Oluja na obzorju полностью

Amis se bolje ogrnu svojim šalom. „Kod Devica koje čuvaju tle za Putovanje čeka te jedan zavežljaj. Kada stigneš do Ruideana, zaputi se u središte grada. Tu ćeš zateći staklene stubove. Prođi kroz njihovo središte, pa se vrati ovamo. Dobro provedi dane tokom kojih ćeš trčati do grada. Izvršile smo onakav pritisak na tebe upravo stoga da bi imala na raspolaganju ovo vreme za razmišljanje. Verovatno je to poslednje vreme koje ćeš za to imati."

Avijenda klimnu. „Bliži se bitka"

„Da. Vrati se čim prođeš kroz stubove. Bićeš nam potrebna kako bismo razmotrile kako je najbolje izaći na kraj s Kar'a'karnom. On se... promenio od sinoć."

„Razumem", reče Avijenda i duboko udahnu.

„Idi", kaza Amis, „i vrati se." Naglasila je te poslednje reči. Ima žena koje ne prežive Ruidean.

Avijenda pogleda Amis pravo u oči, pa klimnu. Amis joj je po mnogo čemu bila kao druga majka. Nagrada joj beše jedan od onih retkih osmeha. A onda Amis okrenu leđa Avijendi, baš kao što su učinile druge dve.

Avijenda još jednom duboko udahnu, pa baci pogled preko izgažene trave ispred vlastelinskog letnjikovca i pogleda Randa, koji je i dalje razgovarao s komornicima; lice mu beše strogo, ruku bez šake zabacio je za leđa, dok je drugom rukom nešto žustro pokazivao. Nasmeši mu se, premda on nije gledao u njenom smeru.

Vratiću se po tebe, pomislila je.

A onda potrča prema tlu za Putovanje, uze uprtnjaču pa izatka kapiju koja će je dovesti na bezbednu udaljenost od Hladnih stena, pored jedne ogromne stene poznate kao Devičino koplje, a odatle će moći da otrči u uporišta i da se pripremi. Kapija se otvori i kroz nju suknu dobro poznati suvi vazduh Pustare.

Ona prođe kroz kapiju, ushićena onim što se napokon dogodilo.

Čast joj je vraćena.

„Došla sam kroz jednu malu ustavu, Aes Sedai", kaza Šemerin, klanjajući se pred ostalima u šatoru. „Zapravo, to nije bilo tako teško nakon što mi je pošlo za rukom da izađem iz Kule i uđem u grad. Nisam se usudila da pređem preko nekog mosta. Nisam smela da dopustim da Amirlin otkrije šta radim."

Romanda ju je prekrštenih ruku gledala. Njen šator je bio obasjan s dve mesingane svetiljke, povrh kojih su poigravali plamičci. Šest žena slušalo je pobegulju. Među njima je bila i Lelejna, iako je Romanda pokušala da spreči da ona čuje za taj sastanak. Romanda se nadala da će vitka Plava biti suviše zauzeta uživanjem u svom položaju u logoru da bi se gnjavila tako naizgled nebitnim događajem.

Pored nje je bila Sijuan. Nekadašnja Amirlin pripila se uz Lelejnu kao prilepak. Romanda je veoma srećna zbog te novootkrivene mogućnosti da se Izleči umirivanje - ipak je Žuta - ali jednim delom priželjkuje da se to Sijuan nije desilo. Kao da joj već nije dovoljno teško da izlazi na kraj s Lelejnom. Romanda nije zaboravila koliko je Sijuan po prirodi lukava, iako se čini da su mnoge u logoru to zaboravile. Manja snaga kada je o Moći reč ne znači da su i sposobnosti za spletkarenje smanjene.

Naravno, i Šerijam je tu. Čuvarka riđe kose sedela je pored Lelejne. Šerijam je u poslednje vreme bila povučena i jedva da je održavala dostojanstvo jedne Aes Sedai. Glupača. Mora da bude uklonjena sa svog mesta; to je svima jasno. Ako se Egvena ikada vrati - a Romanda se moli da se to dogodi, makar samo da bi se Lelejnine namere osujetile - ukazaće se nova prilika. Nova Čuvarka.

Poslednja osoba u šatoru bila je Mahla. Romanda i Lelejna raspravljale su se - s merom, naravno - koja će od njih dve prva ispitati Šemerin. Na kraju su rešile da je jedino pošteno da to rade zajedno. Budući da je Šemerin Žuta, Romandi je pošlo za rukom da taj sastanak sazove u svom šatoru. Zgranula se kada je Lelejna došla ne samo sa Sijuan, već i sa Šerijam. Ali nisu se dogovorile koliko ko poslušnica može da dovede. Tako je Romanda ostala samo s Mahlom. Plećata žena sedela je pored Romande, ćutke slušajući ispovest. Da li da Romanda pošalje po još neku? Da je odložila početak sastanka, bilo bi veoma očigledno da je to razlog što je to učinila.

Međutim, tu zapravo nije bila reč o ispitivanju. Šemerin je govorila otvoreno, ne izbegavajući pitanja. Sedela je na stoličici pred njima. Odbila je da prihvati jastučić. Romanda je retko kada videla neku ženu toliko rešenu da se samokažnjava kao to jadno dete pred njom.

Nije dete, pomislila je Romanda. Već puna Aes Sedai, ma šta ona pričala. Spaljena da si, Elaida, zato što si jednu od nas pretvorila u ovo!

Šemerin je bila Žuta. Plamen ga spalio, jeste Žuta. Već skoro sat vremena razgovara s njima, odgovarajući na pitanja u vezi s Belom kulom. Sijuan se prva setila da pita kako joj je pošlo za rukom da pobegne.

„Molim vas, Aes Sedai, oprostite mi zbog toga što sam potražila utočište u logoru, a da nisam najpre došla pred vas", govorila je Šemerin, glave pognute. „Ali pobegla sam iz Kule suprotno zakonu. Budući Prihvaćena koja je otišla bez dozvole, ja sam pobegulja. Znala sam da ću biti kažnjena ako budem otkrivena.