Oluja na obzorju полностью

Ali zašto kraj sveta mora da dođe baš sada? Ostali u njenom udruženju pričali su o slavi i velikoj časti zbog toga što baš sada žive, ali Šerijam nije saglasna s njima. Priključila im se kako bi ostvarila uspeh u politici Bele kule i da bi dobila moć da kazni one koji su joj stali na žulj. Nikada nije želela da učestvuje u nekom konačnom razračunavanju s Ponovorođenim Zmajem, a svakako nikada nije želela da ima nikakve veze sa Izabranima!

Ali sada se više ništa ne može u vezi s tim. Najbolje je da uživa u spokoju slobode i od batina i od Egveninog pravičnog trtljanja. Da, zaista...

Jedna žena velike snage u Moći stoji pred njenim šatorom.

Šerijam odjednom otvori oči. Oseća druge žene koje mogu da usmeravaju, baš kao svaka druga sestra. Krvavi pepeo!, bojažljivo je pomislila, čvrsto sklopivši oči. Ne opet!

Šatorska krila zadrhtaše. Šerijam otvori oči i zateče kao noč crnu priliku kako stoji pored njenog ležaja; tračci mesečine promicali su kroz zatalasana šatorska krila, taman u dovoljnoj meri da obasjaju obrise. Bila je odevena u neprirodnu tamu, a trake crne tkanine lepršale su za njom dok joj je lice bilo skriveno dubokim crnilom. Šerijam ošto uzdahnu i baci se s ležaja, prostirući se u znak pokornosti po platnom prekrivenom tlu šatora.

Ali jedva da je bilo dovoljno prostora da klekne. Lecnu se, očekujući da će je bol opet pogoditi.

„Ah...“, začu se promukli glas. „Vrlo dobro. Poslušna si. Drago mi je.“

To nije bila Halima. Šerijam nikada nije mogla da oseti Halimu, koja je izgleda sve vreme usmeravala saidin. Takođe, Halima joj nikada nije prišla tako... dramatično.

Takva snaga! Činilo se verovatnim da je to jedna od Izabranih. Ili to, ili u najmanju ruku veoma moćna sluškinja Velikog gospodara, daleko iznad Šerijam. To ju je duboko brinulo, pa je drhtala dok se klanjala. „Živim da bih služila, velika gospodarice", brzo odgovori Šerijam. „Ja, koja sam blagoslovena da se poklonim pred tobom, da živim u ovo vreme, da...“

„Prestani da blebećeš", prosikta onaj glas. „Kako shvatam, ti si na dobrom položaju u ovom logoru?"

„Da, velika gospodarice", odgovori Šerijam. „Ja sam Čuvarka hronika."

Ona prilika frknu. „Čuvarka jedne dronjave gomile nazovi Aes Sedai pobunjenica. Ali to sada nije bitno. Potrebna si mi."

„Živim da bih služila, velika gospodarice", ponovi Šerijam, osećajući sve veću zabrinutost. Šta to stvorenje hoće od nje?

„Egvena al’Ver mora biti svrgnuta."

„Šta?“, iznenađeno upita Šerijam. Šiba od Vazduha ošinu je po leđima i ona oseti kako je rana od tog udarca peče. Glupača! Zar hoće da nastrada? „Izvinjavam se, velika gospodarice", brzo reče. „Oprosti mi na mom ispadu. Ali ja sam pomogla da ona bude uzdignuta na mesto Amirlin upravo po naređenju jednog od Izabranih!"

„Da, ali ona se pokazala... kao loš izbor. Bilo nam je potrebno dete, a ne žena s detinjim licem. Mora biti uklonjena. Postaraćeš se da ova skupina glupih pobunjenica prestane da je podržava. I okončaj one proklete sastanke u Tel’aran’riodu. Kako to da toliko vas dospeva tamo?"

„Imamo ter’angreale", kolebljivo odgovori Šerijam. „Nekoliko njih u obliku jantarnih pločica, nekoliko drugih u obliku gvozdenih diskova, a potom i šačicu prstenja."

„Ah, snotkači", kaza ta prilika. „Da, to može biti od koristi. Koliko ih ima?"

Šerijam se pokoleba. Njen prvi nagon je da laže ili da okoliša - pošto joj se to čini podatkom koji bi joj pružio izvesnu prednost nad tom prilikom. Ali da laže jednu od Izabranih. Loša odluka. „Imamo ih dvadeset", iskreno odgovori Šerijam. „Ali jedan je bio s Leanom, a ona je zarobljena, tako da nam je ostalo devetnaest." Taman dovoljno za Egvenine sastanke u Svetu snova - po jedan za svaku Predstavnicu i jedan za Šerijam.

„Da“, zasikta ta prilika ogrnuta tamom. „Zaista korisno. Ukradi snotkače, pa ih uruči meni. Ova rulja nema šta da traži tamo kud Izabrani hode.“

„Ja...“ Da ukrade ter’angreale? Kako da to izvede? „Živim da bih služila, velika gospodarice."

„Da, tako je. Ako budeš uradila to za mene, bićeš bogato nagrađena. Ako me izneveriš..." Prilika kao da se na tren zamislila. „Imaš tri dana. Za svaki snotkač koji za to vreme ne budeš nabavila ostaćeš bez jednog prsta na rukama ili nogama." To rekavši, Izabrana otvori kapiju usred šatora, pa se izgubi kroz nju. Šerijam na tren vide dobro poznate popločane hodnike Bele kule na suprotnoj strani kapije.

Da ukrade snotkače! Svih devetnaest? Za tri dana? Tamo nad nama!, pomislila je Šerijam. Trebalo je da lažem za broj tih terangreala! Zašto nisam lagala?

Ostade da kleči, dugo samo duboko dišući i razmišljajući o okolnostima u kojima se našla. Izgleda da je njenom trenutku spokoja došao kraj.

Trajao je kratko.

„Naravno, sudiće joj se“, govorila je Siejn. Tiha Bela je sedela na stolici koju su joj obezbedile dve Crvene što su čuvale Egveninu ćeliju.