Oluja na obzorju полностью

„Znam." Brin otpi još jedan gutljaj, pa se opet namršti.

„Moramo po nju!“, kaza Gavin. „Došao sam da te zamolim za pomoć. Nameravam da je spasem."

Brin tiho frknu. „Spaseš? A kako nameravaš da uđeš u Belu kulu? Čak ni Aijeli nisu mogli da upadnu u taj grad."

„Oni nisu želeli", odgovori Gavin. „Ali ja ne moram da zauzmem grad - već samo da se ušunjam s malim odredom, pa da nakon toga iz grada izvedem jednu osobu. Svaka stena ima svoje pukotine. Naći ću neki način."

Brin spusti šolju. Pogleda Gavina, a njegovo odlučno lice oprljeno suncem i vetrom izgledalo je kao živa ikona plemenitosti. „Ali reci mi sledeče, momče - kako nameravaš da je nateraš da pođe s tobom?"

Gavin se lecnu. „Pa biće joj drago da pođe. Zašto joj ne bi bilo?"

„Zato što nam je zabranila da pokušamo da je spasemo", odgovori mu Brin i opet ukrsti šake iza leđa. „Ili sam barem tako zaključio. Aes Sedai mi malo toga govore. Čovek bi pomislio da će imati više poverenja u čoveka koji upravlja ovom njihovom opsadom. Bilo kako bilo, Amirlin je nekako u dodiru s njima i naredila im je da je ostave na miru."

Šta? Pa to je besmisleno! Aes Sedai u logoru očigledno izobličavaju činjenice. „Brine, ona je zatočena! Čuo sam kako Aes Sedai kažu da je svakoga dana tuku. Pogubiće je!“

„Ne znam baš", odvrati Brin. „Već je nedeljama s njima, a još je nisu ubile."

„Pogubiće je“, žurno ponovi Gavin. „Znaš da hoće. Možda neko vreme šetaš poraženog neprijatelja pred svojim vojnicima, ali na kraju moraš da mu nabiješ glavu na kolac kako bi upravo tim vojnicima stavio do znanja da je neprijatelj mrtav i da ga nema više. Znaš da sam u pravu."

Brin ga pogleda, pa klimnu. „Možda i znam. Ali ništa ne mogu da uradim. Obavezuju me zakletve koje sam dao, Gavine. Ne mogu da uradim ništa ako mi ta devojka ne naredi."

„Pustićeš je da umre?"

„Ako je to potrebno kako bih održao svoju reč, onda da."

Ako se Brin zakleo na nešto... pa, pre će čuti kako Aes Sedai laže nego videti Gareta Brina kako krši svoju reč. Ali Egvena! Mora da postoji makar nešto što može da učini!

„Pokušaću da ti s nekim Aes Sedai kojima služim obezbedim prijem", nastavi Brin. „Možda one mogu da urade nešto. Ako ih ubediš da je spasavanje potrebno i da bi ga Amirlin želela, onda ćemo videti."

Gavin klimnu. Makar nešto. „Hvala ti."

Brin nehajno odmahnu. „Mada bi trebalo da te bacim u zatvor - makar samo zbog toga što si mi ranio trojicu ljudi, ako ni zbog čega drugog."

„Neka ih neka Aes Sedai Izleći", odgovori mu Gavin. „Sudeći po onome što sam čuo, ne manjka ti Aes Sedai da te pritiskaju."

„Ma", odgovori Brin, „jedva mi polazi za rukom da ih namolim da bilo koga Izleče, ako život tog vojnika nije u opasnosti. Pre neki dan jedan čovek je nezgodno pao s konja, a rečeno mi je da bi ga Lečenje samo naučilo da bude nemaran. Bolje sam po sebi nauk, kazala mi je ta plamena žena. Možda se narednog puta neće glupirati i zasmejavati prijatelje dok jaše.“

Gavin se namršti. „Ali zacelo će učiniti izuzetak kada je reč o onim ljudima. Naposletku, ranio ih je neprijatelj."

„Videćemo", reče mu Brin. „Sestre retko kada obilaze vojnike. Imaju svoja posla."

„Eno jedne sestre u spoljnom delu logora", rasejano odvrati Gavin, osvrćući se.

„Mlađa devojka? Tamna kosa, bez bezvremenog lica?"

„Ne, ovo je bila Aes Sedai. Prepoznao sam je upravo po licu. Malo je punačka i svetle je kose."

„Verovatno samo traži Zaštitnike", uzdahnu Brin. „To često rade."

„Ne bih rekao", reče mu Gavin, pa se opet osvrnu. „Krila se među praljama." Kad to reče, shvati kako je lako moguće da je ona uhoda Aes Sedai koje su u Beloj kuli.

Brin se još više namršti. Možda je i on pomislio na isto. „Pokaži mi", reče, pa pođe prema šatorskim krilima prebačenim preko ulaza. Zabaci ih i izađe na jutarnju svetlost, a Gavin pođe za njim.

„Nikako da mi objasniš šta ćeš ovde, Gavine", reče Brin dok su hodali kroz lepo uređeni logor, a vojnici usput pozdravljali svog vojskovođu.

„Rekoh ti", odgovori Gavin, odmarajući ruku na jabuci svog mača. „Naći ću način da izbavim Egvenu iz onih ralja smrti."

„Nisam mislio na to šta tražiš u mom taboru. Mislio sam na to šta uopšte tražiš u ovom kraju. Zašto se nisi vratio u Kaemlin, da pomogneš svojoj sestri?"

„Imaš vesti o Elejni", upita, ukopavši se u mestu. Svetlosti! Trebalo je da ranije pita. Zaista jeste umoran. „Čuo sam da je bila u vašem logoru. Zar se vratila u Kaemlin? Je li dobro?"

„Već dugo nije s nama", odgovori Brin. „Ali izgleda da joj dobro ide." Stade, pa pogleda Gavina. „Hoćeš da kažeš kako ne znaš?"

„Šta?"

„Pa, glasine nisu pouzdane", objasni Brin. „Ali mnoge od njih sam potvrdio kod Aes Sedai koje su Putovale u Kaemlin kako bi prikupljale novosti. Tvoja sestra je stupila na Lavlji presto. Izgleda da je razrešila veći deo zamešateljstva koje joj je vaša majka ostavila."