Oluja na obzorju полностью

Beše to grlen smeh, neverovatan za tako sitnu ženu. Melaina joj se pridruži - Mudra kose boje sunca držala se za trbuh, malčice istaknut zbog trudnoće. „Amis, bilo joj je potrebno duže čak i od tebe!", uzviknu Melaina. „Nikada u životu nisam videla tvrdoglaviju devojku."

Amis je na licu nosila neuobičajeno blag izraz. „Dobro došla, sestro", kaza Avijendi.

Avijenda trepnu. „Molim?"

„Devojko, sada si jedna od nas", odgovori joj Bair. „Ili ćeš to ubrzo postati."

„Ali prkosila sam vam!"

„Jedna Mudra ne može dopustiti da je drugi gaze", odgovori Amis. „Ako ona stupi u hlad našeg sestrinstva misleći kao učenica, nikada neće sebe videti kao jednu od nas."

Bair pogleda Randa al'Tora, koji je stajao u daljini i pričao sa Serenom. „Nisam ni znala koliko su naši običaji bitni sve dok nisam videla ove Aes Sedai. One na dnu moljakaju kao pseta, a one koje sebe smatraju boljima na to ne obraćaju pažnju. Nije ni čudo što ništa ne postižu!"

„Ali i među Mudrima postoje podele po uticaju", kaza Avijenda. „Zar ne?"

„Uticaju?" Amis je delovala zbunjeno. „Neke od nas imaju više časti od ostalih, pošto su je zaslužile mudrošću, delima i iskustvom."

Melaina diže jedan prst. „Ali važno je - čak, ključno - da svaka Mudra bude spremna da brani svoju čast. Ako veruje da je u pravu, ne sme dozvoliti da je u stranu gurnu čak ni druge Mudre, ma koliko one bile stare ili iskusne."

„Nijedna žena nije spremna da nam se priključi sve dok to sama ne izjavi", nastavi Amis. „Mora nam se predstaviti kao nama ravna."

„Avijenda, kazna nije prava kazna ako je ti ne prihvatiš", reče Bair, i dalje se smešeći. „Mislile smo da si odavno bila spremna, ali ti si tvrdoglavo nastavila da se pokoravaš."

„Devojko, skoro da sam počela da mislim kako si gorda", dodade Melaina i blago se nasmeši.

„Više nije devojka", primeti Amis.

„O, i dalje je devojka", reče Bair. „Dok se još jedna stvar ne obavi."

Avijenda beše ošamućena. Govorile su joj da ne uči dovoljno brzo. Ne uči da se bori za sebe! Avijenda nikada nije dopuštala drugima da je guraju kako oni hoće, ali ovo nisu „drugi" - to su Mudre, a ona njihova učenica. Šta bi se desilo da je Min nije uznemirila? Moraće da joj zahvali, mada Min i ne shvata šta je učinila.

Dok se još jedna stvar ne završi... „Šta moram da uradim?", upita Avijenda.

„Ruidean", odgovori Bair.

Naravno. Jedna Mudra odlazi u taj sveti grad dva puta u svom životu. Jednom kada postane učenica - i jednom kada postane puna Mudra.

„Sada će biti drugačije", kaza Melaina. „Ruidean više nije kakav je nekada bio."

„Nema nikakvog razloga da odustanemo od starih običaja", odgovori Bair. „Grad možda sada jeste otvoren, ali niko nije toliko glup pa da hoda kroz stubove. Avijenda, ti moraš... „

„Bair", prekide je Amis, „ako ti je svejedno, volela bih da joj ja kažem."

Bair se pokoleba, pa klimnu. „Da, naravno. Tako i treba da bude. Avijenda, sada ti okrećemo leđa. Nećemo te više videti sve dok nam se ne vratiš kao sestra s dugog putovanja."

„Sestra za koju smo zaboravili da je poznajemo", dodade Melaina, smešeći se. Te dve se tada okrenuše od nje, a Amis pođe prema zemljištu određenom za Putovanje. Avijenda požuri da je sustigne.

„Ovoga puta možeš da nosiš odeću", reče joj Amis, „budući da je to oznaka tvog položaja. Obično bih predložila da peške odeš u grad, premda sada znamo za Putovanje, ali mislim da je u ovom slučaju najbolje zanemariti taj običaj. Ipak, ne bi trebalo da Putuješ pravo u grad. Predlažem ti da Putuješ u Hladne stene i da odatle kreneš peške. Moraš da provedeš vreme u Trostrukoj zemlji kako bi promišljala o svom putovanju."

Avijenda klimnu. „Biće mi potrebna mešina s vodom i potrepštine."

„Spremne su i čekaju te", odgovori Amis. „Očekivale smo da ćeš preskočiti ovu provaliju. Uzevši u obzir sve nagoveštaje koje smo ti dale, trebalo je da odavno skočiš." Ona pogleda Avijendu, a ova pognu glavu.

„Nemaš nikakvog razloga da osećaš sram", nastavi Amis. „To breme je naše. Iako se Bair šali, bila si dobra. Neke žene provedu mesece i mesece trpeći kazne, pre nego što reše da im je dosta. Dete, morale smo da budemo stroge prema tebi - strože nego prema bilo kojoj učenici koju sam ja u životu videla. Jednostavno, nema vremena!"

„Razumem", odgovori Avijenda. „I... hvala ti!"

Amis frknu. „Prisilila si nas da budemo veoma maštovite. Seti se vremena koje si tako provela i sramote koju si osećala, jer je to sramota koju će spoznati svaki da'tsang ako ga osudiš na tu sudbinu. A on od toga ne može da pobegne jednostavno tražeći da bude oslobođen."

„Šta radite kada se neka učenica proglasi spremnom da bude Mudra u prvih nekoliko meseci obuke?"

„Išibamo je remenjem nekoliko puta, pa je šaljemo da kopa rupe - ili makar tako pretpostavljam", odgovori Amis. „Ne znam da se to ikada desilo. Sevanin slučaj je najbliži tome."

Avijenda se pitala zašto su Mudre tek tako prihvatile tu ženu iz redova Šaidoa. Njena izjava bila je dovoljna, pa su stoga Amis i ostale bile primorane da je prihvate.