Oluja na obzorju полностью

Gavin duboko uzdahnu. Hvala Svetlosti, pomislio je, pa je sklopio oči. Elejna je živa. Elejna je na prestolu. Otvori oči, a oblačno nebo učini mu se makar malčice svetlijim. Nastavi da hoda, a Brin krenu pored njega.

„Zaista nisi znao“, reče Brin. „Gde si ti to bio, momče? Ti si sada prvi princ mača - ili češ to postati kada se vratiš u Kaemlin! Mesto ti je pored tvoje sestre."

„Najpre Egvena."

„Dao si zavet", prekori ga Brin. „Preda mnom. Zar si zaboravio?"

„Ne", odgovori Gavin. „Ali ako je Elejna osvojila presto, onda je za sada bezbedna. Izbaviču Egvenu i odvući ću je u Kaemlin, gde mogu da je držim na oku. Gde ću moći da obe držim na oku."

Brin frknu. „Čini mi se da bih voleo da gledam dok pokušavaš da izvedeš to prvo", primeti. „Ali bez obzira na to, zašto nisi bio tamo dok je Elejna pokušavala da osvoji presto? Šta si to radio što je bilo važnije od toga?"

„Ja... upetljao sam se“, odgovori Gavin, ne skrećući pogled.

„Upetljao?", upita Brin. „Bio si u Beloj kuli kada se sve ovo..." Onda ućuta. Neko vreme hodali su rame uz rame. „Gde si čuo sestre kako pričaju o Egveninom zarobljavanju?" upita Brin. „Otkud ti znaš za njeno kažnjavanje?"

Gavin ništa ne odgovori.

„Krv i krvavi pepeo!" uzviknu Brin. Vojskovođa je retko kada psovao. „Znao sam da je osoba koja je predvodila one napade protiv mene predobro obaveštena. A ja među svojim zapovednicima tražio odakle je procurelo!"

„To sada nije bitno."

„Ja ću da sudim o tome", reče mu Brin. „Ubijao si moje ljude. Vodio si napade protiv mene!"

„Vodio sam napade protiv pobunjenika", reče Gavin, pa strogo pogleda Brina. „Možeš da me kriviš zbog toga što sam silom upao u tvoj logor, ali zar zaista očekuješ da ću osećati grižu savesti zbog toga što sam pomagao Beloj kuli protiv vojske koja je opseda?“

Brin zaćuta, pa odsečno klimnu. „Dobro. Ali to znači da si ti neprijateljski zapovednik."

„Više nisam", odgovori Gavin. „Napustio sam taj položaj."

„Ali..."

„Pomagao sam im", kaza Gavin. „Više im ne pomažem. Brine, ništa što ovde budem video neće dospeti do tvojih neprijatelja. Zaklinjem ti se Svetlošću."

Brin nije odmah odgovorio. Prođoše pored šatora, verovatno namenjenih višim zapovednicima, prilazeći zidu od drvenih stubova. „U redu", kaza Brin. „Verujem da se nisi toliko promenio da prekršiš reč."

„Ne bih se okrenuo protiv takve zakletve", strogo mu odbrusi Gavin. „Kako možeš i da pomisliš da bih to učinio?"

„U poslednje vreme sam imao mnogo iskustva s neočekivanim odbacivanjem zaveta", odgovori Brin. „Rekao sam da ti verujem, momče. I verujem ti. Ali još mi nisi objasnio zašto se nisi vratio u Kaemlin."

„Egvena je bila sa Aes Sedai“, kaza mu Gavin. „Koliko sam znao, isto je važilo i za Elejnu. Činilo mi se da je pametno biti ovde, mada nisam baš bio siguran da mi se dopada Elaidina vlast."

„A šta je Egvena za tebe?", tiho ga upita Brin.

Gavin ga pogleda u oči. „Ne znam", priznade. „Voleo bih da znam."

Za divno čudo, Brin se tiho zasmeja. „Shvatam. I razumem. Hajde da nađemo tu Aes Sedai koju misliš da si video."

„Jesam je video, Garete", reče mu Gavin, klimajući glavom stražarima kada su njih dvojica prošli kroz kapiju. Ljudi pozdraviše Brina, ali Gavina su gledali kao što bi gledali crno koplje. Tako i treba.

„Videćemo šta ćemo naći", odvrati Brin. „Bez obzira na to, kada ti obezbedim taj sastanak s predvodnicama Aes Sedai, hoću da mi daš reč da ćeš se vratiti u Kaemlin. Egvenu prepusti nama. Ti moraš da pomogneš Elejni. Mesto ti je u Andoru."

„Isto to bih mogao reći i za tebe." Gavin je šestario pogledom po logorskim sledbenicima, koji su se rojili na sve strane. Gde li je ta žena?

„Mogao bi", grubo odgovori Brin. „Ali to ne bi bilo tačno. Tvoja majka se postarala za to."

Gavin ga pogleda krajičkom oka.

„Odbacila me je, Gavine. Prognala me je i zapretila mi smrću."

„Nemoguće!"

Brin je delovao sumorno i smrtno ozbiljno. „I ja sam se tako osećao. Ali to je svejedno istina. Ono što mi je kazala... zabolelo me je, Gavine. Zaista."

Brin je samo to rekao, ali za njega je to bilo kao da je izgovorio čitave tomove. Gavin od tog čoveka nikada ni reč nezadovoljstva o svom položaju ili svojim naređenjima nije čuo. Bio je odan Morgazi - odan onako nepokolebljivo kako jedan vladar može samo da se nada. Gavin nikada nije znao za ubeđenijeg čoveka, niti za nekoga ko se manje žali.

„To mora da je bio deo neke spletke", odgovori Gavin. „Znaš majku. Ako te je povredila, postojao je razlog za to."

Brin odmahnu glavom. „Nikakav razlog sem lude ljubavi prema onom naduvenku Gebrilu. Umalo da je dopustila da njena zaluđena glava upropasti Andor."

„Nikada ne bi to uradila!" prasnu Gavin. „Garete, bar bi ti trebalo da to znaš!"

„Trebalo bi“, odgovori Brin, tišim glasom. „I voleo bih da znam."