U redu. Možemo to i ovako. Verovatno će svejedno tako biti brže."
Narednik se lati mača.
Gavin izvuče noge iz stremena i skoči iz sedla. Bilo bi mu teško da nekoga ne ubije ako ostane u sedlu. Čim doskoči na blatnjavo tle, isuka sečivo tako hitro da se začu siktanje nalik na uzdah. Gavin smesta pređe u „hrast trese granje", što je stav namenjen nanošenju udaraca koji nisu smrtonosni i često ga koriste učitelji prilikom obuke učenika. Takođe je veoma delotvoran protiv više ljudi koji koriste različito oružje.
Pre nego što narednik stiže da isuče mač, Gavin nalete na njega i zabi mu lakat u trbušinu odmah ispod loše nameštenog oklopnog prsnika. Čovek zastenja i povi se, a Gavin ga jabukom na balčaku udari postrance po glavi - trebalo je da zna da se kalpak ne nosi tako. Gavin onda pređe u „rasecanje svile", kako bi se postarao za prvog halebardistu. U trenutku kada jedan drugi vojnik vrisnu u pomoć, Gavinovo sečivo zvonko zaseče oklopni prsnik prvog halebardiste, terajući ga da ustukne. Gavin završi tako što mu izbi noge pod njim, a onda pređe u „kovitlanje vetra" kako bi zaustavio udarce preostale dvojice.
Nažalost, morao je da pribegne tome da ih poseče po butinama. Najviše bi voleo da je mogao da izbegne to da ih rani, ali borbe - čak i takva borba, protiv daleko nesposobnijih protivnika - postaju nepredvidljivije što duže traju. Čovek mora brzo i odlučno ovladati bojnim poljem, a to znači da Gavin u ovom slučaju mora da obori ta dva vojnika - koji su se držali za raskrvavljene butine. Narednik je bio onesvešćen od udarca po glavi, ali prvi halebardista se teturavo pridiže na noge. Gavin mu udarcem noge gurnu halebardu van domašaja, a onda mu zabi čizmu u lice, oborivši ga na leđa i raskrvarivši mu nos.
Izazivač zanjišta iza njega, ržući i kopajući zemlju. Bojni at je osetio bitku, ali dobro je uvežban. Zna da mora ostati tu gde jeste ako su mu uzde puštene na zemlju. Gavin obrisa sečivo o nogavicu, pa ga vrati u kanije dok su ranjeni vojnici ječali na tlu. Potapša Izazivača po gubici i opet uze uzde. Iza Gavina, obližnji logorski sledbenici ustuknuše, pa se dadoše u beg. Odred vojnika unutar drvenog bedema stade da mu prilazi s nategnutim lukovima. To nije dobro. Gavin se okrenu prema njima, pa skide s pojasa mač koji mu je i dalje bio u kanijama, te ga baci na tle ispred njih.
„Nisam naoružan", kaza glasno, kako bi se čuo od ječanja ranjenika. „A nijedan od ove četvorice neće danas umreti. Idite i recite svom vojskovođi da je jedan majstor sečiva potpuno sam oborio na zemlju odred njegovih stražara, i to za manje od deset otkucaja srca. Ja sam njegov bivši učenik. Hteće da me vidi.“
Jedan od lukonoša požuri napred kako bi digao sa zemlje Gavinov mač, a drugi dade znak jednom glasniku. Ostali su držali podignute lukove. Jedan od oborenih halebardista poče da puzi dalje od Gavina. Gavin pomeri Izazivača, spremajući se da zamakne iza konja ako vojnici krenu da natežu lukove. Najviše bi voleo da do toga ne dođe, ali od njih dvojice, daleko je verovatnije da će Izazivač preživeti strele puštene s kratkih lukova.
Nekolicina vojnika usudi se da pođe napred kako bi pomogli svojim oborenim saborcima. Debeli narednik se prenuo iz nesvesti, pa se pridigao u sedeći položaj, psujući sebi u bradu. Gavin nije činio nikakve preteče pokrete.
Možda je bila greška to što se borio protiv tih ljudi, ali već je previše vremena protraćio. Egvena bi već do sada mogla i da bude mrtva! Kada neki čovek kao što je taj narednik pokuša da nametne svoju vlast, postoje samo dva izbora. Čovek može ili da se pričom probija kroz vojničku birokratiju, ubeđujući svakog vojnika da je
Nakon izvesnog vremena, omanja skupina ljudi izađe iz prostora okruženog drvenim zidom. Uniforme su im bile ispeglane, držanje opasno, a po licima se videlo da su iznureni. Na čelu je bio jedan čovek četvrtastog lica, prosed na slepoočnicama i snažne, stamene građe. Gavin se nasmeši. Brin lično. Kockanje je urodilo plodom.
