Oluja na obzorju полностью

Brin mu priđe. Gavin se sagnu, pokušavajući da pogleda ženu u lice. Ona se povi još više, snažnije ribajući košulju u koritu ispred sebe.

„Ženo", obrati joj se Gavin. „Mogu li da ti vidim lice?"

Ona nije odgovorila. Gavin pogleda Brina. Vojskovođa kolebljivo pruži ruku i smače maramu dežmekastoj ženi. Lice ispod marame bilo je nepogrešivo lice jedne Aes Sedai, sa onim bezvremenim svojstvom. Nije digla pogled, već je samo nastavila da radi.

„Kazala sam da to neće uspeti", reče jedna pozamašna žena. Uspravi se, pa se dogega niz red pralja, odevena u kao šator veliku zeleno-smeđu haljinu.

„Kazala sam joj: Moja gospo, ti možeš da radiš kako god ’oćeš. Ja neću da odbijem tak’u ko što si ti, ali neko će da primeti."

„Ti si na čelu pralja“, primeti Brin.

Krupna žena odlučno klimnu, a crvene kovrdže joj se zanjihaše. „Jesam, generale." Okrenu se prema Aes Sedai, pa pade u naklon. „Gospo Tagren, jesam te upozorila. Svetlost me sagorela, ali jesam. Mnogo mi je žao.“

Žena zvana Tagren pognu glavu. Jesu li joj to suze na obrazima? Je li to uopšte moguće? Šta se to dešava?

„Milostiva", obrati joj se Brin, čučnuvši pored nje. „Jesi li ti Aes Sedai? Ako jesi i ako mi zapovediš da odem, učiniću to bez pitanja."

Bio je to dobar pristup. Ako je zaista Aes Sedai, ne može da laže.

„Ja nisam Aes Sedai“, prošapta žena.

Brin pogleda Gavina i namršti se. Šta sad te njene reči znače? Jedna Aes Sedai ne može da laže. Dakle...

Žena tiho kaza: „Zovem se Šemerin. Bila sam Aes Sedai. Više nisam. Ne otkad..." Opet spusti pogled. „Molim te. Samo me pusti da radim ovako osramoćena."

„Hoću“, odgovori joj Brin, pa se pokoleba. „Ali najpre moram da te odvedem da porazgovaraš s nekim sestrama u logoru. Otkinuće mi uši ako te ne dovedem."

Šemerin uzdahnu, ali ustade.

„Hajde", reče Brin Gavinu. „Ne sumnjam da će one hteti da popričaju i s tobom. Najbolje bi bilo da sa ovim završimo što je brže moguće."

Šerijam se kolebljivo zagleda u svoj mračni šator, ali u njemu ništa ne vide. Dopustivši sebi da se sa zadovoljstvom nasmeši, uđe i namaknu šatorsko krilo preko ulaza. Stvari se makar jednom odvijaju onako kako treba.

Naravno, svejedno je proverila šator pre nego što je ušla u njega, tragajući za osobom koja ponekad u njemu vreba. Osobom koju nikada nije mogla da oseti, ali uvek je osećala kao da bi trebalo. Da, Šerijam i dalje proverava, a verovatno će proveravati još mesecima - ali više nema potrebe za tim. Nikakva prikaza ne čeka da je kazni.

Četvrtasti šatorčić bio je dovoljno veliki da se u njemu uspravno stoji, s ležajem uz jedan platneni zid, a sandukom za odeću uz drugi. Ostalo je taman dovoljno prostora za radni sto, ali to bi toliko zakrčilo šatorčić da bi jedva mogla da se kreće u njemu. Sem toga, u obližnjem Egveninom šatoru, koji niko ne koristi, nalazi se sasvim pristojan radni sto.

Pričalo se o tome da se taj šator dodeli nekoj drugoj - većina sestara mora da deli šatore, mada se svake sedmice donose novi. Međutim, Amirlinin šator je simbol. Sve dok postoji nada u to da će se Egvena vratiti, njen šator će je čekati. Neutešna Česa ga održava. Šerijam je i dalje zatiče kako jeca zbog zarobljeništva svoje gospodarice. Pa, sve dok Egvena nije tu, šator je Šerijamin za sve namene sem spavanja. Naposletku, od Amirlinine Čuvarke se očekuje da se stara za njene stvari i poslove.

Šerijam se opet nasmeši, sedajući na svoj ležaj. Ne tako davno, njen život se sastojao od patnje i bola. Sada je s time završeno. Blagoslovena bila Romanda. Šta god da Šerijam inače misli o toj glupači, Romanda je bila ta koja je oterala Halimu - i Šerijamino kažnjavanje - iz tabora.

Bol će opet nastupiti. U njenoj službi, bol i kazna stalno su prisutni. Ali s vremenom je naučila da prihvata trenutke spokoja i da ih ceni.

Povremeno je priželjkivala da je držala jezik za zubima i da nije postavljala nikakva pitanja, ali jeste - i sada je tu gde je. Njena savezništva donela su joj moć, kao što joj je i obećano - ali niko je nije upozorio na bol. Počesto je priželjkivala da se odlučila za Smeđi i sakrila u nekoj biblioteci, da nikada ne vidi ostale. Ali sada je tu gde jeste. Nema nikakve koristi od toga da se pita šta bi bilo da je drugačije.

Uzdahnu, pa skide haljinu i promeni potkošulju. To je sve radila u mraku; vlada nestašica i sveća i ulja za svetiljke, a pošto novac koji pobunjenice imaju na raspolaganju presušuje, prisiljena je da ono sveća i ulja što ima krije za kasnije.

Uvuče se u ležaj i pokri se ćebetom. Nije toliko naivna pa da oseća grižu savesti zbog onoga što je učinila. Sve sestre u Beloj kuli pokušavaju da napreduju; to je svrha života! Nema te Aes Sedai koja ne bi ubola svoje sestre u leđa kada bi mislila da bi joj to donelo neku prednost. Šerijamine prijateljice samo su... veštije u tome.