Oluja na obzorju полностью

„Imala je neku drugu pobudu", tvrdoglavo mu reče Gavin. Osećao je kako ga bes opet preplavljuje. Prodavci oko njih ih pogledaše, ali ništa ne rekoše. Verovatno su dobro znali da ne treba da prilaze Brinu. „Ali mi to sada nikada nećemo znati. Sada je mrtva. Proklet bio Al’Tor! Jedva čekam dan kada ću ga proburaziti."

Brin oštro pogleda Gavina. „Sine, Al’Tor je spasao Andor. Ili prišao nadomak tome koliko je za jednog muškarca moguće."

„Kako to možeš da kažeš?", upita Gavin. „Kako možeš da govoriš blagonaklono o tom čudovištu? On je ubio moju majku!"

„Ne znam da li da verujem u te glasine ili ne", reče mu Brin, češkajući se po bradi. „Ali ako verujem u njih, momče, onda je lako moguće da je učinio uslugu Andoru. Ne znaš kako su stvari postale gadne na kraju."

„Ne mogu da verujem da ovo čujem", reče Gavin i spusti ruku na balčak. „Brine, neću da slušam da se njeno ime tako kalja. Ozbiljno ti kažem."

Brin ga pogleda pravo u oči. Pogled mu je bio potpuno nepokolebljiv. Kao da su mu oči isklesane od granita. „Gavine, uvek ću govoriti samo istinu - ma ko me izazivao. Je li ti teško da to slušaš? Pa, teže je bilo da se to proživi. Kukanje na sve strane ne donosi ništa dobro, ali njen sin mora da zna šta se dešavalo. Gavine, tvoja majka se na kraju okrenula protiv Andora time što je prihvatila Gebrila. Morala je da bude uklonjena. Ako je Al’Tor to učinio za nas, onda moramo da mu budemo zahvalni."

Gavin odmahnu glavom, osećajući bes i zabezeknutost kako se nadmeću u njemu. Zar je to Garet Brin?

„Ovo nisu reči odbačenog ljubavnika", nastavi Brin, lica kamenog, kao da suzbija osećanja. Govorio je tiho dok su on i Gavin hodali, a logorski sledbenici ih zaobilazili u širokom luku. „Mogu prihvatiti da žena može prestati da voli jednog čoveka i zavoleti drugoga. Da, mogu da oprostim Morgazi ženi. Ali Morgazi kraljici? Dala je kraljevstvo onoj zmiji. Poslala je svoje saveznike u zatočeništvo i batinanje. Nije bila pri sebi. Ponekad, kada se vojniku zagnoji ruka, mora biti odsečena kako bi mu se spasao život. Drago mi je zbog Elejninog uspeha - i nanosi mi bol da to kažem. Ali ti moraš da zakopaš tu mržnju prema Al’Toru. Nije on bio muka, već tvoja majka."

Gavin je i dalje stiskao zube. Nikada, pomislio je. Nikada neću oprostiti Al’Toru. Ne ovo.

„Vidim koja se namera krije iza tog pogleda", reče mu Brin. „To su samo još jači razlozi da se što pre vratiš u Andor. Videćeš. Ako ne veruješ meni, pitaj svoju sestru. Vidi šta će ti ona reći."

Gavin odsečno klimnu glavom. Dosta s tim. Pred sobom je ugledao mesto gde je ranije video onu ženu. Baci pogled prema dalekim redovima pralja, pa se okrenu i pođe prema njima, prolazeći postrance između dva trgovca sa smrdljivim kavezima punim kokošaka, koji su prodavali jaja. „Ovuda", kaza, možda preoštro.

Nije se osvrnuo da vidi ide li Brin za njim. Vojskovođa ga ubrzo sustiže, delujući nezadovoljno. Ali on je održavao korak. Išli su zakrčenom vijugavom stazom, probijajući se između ljudi u smeđoj i mrkosivoj odeći, pa su ubrzo stigli do reda žena koje su klečale između dva duga drvena korita što su se lagano punila vodom. Muškarci su stajali na krajevima, sipajući vodu u korita, a žene u redovima su prale odeću najpre u sapunjavoj vodi, a onda je ispirale u koritu sa čistom vodom. Nije ni čudo što je tle bilo toliko mokro! Bar se osećao miris sapunice i čistoće.

Žene su rukave podvrnule do mišica, a mnoge su čavrljale dok su radile, trljajući odeću po prakljačama u koritima. Sve su bile odevene u iste onakve smeđe suknje kakve je video na Aes Sedai. Gavin spusti šaku na jabuku svog mača, gledajući žene s leđa.

„Koja?“, upita Brin.

„Samo trenutak", odgovori Gavin. Bilo je na desetine žena. Je li zaista video ono što misli da je video? Zašto bi jedna Aes Sedai bila baš u tom logoru? Elaida zacelo ne bi poslala Aes Sedai da uhodi pobunjenike; njihova lica su previše prepoznatljiva.

Naravno, ako su već toliko prepoznatljiva, zašto je do sada nije uočio?

A onda je ugleda. Bila je jedna od retkih koje nisu čavrljale s drugima oko sebe. Klečala je glave pognute, žute marame vezane oko glave tako da joj senka pada preko lica, a ispod marame viri tek nekoliko pramenova svetle kose. Držanje joj je bilo tako ponizno da je skoro nije ni video, ali isticala se po telu. Bila je punačka i jedino je ona imala žutu maramu.

Gavin pođe niz red pralja, a njih nekoliko ustaše, pa se podbočiše i objasniše mu da „vojnici s velikim stopalima i nezgrapnim laktovima" ne treba da se mešaju u ženski posao. Gavin nije obraćao pažnju na njih, već se probijao sve dok nije stigao do žute marame.

Ovo je sumanuto, pomislio je Gavin. U čitavoj istoriji ljudskog roda nije bilo Aes Sedai koja je smogla snage da natera sebe da poprimi takvo držanje.