Oluja na obzorju полностью

Min klimnu, a Avijenda prisili sebe da diše lagano. Ne može priuštiti sebi da pobesni na tu ženu. Njena prvosestra zamolila ju je da bude ljubazna prema Min. Odlučila je da se neće uvrediti. Min ne zna šta priča.

„Mislila sam da mogu da popričam s tobom", kaza Min i dalje zagledana u logor. „Nisam sigurna kome drugom da priđem. Nemam poverenja u Aes Sedai, a nema ni on. Nisam sigurna da on sada u bilo koga ima poverenja. Možda čak ni u mene."

Avijenda skrenu pogled i vide da Min posmatra Randa al'Tora kako se kreće kroz logor, u crnom kaputu, dok mu zlatnoriđa kosa blešti na popodnevnoj svetlosti. Deluje kao da se nadnosi nad Saldejcima oko njega.

Avijenda je čula za sinoćne događaje, kada ga je napala Semirhag. Jedna od Senodušnih; Avijenda bi volela da je videla to stvorenje pre nego što je ubijeno. Zadrhta.

Rand al'Tor se borio i pobedio je. Mada se često ponaša kao budala, on je vešt - i srećan - ratnik. Ko drugi može tvrditi kako je lično porazio toliko Senodušnih? On je zaslužio veliku čast.

Međutim, ta njegova borba na njemu je ostavila mnoge ožiljke, koje ona još ne razume. Oseća njegov bol. Osećala ga je i za vreme Semirhaginog napada, mada je isprva pogrešno pretpostavila kako je reč o košmaru. Ubrzo je shvatila da greši. Nema tog košmara koji može da sadrži toliko užasa. I dalje oseća odjeke onog neverovatnog bola, one talase patnje, mahnitost u njemu.

Avijenda je digla uzbunu, ali nedovoljno brzo. Zbog te svoje greške, ima toh prema njemu; postaraće se za to kada završi sa svojim kaznama. Ako ikad bude završila.

„Rand al'Tor će se postarati za ono što ga muči", odgovori ona i nastavi da prebacuje vodu kapljicu po kapljicu.

„Kako to možeš da kažeš?", upita je Min, gledajući je na tren. „Zar ne osećaš njegov bol?"

„Osećam ga svakog trena", procedi Avijenda kroz zube. „Ali on mora da se suoči sa svojim iskušenjima, baš kao što ja moram sa svojim. Možda će doći dan kada ćemo on i ja moći zajedno da se suočimo s našim iskušenjima, ali taj trenutak još nije osvanuo."

Najpre moram da mu budem ravna, dodala je u sebi. Nemam namere da stojim pored njega kao da sam neko niži.

Min ju je gledala, a Avijenda se naježila pitajući se šta li ta žena vidi. Kaže se da se njena predviđanja budućnosti uvek obistinjuju. „Nisi kakva sam očekivala da ćeš biti", naposletku reče Min.

„Obmanula sam te?", namršti se Avijenda.

„Ne, nije o tome reč", tiho se zasmeja Min. „Mislim, pogrešila sam u vezi s tobom. Nisam bila sigurna šta da mislim nakon one noći u Kaemlinu kada... pa, one noći kada smo nas tri zajedno vezale Randa. Osećam se blisko tebi, ali istovremeno udaljeno." Slegnu ramenima. „Valjda sam očekivala da ćeš doći da me potražiš istog trena kada si došla u logor. Očekivala sam da ćemo popričati o nekim stvarima. Zabrinula sam se kada nisi došla. Mislila sam da sam te možda uvredila."

„Nemaš toh prema meni", odgovori Avijenda.

„Dobro", reče Min. „Ponekad se i dalje brinem da ćemo... dospeti u sukob."

„A kakvog bi dobra taj sukob doneo?"

„Ne znam", sleže ramenima Min. „Mislila sam da je to možda aijelski običaj. Da me izazoveš na dvoboj. Za njega."

Avijenda frknu. „Dvoboj zbog muškarca? Ko bi tako nešto uradio? Da imaš toh prema meni, možda bih mogla da zahtevam da plešemo kopljima - ali i to samo da si Devica. I da sam ja i dalje Devica. Pretpostavljam da bismo mogle da se borimo noževima, ali to teško da bi bilo pošteno. Zar se može zadobiti čast u borbi protiv nekoga ko nije umešan?"

Min pocrvene, kao da ju je Avijenda uvredila. Baš čudno. „Ne znam baš za to", odgovori Min i munjevito izvadi nož iz rukava, pa ga zavrte preko prstiju. „Teško da bi se moglo reći kako nisam u stanju da se branim." A onda joj nož nestade u drugom rukavu. Zašto se mokrozemci uvek razmeću sa svojim noževima? I Tom Merilin je bio sklon tome. Zar Min ne shvata da je Avijenda mogla da je tri puta zakolje dok se ona igrala tim nožem kao neki ulični izvođač? Ali Avijenda ništa ne reče. Min je očigledno bila ponosna na svoje umeće, a nema potrebe da nanosi sramotu toj ženi.

„To je nebitno", kaza Avijenda, nastavljajući sa svojim poslom. „Ne bih se borila protiv tebe, sem ako me ti ne bi teško uvredila. Moja prvosestra te smatra prijateljicom, pa bih to volela i ja."

„Dobro", odgovori Min, pa prekrsti ruke i opet pogleda Randa. „Pa, valjda je to dobro. Mada, moram priznati da mi se baš i ne dopada ta zamisao o deljenju."

Avijenda se pokoleba, pa umoči prst u vedro. „Ni meni." U najmanju ruku, ne dopada joj se zamisao o deljenju sa ženom koju ne poznaje dobro.

„Šta ćemo onda?"

„Nastavićemo kao do sada", odgovori Avijenda. „Ti imaš ono što želiš, a ja sam zauzeta drugim stvarima. Kada se vreme promeni - obavestiću te."

„To je... baš neposredno od tebe", odgovori Min, delujući zbunjeno. „Zauzeta si drugim stvarima? Kao što je umakanje prsta u vedra s vodom?"